• Search form

12.12.2015 | 12:08

Evropska podrška kulturi

Evropska podrška kulturi

Sektor kulture u Srbiji postigao je značajan uspeh dosadašnjim učešćem u programu Kreativna Evropa Evropske komisije, zauzevši deseto mesto u Evropi po broju podržanih projekata u protekle dve godine. O prednostima korišćenja tog fonda, ali i o slabostima aktera kulturne scene, uprkos tom uspehu, u intervjuu za SEEcult.org govori rukovodilac Deska Kreativna Evropa Srbija Dimitrije Tadić, savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja za vizuelne umetnosti i multimedije. Neveliki tim Deska realizuje ambiciozan plan aktivnosti, pokrećući i raspravu o aktuelnim pitanjima i mitovima u oblasti kulture. Jedan od njih, usko povezan s programom Kreativna Evropa, tiče se kreativnih industrija, a toj temi posvećena je delom i konferencija “Kultura, koncepti i upravljanje promenama” koju Desk organizuje od 14. do 16. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci. Kao drugi veliki mit u vezi sa konceptom Kreativne Evrope, Tadić vidi pitanje razvoja publike koji se u pojedinim krugovima pogrešno tumači kao širenje tržišta i ideološki vezuje za liberalni kapitalizam.

- Kako ocenjujete rezultate učešća Srbije u Kreativnoj Evropi posle godinu i po dana?

DT: Mislim da možemo da budemo veoma zadovoljni. Poređenja radi, u prethodnom programu Kultura 2007-2013, projekti organizacija i ustanova iz Srbije podržani su ukupnim iznosom od nešto više od milion evra. Ono čime sam veoma zadovoljan jeste to da sada za samo dve godine imamo 38 projekata i da smo već prešli cifru od 1.292.185,72 evra, odnosno za dve godine smo postigli ono što je u prethodnom programu postignuto za sedam godina. Pritom, u pomenutu cifru nisu uračunati rezultati književnih prevoda u 2015. godini, odnosno ukupna cifra koju su organizacije iz Srbije dobile (taj iznos u 2014. godini bio je 271.303,25 evra ). Te najsvežije podatke trebalo je da dobijemo u Briselu na sastanku koji je otkazan zbog opasnosti od terorizma nedavno.

Takođe, mislim da ništa manje nisu značajna ostvarena partnerstva u Evropi naših ustanova i organizacija, jer što je veće njihovo prisustvo u Evropi, to je veći i naš uticaj na produkciju u kulturi, ali i na evropsku kulturnu politiku.

- Koliko je tome doprineo Desk KE pri Ministarstvu kulture?

D.T: Volim da mislim da ambiciznost našeg Deska ima veze sa tako dobrim rezultatom. Desk je dobio velike pohvale iz Evropske komisije i jedan je od tek nekoliko deskova u Evropi koji se izdvajaju po ambicioznosti, broju aktivnosti, njihovoj vrsti i diverzitetu. Isto tako, Srbija se razlikuje od većine zemalja u regionu po broju orgnizacija koje učestvuju u programu. Srbija je i u prethodnom programu bila dobro pozicionirana kada je specijalizovan konkurs za književne prevode u pitanju, na kojem sada delimo treće mesto sa Italijom. Na prvom mestu je za sada nedostižna Bugarska, ali oni, opet, skoro da nemaju podržane projekte evropske saradnje, a na drugom mestu su Mađari. Očigledno je da su naši izdavači, što znamo i po konkursima u Ministarstvu kulture, veoma ambiciozni. Organizacije iz Srbije su napravile veliki prodor na glavnom programu, konkursu za projekte evropske saradnje i to jeste velika stvar.

- Da li je rad Deska KE Srbija specifičan u odnosu na ostale?

D.T: Što se rada Deska tiče, ambiciozno smo postavili ciljeve. Mi imamo ono što svaki Desk u Evropi radi- dajemo osnovne informacije, animiramo ljude objašnjenjima o kakvim je projektima reč, transparentno predstavljamo podržane projekte, ali i obilazmo gradove i opštine u Srbiji. Ideja nam je bila ne samo da čekamo da se nama ljudi obrate, već da mi dođemo do njih. Redovno imamo obuke na kojima se govori o svim detaljima konkursa.Važno je ne samo da govorimo o konceptu programa, već i da zainteresovane upućujemo u konkretne finansijske, menadžerske, budžetske zahteve programa.

Jedan smo od tek nekoliko deskova KE u Evropi koji, pored tekućih poslova, organizuje i konferencije o važnim temama u oblasti kulture, sa mnogobrojnim različitim panelima, prezentacijama, radionicama i razgovorima. Takođe, u svoje programe uključujemo relevantne organizacije i pojedince iz inostranstva, kao i veliki broj domaćih profesionalaca iz polja kulture. Sve te aktivnosti usmerene su na jačanje kapaciteta aktera kulturne scene kako bi što uspešnije učestvovali u programu Kreativna Evropa. Nedavno smo u Sirogojnu imali specijalizovani seminar sa 30 učesnika, čiji je osnovni cilj bio da prisutne predstavnike ustanova i organizacija iz Srbije pripremimo za buduće konkurse programa Kreativna Evropa, jer program traje do 2020. godine, a želimo da razmišljamo dugoročno. Ideja je da uključimo u svoje aktivnosti i one koji do sada nemaju nikakvog ili imaju veoma ograničenog iskustva sa evropskim fondovima i međunarodnom saradnjom, jer ukoliko sada sa njima ne budemo radili, oni neće konkurisati za podršku programa do 2020. godine.

Naša internet prezentacija je ambiciozno osmišljena i veoma je informativna i aktuelna, što je još jedna od specifičnosti našeg Deska. Mi smo jedan od tri Deska u Evropi koji ima i partner search na internet prezentaciji. Organizacije se mogu registrovati, dati kratki opis svojih aktivnosti, i to ne samo one iz oblasti kulture, već i naučne, prosvetne i sve druge. Ujedno, svi zainteresovani mogu videti već registrovane organizacije u našoj bazi podataka. Mislim da je to još jedna korisna alatka putem koje olakšavamo pronalaženje partnera za razvoj zajedničkih projekata u kojima će učestvovati organizacije iz Srbije. Takođe, Fejsbuk strana je veoma aktivna, i pored informacija vezanih za sam program Kreativna Evropa, postavljamo i druge informacije koje mogu biti značajne sa aspekta razvoja međunarodne saradnje. U 2016. godinji planiramo i korišćenje drugih instrumenata za još veću vidljivost rada Deska, putem kojih želimo da animiramo nove organizacije.

Takođe, naša ideja je i da aktivnosti Deska realizujemo u saradnji sa što je moguće većim brojem organizacija civilnog društva i ustanova kulture, te da i ih putem budžeta Deska podržavamo. Stoga, na primer, za dizajn angažujemo različite grafičke umetnike, inicijative i organizacije, i ne sarađujemo sa komercijalnim agencijama.

- Koje su najveće nedoumice aplikanata, s kakvim pitanjima vam se obraćaju?

D.T: Aplikanti nam se najviše obraćaju sa pitanjima koja se tiču koncepta projekta, odnosno sa pitanjem da li se njihova ideja uklapa u program. Mislili smo da će najveći problem biti procedure, popunjavanje formulara, ali se vrlo brzo ispostavilo nešto drugo. Glavni problem je šta je ideja projekta, odnosno na koji način ta ideja komunicira ne samo sa programom, već i sa evropskim prostorom, u smislu kulturne politike i koncepata savremene produkcije.

- Kako to tumačite?

D.T: I to je vezano za pitanje evrointegracija, odnosno za pitanje šta će seu Srbiji promeniti nakon ulaska u EU. Jedan broj profesionalaca u oblasti kulture, sa kojima smo u kontaktu, ponekad bazično ne razumeju samu postavku stvari, odnosno prioritete programa. Često im nisu jasni osnovni ciljevi, kao na primer zašto je mobilnost izuzetno važna Evropskoj komisiji za razvijanje zajedničkog evropskog prostora. Problem je povezan sa tim da je veoma važno poznavati termine evropske kulturne politike. Statistički podaci govore da, na primer, kad je reč o književnim prevodima, najveći broj aplikacija propada upravo zbog toga. Dešava se čak da evropski izdavači ne poznaju razliku između promocije i distribucije - to takođe govore statistike Evropske komisije. Izdavači pod promocijom nekada isključivo podrazumevaju književne večeri, što, međutim, danas više nije dovoljno, jer je potrebno osmisliti nove načine rada sa publikom. Dakle, sadržaj termina se mora poznavati. Mi smo svesni da razgovaramo sa ljudima koje najčešče primarno zanima umetnička produkcija, a ne kulturna politika kao takva. Ali, ne može sebiti uspešan u okviru programa Kreativna Evropa bez poznavanja šireg konteksta programa i aktuelnih prilika u Evropi. Jer, uvek se postavlja pitanje realnog efekta svih projekata - u ovom slučaju realnog efekta književnih prevoda. Stvar ne sme biti postavljena tako vulgarno, kao da je EK bitno da se prosto pojavi logo na koricama neke publikacije, već je reč o tome da se kroz veću vidljivost utiče na društvenu stvarnost. Vidljivost je, opet, u vezi s razvojem publike, drugim prioritetom programa.

- Da li je otpor koji scena pokazuje prema kreativnim industrijama, prema Vašem mišljenju, mit?

D.T: Veliki mit vezan za koncept programa Kreativna Evropa jesu kreativne industrije, kao ustalom i razvoj publike koji se ponekad tumači kao širenje tržišta.

Kreativna Evropa je program na nivou celog kontinenta i prirodno je da se insistira na razvoju publike u cilju stvaranja zajedničkog kulturnog prostora. Potrebno je znati da broj publike koja prati kulturu u Evropi opada i da postojeća publika stari, te je prirodno da je razvoj publike jedan od važnih prioriteta programa. Znamo da je u Evropi regionalna saradnja u priličnoj meri razvijena, kao što i mi u regionu prirodno sarađujemo, ali postoji problem što se regioni međusobno slabo poznaju.

Svuda u Evropi postoji ta polemika o učincima kreativnih industrija, pa se to pitanje postavljalo i kod usvajanja programa. Ni u drugim evropskim zemljama nisu svi profesionalci u kulturi bili oduševljeni uvođenjem te komponente u program. Mislim da postoji veštačka polarizacija. S jedne strane nalaze se ljudi koji  iz ideoloških razloga sve posmatraju kroz vulgarizaciju kulture ili komercijalizaciju sadržaja u kulturi. S druge strane, imamo ljude koji misle da će kreativne industrije putem zarade, zapošljavanja, stvaranje novih profesija rešiti sve svoje životne probleme. Mitovi su i jedno i drugo stanovište, istina je zapravo negde između.

Dovoljno je vremena prošlo i poznato je da nisu svi projekti koji se baziraju na konceptu kreativnih industrija uspešno zaposlili ljude, unapredili kreativne gradove itd. Ali, isto tako, mislim da se zaboravlja da taj samodovoljni stav, iz kog organizacije civilnog sektora ponekad nastupaju, da već to što rade jeste dovoljno samo po sebi i da neko to prosto mora da finansira iz javnog fonda. Uvek može da se postavi pitanje zašto baš ta organizacija, pored tolikog broja drugih, treba da bude podržana, ali isto tako i koji su realni efekti i uticaji projekata, odnosno šta oni znače za profesionalce iz oblasti kulture i za građane. Iako prihvatam stav da se iz načina na koji se oblačimo ili po muzici koju slušamo -  da se po tome može izvući ideološki stav, ali i dalje mislim da ne može sve da se posmatra isključivo kroz ideologiju, to je lažna, "ne-životna" konstrukcija.

- Da li, u tom slučaju, ne stoje kritike da je Kreativna Evropa konstrukt kreativnih industrija i zapravo logičan produkt liberalnog kapitalizma koji je takođe i ideološka pozicija?

D.T: Mislim da je to još jedan mit.Vraćam se na rezultate konkursa koji govore da tu kreativnih industrija jednostavno nema. Neke ugrožene forme, poput opere, na primer, takođe se finansiraju. Neko će opet reći kako je to elitna kultura, ali evo vam primera iz Srbije. Stanica koja se bavi savremenim plesom (ne mislim na moderan ples, već na intermedijalnu, hibridnu formu koja podrazumeva kulturu tela i pokreta, a ujedno ima i intelektualni prosede – dakle, jedna avangardna umetnička forma bez komercijalnih kapaciteta) konkuriše sa projektima koji su sad već tradicionalno podržani, kako u prethodnom programu, tako i u okviru programa Kreativna Evropa.

Druga stvar, treba uzeti u obzir da za sve projekte u kulturi koji se bave promenom društvene stvarnosti, koji su društveno i politički angažovani, nije uvek lako izmeriti efekat, uticaj na društvo. Kako izmeriti koliko je neki projekat ili godišnji rad jedne javne ustanove kulture doprineo demokratičnosti ili razbijanju predrasuda. U kreativnim industrijama je, pak, veoma lako izmeriti koliko novca je nešto donelo, koliko ljudi je bilo zaposleno kroz taj projekat putem samoodrživih modela. Ta egzaktnost kreativnih industrija, moj je utisak, lakše je ubedila donosioce odluka na evropskom nivou zbog čega je kultura važna. Tu vidim dobar efekat kreativnih industrija, kao alata za pozitivan uticaj na donosioce odluka.

Mi koji se bavimo kulturom često autistično smatramo da se stvari same po sebi podrazumevaju, i to je velika greška. Stoga mislim i da je na nama velika odgovornost da iznova, ne samo ukazivanjem, već najpre svojim delovanjem plastično pokazujemo značaj kulture za društvo i da zapravo ne očekujemo da se to razume samo po sebi. Mislim da tu "borbu" treba voditi i kod građana koji za kulturu nisu zainteresovani i zato je razvoj publike toliko važna smernica savremene kulturne politike.

- S obzirom da se mnoge organizacije žale na teškoće u pribavljanju sufinansirajućih sredstava (Ministarstvo na osnovu konkursa obezbeđuje 30 odsto od potrebnih 50 odsto), da li je moguće povećanje tog iznosa ili uvođenje nekih drugih mehanizama kojima bi bile ojačane organizacije da učestvuju na konkursima KE. Da li postoji ideja, na primer, o reformi konkursne politike i uvođenju nekih novih linija podrške, kao što su troškovi “hladnog pogona”?

D.T: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je jedno od tek nekoliko ministarstava u Evropi koje je otvorilo takav konkurs i pritom treba napomenuti da se taj konkurs odnosi na sve one organizacije i ustanove kulture koje su obezbedile podršku i drugih evropskih i međunarodnih fondova, dakle, ne samo programa Kreativna Evropa. Takav konkurs ne postoji u mnogim evropskim zemljamai to je možda nedovoljno poznat podatak. Koliko god da je teško doći do tih dodatnih sredstava, potrebno je razmišljati o svim mogućim načinima za sufinansiranje. Ne možemo se stalno vraćati na stav da to što mi radimo neko mora da finansira. Vratimo se za trenutak na razvoj publike, kreativne industrije... I predstojeća konferenija Deska se, između ostalog, organizuje i zbog toga. Nije slučajno što pozivamo predstavnike biznis sektora koji su i do sada finansirali kulturu i tu vidimo našu medijatorsku ulogu kao Deska. Nekoliko prezentacija će takođe biti posvećeno upravo fandrejzingu, jer želimo da i na taj način jačamo kapacitete organizacija i ustanova kulture.

Takođe, neke konkursne procedure su već promenjene ove godine i biće moguće finansiranje i troškova "hladnog pogona", ali i svih drugih troškova osim računovodstvenih. Od pre dve godine, moguće je konkurisati i za troškove uređenja prostora galerija ili kupovine tehničke opreme i mobilijara putem finansiranja godišnjih programa. Pomenuo bih i nov konkurs za finansiranje umetničkih dela, putem kojeg je moguće finansiranje ne samo već postojećih dela ili nove umetničke produkcije, već i svih drugih projektnih troškova poput različitih honorara i prevoza.

- Da li je Vaša preporuka da se preostalih 20 posto traži u biznis sektoru?

D.T: To svakako može da bude jedan od izvora. Javne ustanove treba da imaju sopstvene prihode. Njihovi programi su dobrim delom već finansirani, što se sve može prikazati kao kontribucija u budžetu projekta. Civilni sektor tu jeste u težoj poziciji zato što nema stalno finansiranje. Ali dodatno finasiranje se može obezbediti kroz druge, već podržane projekte, može se obezbediti kroz partnerstvo sa nekom drugom javnom ustanovom ili putem drugih konkursa na nacionalnom i evropskom nivou. Pospešivanje povezivanja različitih aktera iz polja kulture još jedan je važan kriterijum programa.

- Kako komentarišete činjenicu da ni među institucijama, koje su u boljem položaju u odnosu na civilni sektor, nema mnogo nosilaca projekata, već su uglavnom partneri?

D.T: Broj od 38 projekata za samo dve godine je, za sada, veliki uspeh. Kao i to što smo na desetom mestu po broju projekata u Evropi, što je takođe vrlo jasan indikator da se dobro držimo. I kad se pogleda količina sredstava koji su ti projekti povukli, a razlika između zemalja koje su na toj skali uspešnosti nije velika, ako izuzmemo najveće države sa najvećim kapacitetima. Svejedno, to ipak govori da znanje koje nedostaje jeste poznavanje finansijskog upravljanja projektima. To se potvrđuje i u kontaktima koje mi imamo. Zbog toga su organizacije iz Srbije partnerske, a ne nosioci projekata. To znanje nedostaje i pored toga što se u programu Kreativna Evropa projekti realizuju u skladu s nacionalnim finansijskim okvirima, odnosno primenjuju se nacionalne pravne i računovodstvene procedure. Mi smo zbog toga do sada, i nastavićemo sa tom praksom, organizovali više javnih računovodstvenih i pravnih prezentacija i konsultacija. Ta situacija je slična i u drugim manjim evropskim državama, jer one veće lakše obezbeđuju postojano finansiranje svojih organizacija na nacionalnom nivou. Ipak, mislim da naše organizacije treba da budu još ambicioznije, a Ministarstvo kulture i informisanja očito želi da stimuliše organizacije finansirajući do 40 % budžeta lidera projekata, umesto pomenutih 30% za partnerske organizacije. 

- Kakve su vaše procene, u kom momentu će organizacije iz Srbije u većem broju biti nosioci projekta?

D.T: Veoma je dobro što su seu ovaj program uključile organizacije koje nisu imale iskustva sa ovakvim programima do sada. Otuda naša preporuka svim organizacijama koje prvi put konkurišu da je najbolje početi kao partnerska organizacija i kroz realizaciju dvogodišnjeg programa pripremiti se za ulogu lidera projekta. Ali, očito je, da im je potrebno vreme za sticanje iskustva u evropskim projektima. I statistike Evropske komisije govore da se prvi put ređe prolazi na konkursima zato što je organizacijama očigledno potrebno neko vreme da shvate širi kontekst programa. Zato je važno biti uporan i neodustajati posle eventualnog neuspeha.

Takođe, važno je istrajno raditi na podizanju kapaciteta svih u sektoru kulture, kako bi se ojačala pozicija ustanova i organizacija za međunarodnu saradnju, i u smislu finansijskih kapaciteta, ljudskih resursa, ali i u smislu koncipiranja projekata shodno savremenim tokovima razvoja umetničkih i šire - kulturnih praksi. Mi želimo da u tom procesu Desk Kreativna Evropa Srbija zauzima značajno mesto.

- Opet se čini da u ovakvoj vrsti programa male organizacije imaju veoma male šanse?

D.T: Zaista treba pogledati rezultate konkursa, jer takvih organizacija ima.

- Da li je potrebno proširiti kapacitet Deska KE Srbija zarad edukacije i drugih načina pomoći potencijalnim aplikantima?

D.T: Trenutno nema potrebe, jer sprovodimo ambiciozno postavljene ciljeve. U Desku nas radi dvoje i imamo podršku volontera, a pomoć nam je kancelarija u Vojvodini u kojoj radi troje ljudi. Njihov fokus je na Vojvodini i njenim specifičnostima, ali naravno da radimo svi zajedno, tako da nas je zapravo šestoro. Ono što je dobro jeste da u Ministarstvu kulture i informisanja RS postoje već zaposleni ljudi koji obavljaju specijalizovane poslove - pravnik, računovođa i asistent. Stoga nas je sveukupno u Desku devetoro.

- S obzirom da KE insistira na evropskoj dimenziji projekata i da su se iz regiona uglavnom povukli donatori u oblasti kulture koji su podržavali jačanje regionalne saradnje, kako komentarišete česte ocene kulturnih aktera u regionu da je potreban održivi mehanizam finansiranja regionalnih projekata kako se ne bi izgubile dosad uspostavljene mreže saradnje? Da li je realno očekivati da ministarstva kulture u regionu uspostave neku vrstu saradnje?

D.T: To zavisi i od naših partnera u regionu i nisu svi, nažalost, podjednako zainteresovani jer očito ne vide važnost i, rekao bih, neophodnost regionalne saradnje. U nekim ministarstvima kulture u regionu za pojedince, umetnike, nije moguće dobiti finansijsku podršku za realizaciju takvih projekata, čak ni za mobilnost. U našem ministarstvu pak, regionalna saradnja jedan je od prioriteta u mnogobrojnim postojećim konkursima.

Jasno je da se potencijali postojećih regionalnih inicijativa, na prvom mestu, Saveta ministara kulture Jugoistočne Evrope, ne koriste u  dovoljnoj meri. Ovaj savet formiran je po ugledu na nordijski model (Nordic Council), ali nordijske zemlje uveliko imaju i zajednički budžet čak, jer su prepoznali zajedničke probleme u kulturi, dok se u našem regionu i dalje isključivo govori o problemima na nedovoljno kontruktivan način i mahom o kulturnoj baštini, a mnogo manje o savremnoj kulturi, što je takođe indikativno, te izostaju strateška rešenja. Tu vidim veliku slabost našeg regiona. U okviru programa Kreativna Evropa podržani su projekti koji veoma efektno promovišu i regionalni identitet, što aplikanti takođe treba da imaju na umu.

U kontekstu rada Deska Kreativna Evropa Srbija, mislim da je veoma važno što smo već pokrenuli regionalne inicijative i u 2015. godini smo bilateralno sarađivali sa slovenačkim, rumunskim i bugarskim Deskom. Ujedno smo pokrenuli inicijativu za niz regionalnih događaja u 2016. godini, čemu se veoma radujemo. Cilj ovih projekata upravo je jačanje regionalne saradnje i bolje povezivanje profesionalca iz oblasti kulture, a mislim da je upravo njihovo jače povezivanje još jedan dobar način za nametanje zajedničke regionalne agende.

- Kako komentarišete najzastupljenije mitove o EU u sektoru kulture koji postoje u Srbiji?

D.T: Ne čude me očekivanja vaših sagovornika u vezi sa povećanjem kvaliteta državne administracije, uređenjem celokupnog administrativnog sistema. Profesionalcima u kulturi značajno je to što smatraju da pripadnost EU doprinosi boljem radu državne uprave, u smislu demokratičnosti, participativnosti, uključivanja u proces оdlučivanja, transparentosti rada, nameni budžetskih sredstava. I to jeste proces koji traje pre ulaska u EU. Ali, sigurno je da kada jedna država već pripada toj zajednici, da to ljudima uliva jednuvrstu poverenja.

Što se same kulture tiče, a to vidimo ikroz pregovaračka poglavlja, ona nije visoko pozicionirana na agendi procesa evrointegracija, ali je svakako bilo značajno učešće naše zemlje u programu Kreativna Evropa. Rad Deska i učešće organizacija iz Srbije jeste relevantan podatak. Često se zaboravlja da Savet Evrope ima određenu ulogu na nivou Unije u formulisanju ciljeva evropske kulturne politike, te postoji niz strateških dokumenata, deklaracija... i ta dokumenta se u Srbiji uveliko koriste, pa tako i u konkursnim prioritetima i kriterijumima Ministarstva kulture i informisanja.

- S obzirom da je Srbija upravo pristupila i potprogramu "Mediji" KreativneEvrope, kakvasu očekivanja u medijima i filmskom sektoru u Srbiji? Da li će Desk KE biti zadužen i za tu oblast ili će biti formirano neko drugo telo?

D.T: Za implementaciju potprograma "Mediji" na nacionalnom nivou biće uskoro formiran drugi Desk, kako je i predviđeno funkcionisanjem programa Kreativna Evropa. Taj Desk će se baviti audiovizuelnim (film i televizija), kao i multimedijalnim stvaralaštvom, kako je takođe predviđeno. Program Kreativna Evropa se ne bavi medijima, odnosno informisanjem.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r