Velikiću Zlatni suncokret
Književna nagrada Zlatni suncokret, poznata i kao Vitalova nagrada, dodeljena je za 2015. godinu Draganu Velikiću za roman “Islednik”, u izdanju Lagune, u kojem je žiri prepoznao “suverenu i snažnu pripovedačku kulturu koja se slila sa lepotom običnog života”.
Književna nagrada Zlatni suncokret, poznata i kao Vitalova nagrada, dodeljena je za 2015. godinu Draganu Velikiću za roman “Islednik”, u izdanju Lagune, u kojem je žiri prepoznao “suverenu i snažnu pripovedačku kulturu koja se slila sa lepotom običnog života”.
Velikić je za roman “Islednik” dobio nedavno i nagradu “Kočićeva knjiga”, a u konkurenciji je i za NIN-ovu nagradu za 2015.
Nagrada Zlatni suncokret dodeljena mu je jednoglasnom odlukom žirija (Vladimir Gvozden - predsednik, Dragan Jovanović Danilov i Nikola Strajnić), koji je u najužem izboru razmotrio i romane “Korčulanski đir”
Olivere Skoko (Gradska biblioteka Zrenjanin) i “Republika Ćopić” Vuleta Žurića (Službeni glasnik), te zbirku priča Srđana V. Tešina “Priče s Marsa” (Arhipelag).
Prema navodima žirija, Velikić je u “Isledniku” doveo do vrhunca ono po čemu je i inače prepoznatljiv: odmerenu erudiciju, smisao za detalj i za finu intelektualnu ironiju i autoironiju.
“Kopajući po strašnim dubinama sećanja, on naročito vešto gradi slike i lajtmotive vezane za poimanje onoga što je neumitno prošlo. To mogu biti sitni događaji, kao što je pljačka vagona u teretnom vozu, kada su nestale majčine beležnice, ili jedan dan u njenoj mladosti kad se susrela sa agentima tajne služne, ali ti događaji imaju dvostruki značaj: oni tvore kako poeziju života, tako i poeziju same pripovedne proze”, naveo je žiri u obraloženju, dodajući da Velikić u romanu “Islednik” izlaže “anatomiju duše koja se bori protiv bolesti zaborava tako što, kroz igru sećanja i dokumenta, isleđuje vlastitu putanju u javnom i privatnom životu, pokazujući još jednom da složenost egzistencije ne nalazi iskupljenje u jednostavnosti pisanja”.
Roman “Islednik” je “zavodljiva priča o potrazi glavnog junaka za načinom kako da prikaže ‘malu istoriju’, kako da sazda ljudski i književni lik vlastite majke, što uključuje opise intimnih trenutaka, ali i pokušaje objektivacije njenog života kroz evokaciju pisanih i drugih materijalnih ostataka”, istakao je žiri.
Pripovedač i glavni junak u “Isledniku”, inače pisac - Velikićev fikcionalni dvojnik, pokušava da rekonstruiše svakodnevnicu bivšeg života.
“Okidač za priču je majčina smrt, koja pripovedača odvodi u meandre potrage za vremenom koje više ne postoji, i koje je nemoguće vratiti, a čije titraje oseća duboko u sebi kao nešto što je temelj ne samo njegove kulture i intelektualnog bića, već i njegovog krvotoka, njegovih sklonosti, zabluda i inhibicija. Ta potraga vodi ga iz Budimpešte, gde ga zatiče vest o majčinoj smrti, nazad u prošlost, u Pulu, Beograd, Solun. To je priča od koje čitalac ne može da se odvoji, ona je dramatizovana bogatim tonovima samoispitivanja, ali i stilom koji osvaja i odvodi u pravcu istinskog iskustva za kojim neoprestano nostalgično tragamo”, naveo je žiri, dodajući da Velikić “stupa u mrežu jednog sveta, u srce složenosti međuljudskih odnosa, ali i u slojeve istorije i preostalih tragova egzistencijalne poezije. Kada se taj svet otvori, ispostavlja se da je u pitanju neman koja preti da ga proguta, i pripovedač se vraća tačkama kontinuiteta u sebi samome – u majci koja, po neminovnosti, živi u njemu i koju je potrebno probuditi. Velikić uspeva da stvori osećaj za život kao proces, da ispriča mnogobrojne priče, rekonstruiše sećanje na pretke i bližnje, na ratove i krize, na gradove i hotele”.
Velikić u isti mah, kako je istakao žiri, vodi izuzetno dobro osmišljen dijalog sa literarnim srodnicima, pre svega sa Borislavom Pekićem i Aleksandrom Tišmom, koji su upravo osporavali mogućnost čiste ispovesti.
“Uvek nešto ostaje nekazano – ‘Islednik’ je duboko prodiranje u čovekovu unutrašnjost, ali i delo koje je našlo odgovarajući jezik koji govoreći sve istovremeno potkopava mogućnost da se sve kaže”.
Prvi deo romana ispripovedan je u prvom licu, a drugi deo u trećem, pa čitalac-islednik ima mogućnost identifikacije sa junakom i voajerskog pogleda na njegov život.
“Pred nama je izuzetno ostvarenje koje proizvodi snažan utisak da je sve u njemu tačno tamo gde mora da bude, da je svet u rasapu isklesan u rečima, čvrsto strukturiran i obeležen istinskim stvaralačkim duhom koji dosežu samo retki i odabrani”, istakao je žiri.
Nagrada Zlatni suncokret podrazumeva diplomu i novčani iznos, a biće svečano uručena 24. decembra u Beogradu, u okviru proslave 160 godina fabrike Vital iz Vrbasa.
Velikić je dobitnik više književnih nagrada (NIN-ova za Ruski prozor, Meša Selimović, Miloš Crnjanski…), a njegova dela prevedena su na 15 evropskih jezika.
Rođen 1953. godine u Beogradu, diplomirao je opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Autor je romana: “Via Pula” (1988), “Astragan” (1991), “Hamsin 51” (1993), “Severni zid” (1995), "Danteov trg" (1997), “Slučaj Bremen” (2001), “Dosije Domaševski” (2003), “Ruski prozor” (2007) i “Bonavia” (2012) i “Islednik” (2015), kao i knjiga priča “Pogrešan pokret” (1983) i “Staklena bašta” (1985), “Beograd i druge priče” (2009) i knjiga eseja: “YU-Atlantida” (1993), “Deponija” (1994), “Stanje stvari” (1998), “Pseća pošta” (2006) i “O piscima i gradovima” (2010).
Od 1994. do 1999. godine bio je urednik izdavačke delatnosti radija B92, a od juna 2005. do novembra 2009. ambasador Srbije u Austriji. Pisao je i kolumne za NIN, Vreme, Danas, Reporter i Status.
Nagrada Zlatni suncokret dodeljuje se za najbolje književno ostvarenje na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, objavljeno u toku prethodne godine.
Nagrada je prvi put dodeljena 1996. godine pesničkoj zbirci Ivana V. Lalića, a među dobitnicima su i Radoslav Petković, Goran Petrović, Vojislav Karanović, Vladimir Tasić, Jovica Aćin, Mileta Prodanović, David Albahari i Uglјeša Šajtinac.
(SEEcult.org)
