Vukosavljević i Kusturica u Unesku
Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević i filmski reditelj Emir Kusturica istakli su 22. oktobra u sedištu Uneska u Parizu važnost kulturne raznolikosti, a ministar je naglasio i da “prožimanje, proces davanja i pozajmljivanja koji kulture čini vitalnim ne sme da pređe granice i postane napad na baštinu”.
“Kulturno nasleđe naroda ne sme biti predmet svojatanja, krađe i otimanja ili identitetskog inženjeringa”, izjavio je Vukosavljević uoči Kusturičinog predavanja “Kultura i raznolikost”, održanog u okviru priprema Srbije za novi četvorogodišnji mandat u Izvršnom savetu Uneska.
Kusturičinom predavanju, nakon kojeg je održao i koncert sa svojim sastavom No Smoking Orchestra, prethodio je bilateralni sastanak srpske delegacije sa pomoćnikom generalne direktorke Uneska za kulturu Ernestom Otoneom.
Jedna od najvažnijih tema, kako je saopštilo Ministarstvo kulture, bilo je “pitanje opstanka srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji”. Njihova zaštita, kako je naglasio Vukosavljević, jedan je od prioriteta Vlade Srbije i Ministarstva kulture i informisanja, a njihova ugroženost potvrđena je i upisom na Listu ugrožene svetske baštine. Na sastanku je, kako je saopšteno, naglašeno da očuvanje kulturne baštine na Kosovu i Metohiji predstavlja i obavezu celog sveta. Vukosavljević je pritom ponovio ozbiljnu zabrinutost za opstanak srpskog kulturnog nasleđa na tom prostoru.
Na sastanku je razmotreno više pitanja koja su važna za očuvanje srpske kulturne baštine, a bilo je reči i o generalnom stavu Uneska o rekonstrukciji verskih objekata koji su pod zaštitom te organizacije UN, a u kojima je revitalizovan monaški život.
U prisustvu ambasadorke Srbije u Unesku Tamare Rastovac Siamašvili i direktorke Centra za svetsko nasleđe Mehtild Rusler, bilo je reči i o unapređenju raznolikosti kulturnih izraza i merama koje doprinose zabrani i sprečavanju nedozvoljenog uvoza, izvoza i prenosa svojine kulturnih dobara. Sagovornici su se složili da bi države i međunarodne organizacije trebalo da pojačaju rad na sprečavanju ilegalne trgovine kulturnim dobrima.
Predočena je i namera Srbije da Unesku predloži još dva upisa na Listu svetske baštine - Kulturnog predela Bač sa okruženjem i transnacionalnog dobra Limes – granice Rimskog carstva.
Pomoćnik generalne direktorke Uneska pozvao je zemlje Balkana da, tamo gde postoje uslovi, zajedno nominuju dobra na Uneskovu listu.
Vukosavljević je imao tom prilikom i “kraći srdačan susret” s generalnom direktorkom Uneska Odri Azule.
Uoči predavanja Kusturice, Vukosavljević je istakao da je upravo Unesko “mesto gde treba govoriti o značaju raznolikosti za bogat kolorit svetske kulturne scene”.
“Unesko je organizacija čija Univerzalna deklaracija o kulturnoj raznolikosti promoviše dijalog među različitim tradicijama, međusobno razumevanje, toleranciju prema drugom i drugačijem i jednaku vrednost svih kultura, tako gradeći mostove i jake veze među narodima”, rekao je Vukosavljević i dodao da je Srbija kao samostalna članica u Unesku još od 2003. godine, a njeno je članstvo u okviru SFRJ započelo 1950, te već sedam decenija zajedno sa drugim članicama Uneska neguje kulturu kao prostor na kojem se, kako je naveo, govori univerzalnim jezikom i koji razumeju svi narodi.
“Večeras razgovaramo o kulturi jer se kroz razgovore o kulturi lakše ostvaruje bliskost. Kultura je bila i ostaće jedinstveno mesto susreta”, istakao je Vukosavljević.
Skrenuvši pažnju na tendencije u kulturi koje prete da oforme uniformnu kulturu za sve i da obrišu granice različitih autonomnih kultura, Vukosavljević je naglasio da je svaka pojedinačna kultura važna za stvaranje kulturnog kolaža sveta.
“Samo poštovanje jedinstva u raznolikosti može generacijama danas i onima koje će doći otvoriti lepezu materijalnog i nematerijalnog nasleđa od kog je satkan kulturni matriks svih nacija sveta. Tokom duge istorije ljudi i kulture su se formirale u saradnji, one su se mešale, razmenjivale dragocene sadržaje i tako obogaćivale”, kazao je Vukosavljević i dodao da su današnje kulture “upletene, one dozvoljavaju protok ideja, one se ne sudaraju, već se susreću i razumeju”.
Ističući da je srpska kultura davala i primala uticaje i na raznolikostima se gradila, ali da nije zaboravila svoj autentični izraz, Vukosavljević je rekao da se “srpski identitet gradio dugo” i prihvatao “darove drugih kultura kroz vreme, ali nije iz vida ispuštao autentično seme iz kojeg se razvijala srpska kulturna tradicija”.
Vukosavljević je ukazao i na značaj savremenog stvaralaštva u Srbiji.
“Danas identitet srpske kulture nastavljaju mladi stvaraoci. Oni se ogledaju i to sa velikim uspehom u novim umetničkim disciplinama: dizajnu, stripu, filmu, video-igarama… Bogata kreativnost mladih stvaralaca održava vitalnost srpske kulture i daje dah savremenosti našoj umetničkoj sceni, čime se dodaje novi sloj srpskoj kulturnoj baštini”, rekao je Vukosavljević uoči Kusturičinog predavanja.
Prema ministrovim rečima, za predstavljanje Srbije u Unesku izabran je autor koji je simbol kulturnih ukrštanja i koji svojim višedecenijskim radom iznova potvrđuje da samo jedinstvo u raznolikosti daruje umetnost koja govori sve jezike, a koju razumeju svi narodi.
Nakon predavanja o značaju kulturnih raznolikosti za obuhvatniju sliku kulture, Kusturica i No smoking orchestra održali su koncert pred prepunom salom koja broji 1.200 mesta.
Oba su događaja, prema navodima Ministarstva, izazvala veliku pažnju, a među prisutnima u publici bio je neuobičajen broj ambasadora pri Unesku.
Vukosavljević i Kusturica su se tokom posete Parizu susreli i sa austrijskim piscem Peterom Handkeom, čestitajući mu na Nobelovoj nagradi za književnost.
*Foto: MKI
(SEEcult.org)
