Odabrani prvi umetnici za 58. Oktobarski salon – Sanjari
Kustosi 58. Oktobarskog salona u Beogradu Ilarija Marota i Andrea Baćin, urednički i kustoski kolektiv poznat po časopisu CURA, izabrali su za tu međunarodnu izložbu savremene umetnosti radove sedmoro umetnika iz Srbije i regiona, na osnovu konkursa na koji je stiglo više od 300 prijava.
Za 58. Oktobarski salon, čija je tema “Sanjari”, odabrani su Marija Avramović (1989, Beograd) i Sam Twidale (1988, Hereford, Velika Britanija), Sanja Ćopić (1992, Beograd), Nenad Gajić (1982, Pančevo), Nadežda Kirćanski (1992, Zrenjanin), Hana Miletić (1982, Zagreb) i Sonja Radaković (1989, Beograd), saopštili su Ilarija Marota i Andrea Baćin 25. novembra na konferenciji za novinare u Kulturnom centru Beograda, koji je organizator OS.
Koncept 58. Oktobarskog salona preispituje varljive i dvosmislene prirode realnog, ali i samog prostora umetnosti, a polazi od pitanja kojim se filozofi bave već vekovima - u kojoj se meri vanjski svet može smatrati stvarnim, koristeći oniričko kao argument za kritiku svega što doživljavamo pouzdanim.
“Šta je stvarno, a šta nije stvarno vanvremensko je pitanje, čak i prvi filozofi bavili su se time da li su mozxzda snovi realniji od stvarnosti”, rekla je Ilarija Marota, uklazujući da se danas čini da je ubrzani razvoj novih tehnologija to pitanje učinio bespredmetnim.
Mogućnost stvaranja i učestvovanja u sve sofisticiranijim virtuelnim prostorima deluje kao beg od realnosti, beg u dimenziju koja nije strogo onirička ali se, sasvim izvesno, tiče naših snova. Osnovna namera Sanjara stoga leži u preispitivanju ne samo varljive i dvosmislene prirode realnog, već i prostora umetnosti, koji je zamišljen kao prostor slobode koji može da dovodi u pitanje izvesnost realnog sveta, stečenog znanja i naših uverenja.
U svetu u kojem kulturne, religijske, pa čak i ekspresivne barijere postaju sve veće, umetnici reaguju na paradoksalne slučajnosti suprotstavljenih stavova, kakvi su otvorenost, propustljivost, nepoverenje i odbijanje, stvaranjem jednog novog prostora, prostora u kojem je moguće eksperimentisati rasnim, seksualnim i društvenim slobodama, prostorom u kom umetnost nema jednu već mnoge forme, zahvaljujući stalnoj razmeni između virtuelnog i fizičkog.
Pitanje koje se postavlja konceptom 58. Oktobarskog salona odnosi se na način na koji se može posmatrati svet današnjice. Na koji način umetnici mogu da pojasne kompleksnu prirodu savremenog čoveka? U višeznačnom svetu u kojem živimo, snovi su izraz čovekove osnovne potrebe. Sanjari tako postaju žitelji jednog metaforičkog sveta u kojem nikakve barijere, ograničenja ili granice ne mogu da spreče pristup zemlji u kojoj je moguće redefinisati vreme, pravila, stavove, ili razviti nove scenarije, nove puteve i nove krajolike. To je mesto na kojem kategorije prošlosti, sadašnjosti i budućnosti više ne postoje, već u kojem jedan napušteni svet definiše strukturu nekog novog doba, naveli su kustosi 58. OS u obrazloženju koncepta.
Pitanja o tome kako dožviljamao stvarnost, koji su uslovi da bi je kritički doživeli, kako tehnologija može da stvori stvarnost, na koji način se tehnologija bavila prošlošću, sadaćnošću i budućnošću, kustosi ostavljaju bez odgovora izložbom 58. OS, na kojoj će učestvovati i umetnici po pozivu.
“Nismo želeli da izložbom damo odgvore, već samo da postavimo pitanja”, rekla je Ilarija Marota, podsećajući na reči Valtera Benjamina da, kada se nađete u novom gradu, nije važno da pronađete put, već da se izgubite. “I mi smo se gubili na beogradskim ulicama, a zamolili smo i umetnike da se takođe izgube”, rekla je ona, najavljujući da će 58. Oktobarski salon, osim u zgradi Muzeja grada Beograda u Resavskoj, biti održan na još niz lokacija.
Publika će moći da “doživi Beograd dubinski”, istakla je Ilarija Marota, najavljući niz ofside projekata, uključujući neke na licu mesta i nove produkcije, kao i jedan trajan rad koji će ostati kao spomenik gradu.
“Želimo da damo važan zamajac Beogradu i ovdašnjim umetnicima”, rekla je Ilarija Marota, istoričarka umetnosti, kustoskinja i izdavačica, rođena u Rimu, gde živi i radi.
Andrea Baćin rekao je da su se prilikom izbora umetnika za 58. OS na osnovu konkursa rukovodili generacijskim kriterijumom, u želji da predstave nove talente, te geografskom pripadnošću Balkanu i Srbiji, u duhu Oktobarskog salona, čiji je cilj da podstakne i podržava nove generacije umetnika koji žive i rade na ovom prostoru.
Na osnovu tih premisa, umetnici su birani i na osnovu kvaliteta svojih predloga u odnosu na kustoski projekat, zatim na osnovu evokativne snage njihovog dela, te na osnovu originalnosti njihove umetničke prakse, kao i inovativnosti u individualnim umetničkim istraživanjima, rekao je Baćin, italijanski izdavač, kustos i grafički dizajner, rođen u Milanu, živi i radi u Rimu.
V.d. direktorka Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu Paola Kordone rekla je da je tom kulturnom centru veliko zadovoljstvo da podrži Oktobarski salon koji će, kako je najavila, biti i deo programa promocije savremene umetnosti koji je pre dve godine pokrenulo Ministarstvo kulture Italije.
Kustosi 58. OS sarađuju kao urednički i kustoski kolektiv od 2009. godine. Osnivači su i glavni urednici međunarodnog umetničkog časopisa i izdavačke kuće pod nazivom CURA, a 2012. godine osnovali su Basement Roma, neprofitni projekat posvećen promociji umetnika najmlađe generacije. Takođe, 2018. osnovali su izložbeni prostor KURA u Milanu, gde deluju kao umetnički direktori programa Open Studio Residency. Pojedinačno i zajedno, bili su kustosi više od 40 izložbi umetnika iz celog sveta, kako u Italiji, tako i u inostranstvu, sarađujući sa muzejima, akademijama, umetničkim galerijama i fondacijama. Sarađivali su i na umetničkim publikacijama i grupnim izložbama sa mnogim umetnicima iz celog sveta, kao i sa privatnim i javnim institucijama na međunarodnoj sceni. Bili su kustosi izložbi u Kunsthale Lisabon, na Američkoj akademiji u Rimu, u muzeju MAXXI u Rimu, u Đulijani fondaciji u Rimu, u Nomas fondaciji u Rimu, na Metropoliten univerzitetu u Londonu.
Ilarija Marota diplomirala je ikonografiju i ikonologiju na odseku za Istoriju umetnosti univerziteta La Sapijenca u Rimu, dok je master studije iz oblasti muzejskog menadžmenta završila na Luis Menadžment i Kustoskim studijama na univerzitetu La Sapijenca u Rimu. Pohađala je program za kustose u ISCP u Njujorku. U njena dosadašnja profesionalna iskustva spadaju: rad u okviru kustoskog odseka MACRO muzeja u Rimu (2006-2008), i u okviru kustoskog odeljenja ARCO muzeja u Beneventu (2005-2007). Andrea Baćin diplomirao je na odseku za Grafički dizajn i nove medije na Evropskom institutu za dizajn u Milanu, a radio u svojstvu umetničkog direktora za agencije poput Saatći & Saatći i Ogilvy & Mather. Oboje su trenutno članovi selektorske komisije za dodelu nagrade Bulgari MAXXI koju dodeljuje MAXXI muzej.
Oktobarski salon 2020. godine biće otvoren od 19. septembra do 1. novembra.
Odbor OS, koji imenije Grad Beograd, odlučuje o koncepciji manifestacije, umetničkoj(om) direktorki(u)/kustoskinji(su) kao i o članovima međunarodnog žirija, koji dodeljuje nagradu OS. U Odboru OS od februara 2019. godine su Gordana Goncić (predsednica), Svetlana Jovanović, Maja Kolarić, Đorđe Ozbolt, predstavnik Srbije na Bijenalu u Veneciji, te Vladislav Šćepanović, komesar izložbe u Veneciji.
Prethodno, 57. izdanje Oktobarskog salona, koje su kustosi Gunar i Danijel Kvaran osmislili kao “Čudo kakofonije”, doživeo je u završnici oštre kritike struke, uz niz pitanja u vezi sa načinom na koji je osmišljen i organizovan, ali i uz pohvale kustoskom timu KCB-a za intenzivan prateći program.
Koncept “Čudo kakofonije”, kojim su Kvaranovi želeli da ukažu na različitost i policentričnost savremene umetnosti u današnjem globalizovanom svetu naišao je na oštre kritike stručne javnosti, koja je negodovala i zbog afirmisanja pojedinih privatnih galerija na manifestaciji finansiranoj javnim sredstvima, a posebno zbog odsustva odgovora članova tadašnjeg Odbora OS (Gordana Goncić, Nikola Božović, Dejan Đorić, Đorđe Stanojević i Božidar Plazinić) na niz otvorenih pitanja u vezi sa načinom na koji je organizovana najveća međunarodna izložba savremene umetnosti u Srbiji, koja je postala bijenalna odlukom Skupštine grada 2014. godine. I tada su bile burne reakcije u javnosti. Posle dve godine pauze, OS je ponovo održan 2016. godine, a umetnički direktor Dejvid Eliot osmislio ga je na temu "Ljubavni zanos".
OS je 1960. godine osnovao Grad Beograd kao izložbu najboljih ostvarenja u oblasti likovnih umetnosti (od 1967. i primenjenih umetnosti), tada po ugledu na izložbe Pariskog salona. Oktobarski salon menjao je koncepciju i oblike organizovanja, a 2004. dobio je međunarodni karakter.
OS stalni izložbeni prostor, već se svake godine bira novi, u zavisnosti od raspoloživosti i koncepta umetničkog direktora/kustosa.
Dosadašnji kustosi međunarodnih izdanja Salona bili su: Anda Rotenberg, Darka Radosavljević i Nebojša Vilić, Rene Blok, Loran Heđi, Bojana Pejić, Branislava Anđelković, Johan Pousete i Selia Prado, Alenka Gregorič i Galit Eilat, Branislav Dimitrijević i Mika Hanula, kustoska grupa Red Min(e)d, Nikolaus Šafhauzen, Dejvid Eliot, Gunar i Danijel Kvaran.
(SEEcult.org)
