25 godina Galerije SULUJ
Galerija SULUJ (Saveza udruženja likovnih umetnika Jugoslavije) u Beogradu obeležava 25 godina postojanja izložbom radova više od 20 umetnika, pružajući uvid u razvoj opusa sada već zrelih autora, kojima je svojevremeno pružena prilika za prvo izlaganje ili doktorski projekat, ali i u sopstveni razvoj tokom protekle dve i po burne decenije.
Prema autorskom konceptu istoričarki umetnosti Ivone Rajačić Barandovski (osnivačice Galerije SULUJ i urednice do 2012) i Mirjane Bajić (kustoskinje i urednice od 2012), postavku čine dela 23 autora sa područja svih disciplina vizuelnih umetnosti (slikarstvo, crtež, skulptura, fotografija, grafika, miks - media) sa po jednim aktuelnim delom. Ideja je da se, umesto retrospektive (oko 500 održanih postavki - autorskih, samostalnih, međunarodnih) ponudi izbor radova koji će pružiti uvid kako u njihov, tako i u razvoj same galerije kroz vreme.
Katarina Alempijević, Mapa nežnosti XIII, digitalna štampa, 70x100 cm, 2014.
Na izložbi, koja je otvorena do 14. decembra, učestvuju: Katarina Alimpijević, Jelena Aranđelović, Miloš Đorđević, Aleksandar Jestrović Jamesdin, Zoran Jovičić, Nada Kažić, Andrej Konopek, Jovanka Mladenović, Milan Kralj, Vladimir Miladinović, MANIK (Marija Vauda i Nikola Pilipović), Ivanka Vana Prelević, Olivera Parlić Karamarković, Miljana Radojičić, Kristina Ristić, Mile Šaula, Mehmed Slezović, Predrag Terzić, Sanja Tomašević, Ivana Živić, Ranka Radovanović i Sonja Žugić.
Jelena Aranđelović, Radni dan, 120x180 cm, 2017.
Galerija SULUJ na drugom spratu Palate Anker na Terazijama 26 nastala je na samom kraju 20. veka – u vreme opšteg urušavanja dotad postojećeg društvenog sistema, krvavog raspada zemlje, sankcija Zapada, kriminala i divlje tranzicije u vrli kapitalizam, tadašnjem poslovnom sekretaru Ivoni Rajačić Barandovski, kako je navela u tekstu u katalogu, ukazala se sticajem srećno-nesrećnih okolnosti nesvakidašnja prilika da ličnu ideju o osnivanju galerije zaista sprovede. Uz svesrdnu pomoć i podršku vajara Dušana Markovića, tadašnjeg sekretara SULUJU-a, i slikara Dragoljuba Bate Brajovića, predsednika SULUJ-e i jednog privatnog preduzeća, galerija je ugledala svetlost dana u junu 1994. Dugogodišnje megalomanske umetničke priče o “velikim” saveznim izložbama, kako je navela, svele su se na realne mogućnosti manjeg dela poslovnog prostora koji je SULUJ koristio još od 1947. godine u najužem centru Beograda. Od tada do danas održano je više od 500 izložbi, domaćih i stranih umetnika različitih poetika i medija. Gostovali su, osim umetnika sa prostora bivše Jugoslavije, odabranih od Umetničkog saveta Galerije SULUJ, i drugi učesnici i institucije: Oktobarski salon Beograda, Belef, Centar za savremenu umetnost Fonda za otvoreno drustvo, umetničke kolonije, privatni likovni studiji, škole i akademije, razne humanitarne organizacije, kao i kolege iz oblasti primenjenih umetnosti.
MANIK - Marija Vauda i Nikola Pilipović, Porodica, akrilik na platnu, 74x100 cm, 2016.
Prema rečima Ivone Rajačić Barandovski, bez ikakvog sigurnog finansiranja radilo se entuzijazmom i upornošću u stalnoj borbi sa besparicom. Glavni pokretački tim bio je i ostao dvojac: umetnik-izlagač i kustos-istoričarka umetnosti, koja je u isto vreme bila sekretar, producent, PR, fotoreporter, urednik sajta, ali i kurir, higijeničar, tehničko lice. Za sve te godine Galerija SULUJ je “prolazila kroz neverovatne situacije i iskušenja, no trajala je i traje”, a njene uspone i padove delili su i umetnici- izlagači. Tu situaciju 2012. godine nasledila je Mirjana Bajić sa saradnicima.
“Iako jasnog titulara i odgovornog vlasnika još uvek nema, ovaj prostor kako god nam izgledao /često ruinirano i skromno/ živi i istrajava četvrt veka zahvaljujući pre svega ličnim energijama učesnika”, navela je
Ivona Rajačić Barandovski.
Milan Kralj, Dragocene tečnosti, kombinovana tehnika na platnu, svaki panel 132x54
Mirjana Bajić navela je u tekstu u katalogu da je od samog osnivanja Galerije SULUJ osećala posebnost tog prostora, “divljenje prema otvorenosti ka nebu i svetlosti koja, slobodno, kroz visoka i široka okna, prodire u sobe galerije, podsećajući više na starinski umetnički salon, kabinet retkosti (iz koga se razvila novovekovna koncepcija galerija i muzeja), nego na savremeni izlagački prostor”.
“Njegovog mecenu ne vidimo, ne znamo mu ime ni ukus, ali, eto, proviđenje nam je poklonilo nešto izuzetno od prestoničkih savremenih galerija umetnosti. Prostor sa duhom naših prethodnika, senima velike Isidore, Nadežde, likovnih umetnika koji su baš ovde, gde se ukršta besprekoran arhitektonski stil (projektant je bio arhitekta Milan Antonijević), filantropija, kapital, želja za podsticanjem kulturnih dešavanja, mogli da nađu svoj dom. Kada se penjemo stepeništem, načeto milionima koraka, simbolično nam zvuči čak i natpis preostao od projekta Milice Rakić - Godinama je trunula među veštačkim ružama”, navela je Mirjana Bajić, koja je prvi profesionalni susret sa tim prostorom imala povodom projekta “Transparencija”, u okviru kojeg je beogradska umetnica Rada Selaković imala svoj poslednji nastup. “Kao istoričar umetnosti sam shvatila, a to i danas mislim, da oba segmenta salona, izuzetno simetrično dimenzionisana, sa visinom od blizu 4 metra, imaju svoje posebne zahteve u odnosu na postavku svakog artefakta i da, tek kroz sadejstvo energija, svetlosti – prirodne i veštačke (značajan deo je iz originalnih čeških lustera sa početka 20. veka), klasično skladnih vertikala i horizontala, i one koje poseduje delo – kolorita, mase, dinamike, - može da se dođe do zadovoljavajućeg ne samo estetskog događaja, već i otkrića nekog od bezbrojnih oblika duha prostora”, navela je Mirjana Bajić, koja je postala kustos Galerije SULUJ u septembru 2012. godine, kada je otvorena izložba mozaika Miljane Radojčić.
Aleksandar Jestrović Jamesdin, Nekrst, akrilik na platnu, 140x103 cm, 2017.
Povodom izložbe kojom Galerija SULUJ obeležava jubilej, Ivona Rajačić Barandovski navela je da su joj se spontano nametnuli izlagači koji su u Galeriji SULUJ prvi put priredili samostalnu izložbu, a sada su umetnički predstavnici srednje generacije, koja je najviše i trpela u turbulentnim vremenima, a izrasli su u zapažene i kvalitetne umetnike.
“Njih nema mnogo, ali su svojim talentom, radom na sebi i istrajnošću stasali u izvrsne umetnike osobenih poetika i stilova, prepoznati i cenjeni kako od publike, tako i od kritike”, navela je Ivona Rajačić Barandovski, ističući da Ivana Živić, umetnica “izrazitog slikarskog ali i crtačkog nerva”, poslednjih godina u svojim podvodnim nadrealnim prizorima, vođena kompleksnim impulsima podsvesnog, gradi poetičan svet prepun lepote ali i izvesne skučenosti.
Ivana Živić, Plise, ulje na platnu, 80x120 cm, 2018.
Jovanka Mladenović samim nazivom, ali i vizuelnim sadržajem, u slici Breakable/Lomljivo upitno sučeljava krhkost prirode sa elementima civilizacije / ledene sante koje preseca geometrijskim površima /. Kao antipod takvoj slici stoji uvek intrigantan, duhovit i brutalno kritički nastrojen umetnik Aleksandar Jestrović Jamesdin sa provokativno ubedljivim radom Nekrst. Istančana senzibilnost i prefinjena emotivnost grafičarke Katarine Alempijević, kako ističe Ivona Rajačić Barandovski, pođednako je prisutna u svim njenim radovima, bilo da se radi o crtežima, grafikama ili objektima. Kristina Ristić u stvaralaštvu ispoljava impulse poput dečje otvorene i iskrene likovnosti, kombinujući linernost crteža sa oslikanim partijama umirenog kolorita, dok najnoviji radovi slikara Mileta Šaule živom erupcijom bojenih oblika grade raskošnu materiju slike. Takođe, izrazito posvećen čistoj likovnosti je i rad Milana Kralja koji u Dragocenim tečnostima, kao pod mikroskopom, tretira elemente imaginarnih fluida.
Noviji digitalni printovi-kolaži Miloša Đordevića na sofisticiran način podvrgavaju kritici univerzalne anonimne likove iz političkog i društvenog života. Grafičar nešto starije generacije, Mehmed Slezović, poznat po mecotintama, nit metafizičke kontemplacije prenosi i na crteže iz serije Meditacije na Seni, rađene pastelnim bojama na papiru. Vajarka Olivera Parlić Karajanković spajanjem i sučeljavanjem banalnih upotrebnih predmeta gradi upečatljive objekte koji provociraju večite dileme oko rodnih uloga, lične intime, emocija, seksualnosti i muško ženskih odnosa. Ona na duhovit i domišljat način realizuje svoje skulpture sa pozicija emancipovane i kritički misleće žene.
Olivera Parlić Karajanković, Full Dish, PU pena, pliš, špenadle, porcelanska supijera, zlatni gajtan, kašika, 65x30x50 cm, 2017.
Radovi Predraga Terzića prate jaku sportsku strast autora posebno prema košarci, što ga je opredelilo da se bavi fenomenom i dinamikom sporta, kao i ritmičko vizuelnom lepotom igre. Tom opusu pripada i crtež ugljenom Pritenzis Olympiacos. Slikarka Ranka Radovanović pak, u svoje ubedljivo naslikane pejsaže i prizore uhvaćene pogledom sa prozora, unosi izrazitu kontemplativnu dimenziju. Magla koja osvaja krošnje i teške draperije na oknima kao da predočavaju brige i dileme raznih životnih situacija, navela je Ivona Rajačić Barandovski.
Predrag Terzić, Pritenzis Olympiacos, ugljen na papiru, 101x72 cm, 2018.
Dvodimenzionalni reljef Sanje Tomašević, kako je dodala, kroz specifičnu zatalasanu formu, na apstraktan način tretira fenomen ritma, koristeći resurse jednostavnog materijala kao što je karton. Umetnik Vladimir Miladinović u serijama crteža svojevrsnih citata novinskih naslova i članaka iz nedavne prošlosti bespoštedno opominje na kriminalne sociološke fenomene tranzicije, delujući na svest i memoriju posmatrača, obzirom da se neke društvene pojave ciklično ponavljaju.
Vladimir Miladinović, Borba 12 avg 1992, lavirani tuš, 66x101 cm
Dokumentarista-slikarka Jelena Aranđelović, kako je navela Mirjana Bajić, ništa ne konstruiše niti traga za filozofijom, njena lutanja po prestonici i fotografske beleške uvećavaju se kroz platno do datosti koja potresno deluje, bez obzira na objektivan odnos prema motivu. Urbano i lako nostalgično, njeno slikarstvo se bavi rušenjem kao smrću duha mesta, ljudima koji žive život svakdašnji, ekspresivni takvi kakvi jesu... Još jedan zaljubljenik u gradsko - spolja i iznutra, javno i tajno, kolekcionar i slikar Zoran Jovičić na malom fragmentu daje rezime gradova u nestajanju, oštrih linija – simbola otpora, prkosa...
Andrej Konopek, Krv svetla, tuš i pero, 100x70 cm, 2018.
Iz crtačkog opusa Andreja Konopeka (Kule se grade iznutra) moguće je doći do najtajanstvenijih obrisa psihe urbanog čoveka, njegove težnje za okupljanjem, dodirom, samospoznajom, navela je Mirjana Bajić. Ističući da je ideja celokupne jubilarne izložbe da sledi evoluciju mladih autora kojima je data prva šansa za promociju u galeriji, ona je izdvojila i dela vajarki iz Crne Gore Nade Kažić i Vane Prelević koja pokazuju evoluciju od složenih narativa – instalacija i skulptura stilistike visoke moderne do ready-made, sofisticirane upotrebe neumetničkih materijala i objekata, postavke u pejsažu, oblika land arta koji referiraju ka uskrsnuću u strukturi složenih sadržaja.
Ivanka Vana Prelević, iy ciklusa Zarobljeni pejzaž, kombinovana tehnika, 43x33 cm, 2015.
Mirjana Bajić istakla je i rad Sonje Žugić iz ciklusa Border line, navodeći da bi njene fotografije mogle da budu oznaka pored puta Galerije SULUJ - bez granica generacijskih, nacionalnih, medijskih, bez lažnog elitizma, skromno, decentno ali ipak vidljivo i kvalitetno trajanje.
Umetnici zastupljeni na izložbi, kako je istakla Ivona Rajačić Barandovski, samo su mali deo ukupne izalagačke istorije Galerije SULUJ, “jedan sasvim lični izbor, sa željom da se predstavi bogatstvo i raznovrsnost poetika i stilova autora, koji stvaraju prevashodno u klasičnom mediju slike, crteža, grafike i objekta - skulpture. To ne znači, kako je dodala, da drugi vidovi izražavanja (video art, performans, robotika i primenjena umetnost), nisu ravnopravno živeli u prostoru Galerije SULUJ, ali su skromne mogućnosti sprečile opsežniji prikaz izlagačkih aktivnosti.
Izložba povodom jubileja Galerije SULUJ, nakon Beograda, biće otvorena i od 24. decembra do 24. januara 2020. u galeriji Mostovi Balkana u okviru Spomen-parka "Kragujevački oktobar" u Kragujevcu.
(SEEcult.org)
