Otpor nametanju instant-religije

Film uglednog hrvatskog reditelja i scenariste Ognjena Sviličića “Glas” o dečaku koji pruža otpor nametnutoj religiji u jednom katoličkom internatu, inspirisan je situacijama prinude u životu uopšte, kojih je u budućnosti, prema mišljenju autora, moguće očekivati sve više.

Glavni lik filma “Glas” Goran, koga igra dečak Franko Jakovčević, nalazi se po dolasku u katolički internat pod pritiskom da se prikloni instant-religiji koja se tamo nameće. Čvrstog stava da vera ne sme biti prisilna, on pruža otpor svojoj okolini, čak i kada se svi okrenu protiv njega.

Sviličić je izjavio 5. marta na konferenciji za novinare 48. Festa da je za tu priču bio “inspirisan životom, situacijama iz osnovne i srednje škole, a i kasnije bilo koje ustanove, u kojoj je svako od nas bio gnjavljen da digne ruku kada i drugi to čine”.

“U filmu je reč o molitvi, ali je sistem isti”, kazao je Sviličić.

Pominjući reči slavnog srpskog reditelja Dušana Makavejeva da svaki film počinje jednim prizorom, Sviličić je dodao da je on “imao u glavi prizor kako se svi mole, a jedan dečak to odbija”.

“Od toga sam počeo. Priča je istinita, ali i malo distopijska. Mislim da je to ono što nas nažalost čeka u budućnosti, da ćemo biti sve više izloženi takvoj vrsti pritiska”, izjavio je Sviličić, čiji je novi film “Glas” deo Glavnog takmičarskog programa 48. Festa.

Na 48. Festu prikazani su i filmovi u kojima je Sviličić bio koscenarista – srpski “Otac” Srdana Golubovića i slovenački “Polusestra” Damjana Kozolea.

Sviličić i inače često piše za druge reditelje, a za “Glas” je, međutim, od početka znao da piše scenario koji će on i režirati, jer je “malo ličnija priča”. S druge strane, gde god se do sada prikazivao, a premijera je bila na festivalu u Busanu u Južnoj Koreji, prišao bi mu neko od gledalaca sa rečima da se u detinjstvu osećao isto kao glavni junak filma.

Među maloletnim likovima razvija se religijska debata, na planu dogme, ali i uloge crkve u njihovim životima.

“To je civilizacijska stvar. Ako pogledate Stari zavet, onih deset zapovesti su prerađene. Jedna je bila da se ne prave idoli, figurice boga. A upravo se crkva sada bazira na trgovini, na prodaji figurica, kao za ‘Star Wars’. Na tome se bazira cela ideologija. U principu, odatle sam počeo. Ono što je nekada bila metafora, pre 2.000 godina, danas više ne funkcioniše. U ovom vremenu je sve direktno obraćanje. Zato ti dečaci ne shvataju u čemu je metafora nečega što crkva zove bezgrešno začeće. Znamo da to nije moguće. To je metafora za nešto drugo. Ako to direktno prenosite ljudima, onda se mi pitamo šta se zapravo događa. Onda sve to postane nekako površno”, rekao je Sviličić.

Gorana igra mladi Franko Jakovčević, a dečake u internatu grupa naturščika iz Splita. Sviličić je rekao da je delove scenarija pisao tako što je filmske karaktere oblikovao prema njihovim osobinama.

“Tako da oni ne glume nego više prenose tu iskrenost. Stvar je reditelja da li će to prepoznati ili gurati na neku svoju stranu. Mislim da je bolje ići niz reku i uzeti od čoveka ono što taj čovek jeste”, izjavio je Sviličić kome je “Glas” šesti igrani film, a snimljen je u koprodukciji Hrvatske, Severne Makedonije i Srbije.

Producentkinja sa srpske strane Nikolina Vučetić Zečević podsetila je da su sarađivali i na prethodnom Sviličićevom filmu “Takva su pravila”.

“Njegovi filmovi su lični, intimni, što je moja šolja čaja. Ova dva filma vezuje i to što su glavni junaci deca. Scenario za ‘Glas’ je prošao nekoliko faza, a mi smo od početka bili tu”, rekla je ona.

Sviličić je pomenuo montažerku Natašu Pantić i druge saradnike iz Srbije. “Ova koprodukcija nije samo radi novaca, iskreno - i nije to mnogo novca, nego želimo da dobijemo kreativni udeo, a i da se družimo. To je cilj tog filmskog okupljanja”, istakao je on.

Goran Bogdan, koji je efektno odigrao epizodnu ulogu ujaka u “Glasu”, a izuzetnu glavnu ulogu u Golubovićevom filmu “Otac”, primetio je da su već postali jedna familijarna ekipa.

“Srdan, Ogi, ja – skupa stupamo na tom inače osamljenom putu”, rekao je Bogdan, dodavši da voli kako Sviličić piše, vrlo precizno, kao neku matematičku kompoziciju u kojoj svaki udarac bata ima tačan odjek koji mora baš tu da bude.

Glumica Klara Muci igra epizodu koja nosi poruku mladim ljudima u vezi sa njihovim dilemama. “Iako je uloga mala, zahtevna je. Moraš stajati iza toga. Reči koje govori moj lik su jako duhovne. Ona je prošla kroz neku vrstu katarze i počela verovati u Boga nakon jedne nesreće. Nisam imala takvo iskustvo, ali sam kroz razgovre sa ljudima koji jesu nastojala da dođem do autentičnosti za moj lik”, rekla je Klara Muci.

Prema oceni kritike (Elizabet Ker, Holivud riporter), Sviličić pokazuje da ima dobro oko za nijanse manipulacije, pa iako finale filma “Glas” velikodušno sugeriše da u jednoj osobi ima prostora i za veru i za skepticizam, zvona upozorenja filma govore najglasnije.

Sajt Festa je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u prilogu (pdf).

*Foto: Fest

(SEEcult.org)