Kućni performansi za širu građansku upotrebu
Pandemija korona virusa i izolacija radi sprečavanja širenja zaraze podstakla je udruženje Domino u Zagrebu da pozove grupu umetnika da naprave uputstva za kućne performanse za širu građansku upotrebu. Građani su pozvani i da svoje izvedbe dokumentuju i objave, ostajući kod kuće i oslobađajući umetnika u sebi.
Ideja kućnih performansa počiva na tezi da u svakome od nas leži umetnik (trenutno u izolaciji), ali i ukazuje na važnost kulture za psiho-fizičko zdravlje ljudi - kako sada u ovim ekstremnim uslovima, tako i uvek. Domino je stoga pozvao šestoro savremenih hrvatskih umetnika - Milijanu Babić, Josipu Bubaš, Igora Grubića, Brunu Isakovića, Vedranu Klepicu i Vesnu Mačković da naprave uputstva za kućne performanse, a svakih nekoliko dana na društvenim mrežama objavljivaće po jedno njihovo uputstvo sa jasnim koracima šta i kako treba činiti.
Milijana Babić, koja živi i radi u Rijeci, osmislila je performativnu intervenciju Izbegavanje kratkog spoja, koristeći izolir traku.
Njena performativna intervencija zamišljena je kao odgovor na psihozu koju trenutno živimo sa ciljem da se našalimo na njen račun i nasmemo joj se u lice putem imaginarnog bega u (ne)moguće svetove.
“Razmislite o svemu onome što vas sputava a što biste željeli konfrontirati, ili o svim onim (ne)materijalnim vrednostima koje bi u ovim vremenima trebalo zaštiti (izolovati) na individualnom i/ili kolektivnom nivou. Svoja razmišljanja prevedite u odgovarajuću formu. Možete se odlučiti za performativni gest kojim ćete izolovati telo, intervenciju na predmete koji za vas imaju neko značenje, ispisivanje reči ili stihova na određenoj podlozi… Boja izolir trake može biti deo koncepta, kao i slučajni ili namerni svetlosni efekti ili ‘greške’. Odaberite mesto izvedbe u prostoru doma ili stambenog objekta koje nadograđuje vašu ideju. Prozori, pod, plafon, ogledala, nameštaj… mogu poslužiti kao površine/mesta za izvedbu rada, a svi predmeti potencijalni su radni materijal. Ako živite u stambenim zgradama, liftovi, portuni, haustori, stepeništa mogu biti mesta na kojima ćete komunicirati svoju poruku. U tom slučaju rad izvedite kada u vašoj blizini nema ljudi i ne zaboravite oprati ruke. Ako vam izvedba ne uspe iz prve, ponavljajte je dok ne budete zadovoljni”, uputstva su Milijane Babić.
Boris Isaković predlaže performativni ritual U iščekivanju kraja, koji stavlja u fokus neizvesnost situacije u kojoj se svi nalazimo.
“Osuđeni na svoja četiri zida prisiljeni smo izaći na kraj sa svakodnevnicom koja nas nemilosrdno razdvaja. Istovremeno, ono što nas sve u ovome trenutku povezuje je iščekivanje kraja. Nismo bili spremni na ovo sporo ludilo u kojem mnogi od nas napokon imaju vremena pogledati oko sebe. Ili u sebe. Kako bismo tu krajnost bar na tren materijalizovali, pozivam vas da se upustite u potragu za krajevima oko sebe”, poručio je Isaković.
Prema njegovom uputstvu, treba pogledati oko sebe i identifikovati sve što predstavlja kraj, što se završilo ili svojom formom asocira na kraj. To može biti vrlo doslovni predmet, kao što je kraj sveće, opušak, prazna čaša u kojoj je nekad bilo vino, čarapa bez svog para... Može biti zadnja rečenica u knjizi ili zadnji stih neke pesme.
“Ovaj ritual može trajati ceo dan ili svega nekoliko minuta. Zavisi od broja vaših krajeva. Ja sam doista uzeo ceo dan. Od jutra sam krenuo prikupljati izvedbeni materijal. Polako skenirajući ceo stan prvo sam identifikovao svaki kraj. Predveče sam odabrao pozornicu za prikupljene krajnosti, te polako krenuo spajati kraj s krajem. Dokumentovao sam svaku promenu. Završni rad može biti stop-motion animacija celog procesa, galerija slika svakog kraja i/ili poslednja fotografija vašeg rituala - svi krajevi isterani na izvedbenu površinu”, poručio je Isaković.
Domino poziva sve da svoje izvedbe dokumentuju u formi fotografija/videa i objave ih na Fejsbuku/Instagramu, označe Domino takom Perforacije festival i haštagom #kucniperformans.
Ujedno, umetnički direktor Domina Zvonimir Dobrović i pozorišna umetnica Vedrana Klepica pozivaju na performans Procesija prekriženih, motivisani specifičnom odlukom Nacionalnog stožera civilne zaštite Hrvatske koja je, kako su naveli, bila dovoljna da baci neočekivano svetlo na neizvesnu stvarnost kojoj smo trenutno izloženi i da nas natera da preispitamo šta je dopušteno, a šta nije u situaciji u kojoj je ceo niz ugostitelja, trgovaca, privatnika uopšte, kao i umetnika, ostao bez svojih izvora prihoda, a tradicionalni obredi se smatraju dovoljno relevantnim da ipak dobijaju zeleno svetlo za održavanje. Performans se bavi pitanjem "Šta znači jedan za sve, svi za jednog, ako nismo svi jednaki i u svemu ovome zajedno?"
Procesija prekriženih, iako još nije upisana na UNESCO-vu listu nematerijalne baštine, ali je upisivana stolećima u prosvetiteljskoj filozofiji slobodnog i slobodarskog promišljanja, poziva sve građane da u njoj učestvuju od kuće razlučivanjem kojih to 15 ideala još uvek ne želimo prekrižiti.
Autori performansa pozivaju sve da na papiru napišu vrednost koja im je bitna, a odlukom Nacionalnog stožera prekrižena, te da uz nju dodaju #prekrižen #procesija. Radove, kao i u slučaju kućnih performansa, trebalo bi foto/video dokumentovati i podeliti na društvenim mrežama, uz tagove #prekrižen #procesija.
Dobrović i Vedrana Klešica izvodjili su: jednakost, solidarnost, racionalost, nepristranost, sigurnost, zajedništvo, brižnost, stručnost, odgovornost, sekularizam, iskrenost, disciplinu, pravednost, integritet i mudrost.
*Foto: Domino
(SEEcult.org)
