Hvala Raši Todosijeviću, zahvalna Srbija - u Balkanu
Izložba “Hvala Raši Todosijeviću, zahvalna Srbija”, koja obuhvata radove konceptualnog umetnika Dragoljuba Raše Todosijevića od kraja 70-ih do danas, uključujući “Balkanski banket”, biće svečano otvorena 20. juna u bioskopu "Balkan" u Beogradu. Izložbu čini jedinstven pregled višedecenijskog opusa Todosijevića, uvek aktuelnog i jednog od međunarodno najprisutnijih umetnika sa ovih prostora.
“Balkanski banket” – instalacija u obliku svastike formirana od 17 kafanskih stolova, prekrivenih crnim stolnjacima sa ostacima kuvanog pasulja, hleba i piva, zadržava centralnu poziciju u svečanoj sali bioskopa "Balkan" tokom celokupnog trajanja izložbe. Nakon večere sa zvanicama, muzikom i pićem, ostaci hrane dobijaju svoju svrhu kao deo izložbene postavke, koju prate akvareli kao priprema za grafike, Fuxus Piano, video i foto zapisi performansa Was its kunst Marinela Koželj?
Was ist Kunst, Marinela Koželj?, performans, Studentski kulturni centar, Beograd, 1979.
Kao centralni motiv, koji nije izložen ali je promovisan na koricama kataloga i kroz tekst Stevana Vukovića - pojavljuje se Marinela Koželj, supruga umetnika, izdvojena na fotografiji sa izložbe “Drangularijum” u Studentskom kulturnom centru 1971. godine.
Marinela Koželj, Drangularijum, SKC, Beograd, 23. jun 1971.
Izdvojeni radovi inicirani su kroz značajne međunarodne muzejske postavke i nalaze se u brojnim kolekcijama. Izmeštanjem iz zaštićene zone integriteta institucije muzeja u privatno-javni izložbeni prostor, otvara se osetljivo polje (ne)prihvatanja i mogućeg, željenog kritičkog suda javnosti i publike. To je planirani efekat, očekivana reakcija na radove koji su afirmisani i pre više od 40 godina, a koji danas podjednako izazivaju i provokativno deluju, navela je kustoskinja izložbe Ksenija Samardžija.
Fuxus Pianino, instalacija, foto: Giorgia Palmisano, 2004.
Nastajali iz urbane, gradske pozicije umetnika na sve što ga okružuje i dotiče, u specifičnostima vremena u kojem živimo dobijaju novo potvrđivanje, dodala je Ksenija Samardžija, istoricarka umetnosti i direktorka Fondacije Saša Marčeta, koja je organizator izložbe, a poslednjih par godina oživela je različitim aktivnostima nekadašnji bioskop “Balkan”.
Akvarel, priprema za grafiku, 70x100 cm, 2019.
“Nakon 18 godina od retrospektivne izložbe Raše Todosijevića u Muzeju savremene umetnosti (2002), koju pamtim kao student istorije umetnosti po Rašinom vođenju kroz postavku, danas osećam veliko i potpuno lično zadovoljstvo da kao direktor Fondacije Saša Marčeta - iza koje stoji potreba i namera da se afirmišu lokalne umetničke prakse i da se podstiče likovna i umetnička scena - možemo da predstavimo ovu izložbu publici”, navela je Ksenija Samardžija.
Izložbu prati dvojezična publikacija, na srpskom i engleskom jeziku, autora Stevana Vukovića.
“Konceptualni umetnici su pre mistici nego racionalisti. Dosežu do zaključka koje logika ne može da dosegne” - lajtmotiv je izložbe kroz citat američkog umetnika Sola LeVita (LeWitt).
Balkanski banket / Gott liebt die Serben, instalacija, MSU Beograd, 2002. Foto: MSUB
Rođen 1945. u Beogradu, Raša Todosijević diplomirao je 1969. na Akademiji likovnih umetnosti. Izlagao je na mnogobrojnim izložbama i u renomiranim institucijama širom sveta, uključujući Moderna muzej u Stokholmu, Centar “Žorž Pompidu” u Parizu, Kunstverein u Salcburgu, Muzej moderne umetnosti u Varšavi, Ludvig muzej u Beču, Državni ruski muzej u Sankt Peterburgu, Tretjakov galeriju u Moskvi, Muzej savremene umetnosti u Barseloni… Tejt u Londonu otkupio mu je nedavno deo radova iz čuvene serije Nulla dies sine linea iz sredine 70-ih. Todosijević je predstavljao Srbiju na 54. Bijenalu umetnosti u Veneciji 2011. godine izložbom “Svetlost i tama simbola” za koju je dobio tada ustanovljenu Unicreditovu venecijansku nagradu. Dobitnik je još niza nagrada, među kojima je i nagrada Artslink za 2004. u Njujorku i nagrada Emili Harvi fondacije iz Njujorka (2006) koja se dodeljuje umetnicima povezanim sa pokretom Fluksus. Jedan je od dobitnika nagrade 50. Oktobarskog salona u Beogradu, kao i "Politikine" za 2009. godine, koju je vratio.
Todosijević je 2015. godine ostao bez ateljea na Starom sajmištu u Beogradu, a tim povodom govorio je u intervjuu za SEEcult.org i o situaciji u umetnosti nekad i sad, kulturnoj politici, umetničkom obrazovanju, nepostojanju sistema vrednosti i interesovanja za umetnost, te o šansama mladih umetnika, kojima je savetovao da odu negde van. Ocenio je i da vlastima ne treba kultura, jer okuplja brojčano malu populaciju koja je u smislu glasačke mašine bezvredna.
Izložba “Hvala Raši Todosijeviću, zahvalna Srbija” biće otvorena u bioskopu "Balkan" do 10. jula (od 10-20 časova), izuzev ponedeljkom, a planirana su i stručna vođenja.
*Nedavni intervju portala SEEcult.org s Rašom Todosijevićem o avangardnim 70-im godinama, odnosu različitih režima u proteklih pola veka na ovim prostorima prema savremenoj umetnosti, posebno konceptualnoj, kao i o aktuelnim prilikama na umetničkoj sceni, uključujući sada već višegodišnji problem rada bez ateljea...
(SEEcult.org)
