Gvozden: Svi smo odgovorni za stanje kulture
Nedelja književnosti, deo programa Kaleidoskopa kulture od 19. do 25. septembra u Novom Sadu, okupiće uživo i onlajn više od 30 pisaca iz Srbije i drugih zemalja Evrope, ali i prevodioce i muzičare. Književni kritičar i teoretičar Vladimir Gvozden, kustos Nedelje književnosti, govori u intervjuu za SEEcult.org o konceptu te manifestacije, koju organizuje Fondacija “Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, ali i o posledicama pandemije virusa korona na književnu scenu, rđavim reakcijama svih na krizu u kojoj se našla kultura u novonastaloj situaciji, te o značaju književnih festivala i onlajn događajima kao njihovoj nužnoj zameni. Kao profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Gvozden se osvrće i na čitalački ukus mladih, smatrajući da se bezrazložno potcenjuje. Kao književni kritičar, nema preveliku nadu da će ta profesija zaista oživeti, i to pre svega zbog ekonomske zavisnosti, odnosno odsustva izvora finansiranja koji bi omogućili "nezavisno suđenje".
– Kako biste opisali koncept programa Nedelje književnosti u okviru Kaleidoskopa kulture 2020?
Vladimir Gvozden: Koncept Nedelje književnosti unutar Kaleidoskopa kulture temelji se na povezivanju aktuelne evropske i lokalne književne scene, zatim na pojavljivanju književnosti i pisaca na neuobičajenim mestima unutar gradske konfiguracije i, konačno, na sistematskoj podršci savremenoj novosadskoj književnoj sceni. Ove ideje se realizuju kroz različite događaje kao što su Noć književnosti, Književno jutro na Najlonu, razgovori u kulturnim stanicama Eđšeg i Svilara, o čemu se možete detaljnije obavestiti na sajtu Kaleidoskopa kulture i na našim nalozima na društvenim mrežama.
– Da li je i koliko na program Nedelje književnosti uticala situacija izazvana pandemijom virusa korona?
Vladimir Gvozden: Od marta meseca nastojimo da pristupimo situaciji sa pandemijom na odgovoran način. To u praksi znači da su naša stvarnost postale digitalne platforme, onlajn sastanci. Iako smo svesni da je to dosta zahtevno, pokušavamo da realno okupljanje publike nadomestimo radom na društvenim mrežama. Kao najveći problem pokazalo se planiranje događaja, jer je nemoguće predvideti situaciju sa pandemijom. Kako da zovete nekog na program mesecima unapred? Zbog toga su, nažalost, odložena dva značajna književna događaja u Novom Sadu, Prozafest i Novosadski književni festival. Ipak mi smo uspeli da u Nedelji književnosti okupimo eminente autore, kako domaće, tako i strane. Strani gosti će učestvovati u događajima isključivo onlajn, ali onda tu pokušavamo da zaista razgovaramo, da spojimo pisce u dijalogu, da postoji komunikacija i da se dodaju sadržaji koji bi dinamizovali programe koji se ostvaruju na takav način. Tako ćemo uraditi Noć književnosti. I Književno jutro na Najlonu će se raditi onlajn iz studija sa svom scenografijom, doći će nam u goste Aleksandar Gatalica, sa kojim ćemo razgovarati violončelista Marko Miletić i ja na temu „Književost i muzika“. Čitav događaj će se prenositi i na čuvenoj gradskoj pijaci Najlon na kojoj se, kao što znate, prodaju i knjige, ploče, antikviteti, umetnine... Onlajn događaji se mogu pratiti na stranici Kaleidoskopa kulture i na našem YouTube nalogu. Pisci sa novosadske scene u sadašnjoj situaciji mogu da nastupe uz poštovanje epidemioloških mera, pa se nadamo da će publika željna dešavanja u stvarnom svetu umeti da prepozna važnost razgovora o Novom Sadu u romanu koji će moderirati Vladislava Gordić Petković, a o čemu će govoriti pisci tri generacije – Slobodan Tišma, Franja Petrinović, Laslo Blašković, Andrea Popov Miletić, Marijana Čanak. Alen Bešić će biti gost Katarine Kostić u Kulturnoj stanici Eđšeg u programi „Oko(m) knjige“, a roker Milan Mumin će čitati svoje stihove uz muzička izvođenja u okviru Kulturne stanice Karavan.
– Šta mislite generalno o posledicama pandemije po književnost, izdavaštvo, knjižarsku delatnost… ali i kulturu i umetnost uopšte?
Vladimir Gvozden: Posledice pandemije se osećaju u svim segmentima naših života. Promene su dalekosežne i jasno je da ništa više neće biti kako je bilo. Mislim da je toga malo ljudi svesno, većina veruje da će se stvari nekako srediti. Realno govoreći, teško je bilo šta predviđati. Filozofski posmatrano, ukinuta je perspektiva budućnosti, i ja bih voleo da kultura i umetnost rehabilituju takvu perspektivu, ma koliko ona bila utopijska. Kada je reč o materijalnim aspektima književnosti, nemam precizne podatke za izdavaštvo, prodaju knjiga... da li je onlajn prodaja možda porasla? Stekao se u jednom momentu utisak da su ljudi, sprečeni da se kreću, kupovali knjige, čitali ih... Time bi se trebalo ozbiljno baviti.
– Da li mislite da su reakcije/mere nadležnih na lokalnom, pokrajinskom i državnom nivou odgovarajuće i šta bi, prema Vašem mišljenju, trebalo uraditi da bi se umanjile posledice pandemije?
Vladimir Gvozden: Grčka reč pandemija u prevodu otprilike znači da smo svi narod. U tome se i krije odgovor na vaše pitanje: u onoj meri u kojoj smo svi narod toliko smo u stanju na odgovarajući način da reagujemo u ovakvim situacijama. Dakle, rascepkani sitnosopstveničkim interesima i plitkim i reaktivnim rezonovanjem, vrlo rđavo smo reagovali na svim nivoima, uključujući i onaj globalni. Svega nekoliko zvaničnika je koliko toliko odgovorno pristupilo situaciji, dok se ostali klate ovamo-onamo kao strašila na vetru. Egoizam kapitalizma je sasvim suprotan logici pandemije. U tom smislu, pomogle bi nam samo krupne promene, pogotovo promena svesti o značaju prirode za naše živote.
– Koliko je, prema Vašem mišljenju, za pisce važan kontakt sa čitaocima, koliko su u tom kontekstu potrebni upravo književni festivali i da li mislite da onlajn verzije takvih manifestacija mogu da budu adekvatna zamena?
Vladimir Gvozden: Uoči pandemije festivali su zaista postali prava mesta života književnosti. Ono što ih čini toliko primamljivim je dobra energija kontingentnih, prolaznih zajednica pisaca i čitalaca. Putanje se ukrštaju, razgovara se, javljaju se prepoznavanja među ljudima koji su obično otuđeni unutar svojih zajednica. To je smisao festivala. Oni su zaista doživeli procvat i mi okviru projekta „Novi Sad - Evropska prestonica kulture“ pokušavamo da stvorimo okvire za što više takvih dešavanja. Onlajn verzije su ipak samo nužna zamena koja čuva te divne festivalske energije za neka bolja vremena. U naletima optimizma, očekujem eksploziju takvih događaja kada uslovi to dozvole, jer mi se čini da su ljudi željni istinske komunikacije, a gde god postoji takva želja postoje uslovi za procvat umetnosti. Pa ipak, moram da podsetim da su postojali i još uvek postoje pisci osobenjaci koji ne daju ni pet para za kontakt sa publikom!
– U okviru Nedelje književnosti prvi put će biti održana Noć književnosti, koja uključuje onlajn razgovore sa devetoro odabranih pisaca iz devet evropskih zemalja. I Vi ćete biti jedan od moderatora, a Vaš sagovornik je Dejan Tiago Stanković. Kojim temama će biti posvećeni ti razgovori, zašto su one važne i šta bi mogle da budu poruke učesnika?
Vladimir Gvozden: Noć književnosti je manifestacija koja se godinama organizuje u velikim evropskim gradovima (Pariz, Prag), a sada po prvi put i u Novom Sadu. Ideja je da pisci komuniciraju sa publikom u alternativnim gradskim prostorima i mi se nadamo da će ovaj događaj da zablista svojom punom snagom u godini titule EPK. Ove godine će se odvijati u formi razgovora jedan na jedan lokalnog autora (pisca, prevodioca ili kritičara) i gosta iz jedne od devet evropskih zemalja (Francuska, Poljska, Portugalija, Švedska, Austrija, Slovačka, Slovenija, Holandija, Belgija) čije je delo prevedeno na srpski jezik. Tako će, na primer, razgovarati Barbi Marković i Andrea Popov Miletić, Sonja Veselinović i Izabel Vari, Aleksej Kišjuhas i Sven Peters... Glumci će posle svakog razgovora čitati odlomke iz dela. Događaj je zakazan za 19. septembar i počinje u 18 časova razgovorom povodom 75. rođendana Pipi Duge Čarape, a poslednji dijalog – sa Dejanom Tiagom Stankovićem, trebalo bi da se okonča oko 23 časa. Noć književnosti održava se zahvaljujući saradnji Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ i novosadskog ogranka Francuskog instituta, uz podršku klastera EUNIC Srbija i EU info pointa, a partneri su nam ambasade Slovenije, Slovačke, Poljske, Švedske, Portugalije, Belgije, Holandije, Austrijski kulturni forum, Francuski institut i Wallonie-Bruxelles International. Imam velika očekivanja od ovog događaja i ove godine i ubuduće, a razgovoru sa Dejanom Tiagom Stankovićem, koji predstavlja Portugal, zaista se radujem.
– Budući da radite i kao profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, šta mislite o današnjoj mladoj čitalačkoj publici, da li primećujete neka posebna interesovanja među njima, koliko su eventualno pod uticajem marketinga, a koliko imaju izgrađene kriterijume za izbor i vrednovanje književnog dela?
Vladimir Gvozden: Profesor sam na Odseku za komparativnu književnost i, između ostalog, predajem i predmet koji se zove Savremena svetska književnost. Predajem ga studentima četvrte godine, koji sami biraju pisce kojima ćemo se baviti. Oni imaju i te kako izgrađene kriterijume. Žestok sam protivnik potcenjivanja čitalačkog ukusa mladih. Naravno, očigledno je da se na mrežama „spinuje“ i „bustuje“ značaj pojedinih autora, to je zamenilo nekad čuvenu instituciju glasine... Ali ni potcenjivanje nije neko rešenje, lično kao profesor pokušavam da nađem argumente za prave književne vrednosti, a ne da ih podrazumevam.
– Da li mislite da će kriza izazvana pandemijom uticati na eventualni talas produkcije književnih dela inspirisanih koronom?
Vladimir Gvozden: Sigurno hoće, svaki veliki savremeni događaj, kao što kaže Džulija Barns, odmah bude knjigovan i filmovan. Ali najčešće su to plitki narativi od koje nemate neke koristi. Postoji i onaj suprotni momenat: književnost je već o ovome pisala. I ne, nije odmah reč o Bokaču, Pou ili Kamiju. Čitajte, na primer, roman Pomor i strah Vuleta Žurića koji je objavljen godinu dana pre izbijanja pandemije.
– Kako vidite budućnost književne kritike?
Vladimir Gvozden: Pola u šali, pola u zbilji, već mi i sama sintagma zvuči kao stvar prošlosti. Kritika je postala suviše prigodna, jer nije ekonomski nezavisna. Obično svi danas govore o mediju: ima zaista mnogo književne kritike ili nekakvog književnog mnjenja na društvenim mrežama. Prava književna kritika traži iskustvo, erudiciju, stav, ali iznad svega realni izvor finansiranja koji bi kritičarima omogućio nezavisno suđenje. Pošto toga nema ni u naznakama, ostaje samo slaba nada da će se nešto promeniti.
(SEEcult.org)
