Drama o deci migrantima u Radoviću

Predstava “Dečak sa koferom”, prema drami britanskog pisca Majka Kenija, u režiji Damjana Kecojevića, čija je tema nasilna migracija dece, a cilj da kod publike razvije empatiju prema raseljenim licima, biće premijerno izvedena 8. oktobra u Malom pozorištu “Duško Radović” u Beogradu.

Pozorište “Radović” postavkom tog teksta želi da pomogne u rešavanju problema kvalitetnije integracije raseljenih lica u zajednicu u koju dolaze, kao i da prvi put domaćoj publici predstavi delo jednog od najznačajnijih savremenih dramskih pisaca za decu i mlade iz Velike Britanije, izjavio je v.d. direktor tog teatra Aleksandar Nikolić 30. septembra na konferenciji za novinare.

Damjan Kecojević, koji je predložio komad, rekao je da ga je video dok je radio u Švedskoj i zatim neuspešno pokušavao da ga postavi u Beogradu sve dok Nikolić nije odlučio da ga uvrsti u repertoar “Radovića”. To mu je posebno drago jer je u tom pozorištu, u kojem je prvi put radio scenski pokret, izveo prvi autorski projekat “Verter” i sada ima i prvu režiju.

“Radujem se jer mi se čini da se ‘Radović’ vraća na onu putanju na kojoj je bio nekada, kada je ovu kuću vodila Anja Suša - u smislu estetike, tema kojima se bavi i pristupa tim temama”, rekao je Kecojević, koji i u predstavi “Dečak sa koferom” potpisuje scenski pokret.

Tekst govori o 12-ogodišnjem dečaku Nazu koji zbog rata mora da napusti dom. Porodica nema dovoljno novca, pa ga roditelji šalju samog kod brata u London.

“Pratimo etape njegovog putovanja. Desi se krijumčar, ostaje bez para, desi se pastir, planina, pa sneg i vukovi, pa fabrika, dečji rad, desi se luka i čamac, pa se desi i London, ali na kraju ni London nije to”, rekao je Kecojević, dodajući da u predstavi nije želeo da pecizira mesta, već da prikaže put jednog dečaka od tačke A do tačke B, koja može da bude i Beograd, mada je i to je privremeno, što je i tužno i strašno. “Naz ne bira situacije u kojima će se naći, one su mu nametnute. Želeo sam da ljudi i deca u publici shvate da nisu samo posmatrači, da mogu vrlo lako postati akteri”, naglasio je Kecojević, pominjući kako je i sam bio izbeglica, došavši kao dečak 90-ih godina iz Bosne i Hercegovine u Srbiju.

Prema rečima Kecojevića, hteo je da tu decu ne gledamo kao migrante nego bez predrasuda, kao decu koja kao i sva druga imaju svoje radosti, smeju se i muvaju, imaju prve ljubavi.

“Moj zadatak je bio da publika shvati da emigrant, izbeglica, lice koje se seli, ima pravo da bude srećno, da ima dobre patike, ima pravo da ima mobilni telefon u 2020. godini. Da ih ne gledamo kao manje vredne, da možemo da razvijemo normalan ljudski kontakt”, rekao je Kecojević, dodajući da je predstava u formi fizičkog teatra, vrlo emotivna, ali ima i komične momente.

Aleksandar Nikolić je naglasio da je “važno kada reditelj ima lični pristup temi, a i da to prođe kroz sočivo umetničkog oblikovanja, jer mi smo profesionalci”. “Bio sam deo test publike i mogu da kažem da predstava ostavlja jak utisak i na nas koji, srećom, nemamo to iskustvo. Ovakvim predstavama ćemo senzibilisati mladu publiku koja kasnije verovatno neće učestvovati ili neće dozvoliti da zajednica učestvuje u nečemu što će dovesti do te tačke. Istina, fenomen rata ne možemo da izbegnemo u svim civilizacijama i kulturuma, ali ostaje nam da se borimo kroz svaku predstavu”, rekao je Nikolić.

U predstavi učestvuju: Mladen Lero, Jelena  Ilić, Jovana Cvetković, Jelena Ćuruvija Đurica, Dubravka Kovjanić i Nedim Nezirović.

Svi igraju Naza i svi igraju sebe, ali veći deo vremena glavni lik tumači student glume Mladen Lero, koji je izjavio da je ulozi pristupio intuitivno: “Nisam se pripremao razgovarajući sa izbeglicama, ali to negde postoji u svima nama. Moj otac je imao to iskustvo, mada na različitom nivou. U toku procesa prepoznali smo ideju reditelja i mislim da smo svi bili istu bitku”.

Dramu “Dečak sa koferom” prevela je Milica Naumović. Dramaturg je Bojana Lazić, scenograf Zorana Petrov, kostimograf Maja Mirković, a kompozitor Vladimir Pejković.

Podršku postavci tog komada dali su UNICEF i nevladina organizacija Info park, čija je predstavnica Irena Abdelmaksud, službenica zaštite maloletnika, rekla da ih je obradovalo kada su čuli da se neko iz pozorišta bavi ovom temom.

“Info park radi već pet godina, pomogli smo oko 300.000 ljudi i vidimo koliko lako priča skrene na statistiku, na brojeve, kako se lako izgubi svest da su to ljudi isti kao mi, koji imaju svoje životne priče”, rekla je Irena Abdelmaksud, ističući da se zato Info park, uz osnovnu pomoć koju pruža, posvetio i programima osnaživanja. Jedan je za žene i devojčice, a drugi, koji ona vodi, za dečake adolescente. “Cilj je da nauče nešto novo, kako bi stekli neke životne veštine, da bi mogli sami sebe da zaštite, da prepoznaju i izbegnu rizične situacije, kako da rešavaju konflikte na konstruktivan način. Svedoci smo koliko je lako skliznuti na puteve nasilja i eksploatacije, a s druge strane i koliko pomoć i podrška u nečijem životu može da napravi veliku razliku”, izjavila je Irena Abdelmaksud.

Novinarima se obratio i mladi Saifudin Mirzada iz Avganistana, 18-ogodišnjak, koji je sa samo 14,5 godina krenuo put Evrope i zaustavio se u Srbiji. Sada govori četiri jezika i pomaže u Info parku kao prevodilac.

“Teško je kada kreneš sam da putuješ. Ima dosta problema. To nije jedna ili dve zemlje. Išao sam preko Pakistana, Irana Turske, Bugarske. Dečaci imaju problem sa krijumčarima, sa parama. Drugačije je kad kreneš sa roditeljima. Ovako kad si sam šta god da se dešava moraš sam da rešavaš, kao da imaš duplo više godina, da se snalaziš. Moraš dobro da čuvaš pare. To je najbitnije, ako nemaš pare bićeš gladan. Ćale mi je rekao: Nikom ne smeš da veruješ dok ga dobro ne upoznaš. Slušao sam ga i prošao sam dobro. Ali ima dosta loših ljudi”, predstavio je Saifudin svoje iskustvo.

Prema njegovim rečima, u Srbiji mu je najlepše to što je krenuo u školu i dosta ljudi upoznao. “Od Irene sam dosta naučio. Sad pomažem drugim dečacima koji ne znaju jezik, da objasne svoje probleme i situaciju. To mi je drago. Volim da pomognem”, izjavio je na solidnom srpskom jeziku mladi Avganistanac.

Predstavnica UNICEF-a za komunikacije Jadranka Milanović izjavila je da se ta organizacija na drugi način brine o deci, ali da su im ciljevi isti.

Procenjuje se da jednu trećinu izbeglica koje su došle u Evropu od 2015. godine čine deca. Ona su posebno ugrožena, a naročito ona koja bez roditeljske pratnje preživljavaju tako traumatična iskustva, rekla je Jadranka Milanović. Kako je podsetila, UNICEF je prvi pokrenuo inicijativu da ta deca moraju da krenu u školu kada se negde smeste.

“Ovo je važna predstava, da što više dece, a i roditelja upoznaju Naza koji ima svoje snove i nade. Jer dete je dete, a ne migrant”, naglasila je Jadranka Milanović.

Prva repriza predstave “Dečak sa koferom” zakazana je za 11. oktobar u 20 časova (premijera je prvobitno planiarana 2. oktobra, a prva repriza 4. oktobra, ali su zbog povrede glumice odložena oba termina).

*Fotografije: Jelena Janković

(SEEcult.org)