Estetsko i etičko u kustosiranju
Istoričarka umetnosti, kustoskinja i teoretičarka vizuelne umetnosti i kulture dr Suzana Milevska iz Severne Makedonije nova je gošća programa Šta kustosiranje može/treba da bude (What Could/Should Curating Do), u okviru kojeg će 28. novembra u podne održati onlajn predavanje o mogućnostima zajedničkog razmišljanja o estetskom i etičkom u kustosiranju.
Milevska će se fokusirati na neprekidnu polemiku o uzajamnom odnosu i tenzijama između kategorija lepog i dobrog, forme i sadržaja, kao i između ostalih večitih i veštačkih razlika i podela koje su se pojavile u teoriji umetnosti tokom modernizma. Baviće se i pitanjima da li su takve dihotomije bile održive, te kako kustosiranje pomaže različitim umetničkim praksama u prevazilaženju hijerarhije između estetskog i etičkog tokom vremena.
Predavanje “Kalokagatija: O mogućnosti zajedničkog razmišljanja o estetskom i etičkom u kustosiranju” istražuje načine na koje se teorije kustosiranja vraćaju drevnom pojmu antičkih Grka kalokagatija – preplitanju estetike i etike i drugih etičkih odgovornosti, principa i vrednosti na koje je umetnost zaboravila davajući privilegiju njenim formalnim aspektima.
Suzana Milevska tvrdi da kustosiranje doprinosi aktiviranju potencijala umetnosti bez kompromitovanja njenih formalnih aspekata, kao neka vrsta poluge koja popravlja neuravnoteženi odnos između estetike i etike. Kustosiranje, prema njenom mišljenju, daje umetnosti nevino i ambiciozno verovanje u takvu ravnotežu, jer su etička pitanja u teoriji umetnosti i umetničkoj kritici odavno ublažena, dok je forma imala prioritet nad sadržajem. Diskutovati o takvom kritičkom stavu prema fenomenu kustosiranja i razlikovati ga od kustosiranja kao profesije - postaje goruće u nesigurnom i strašnom periodu pandemije, kada tenzije između estetike i etike, zaštite i brige o sebi dominiraju našim profesionalnim i svakodnevnim životom.
Suzana Milevska je od 2016. do 2019. godine bila je Principal Investigator Horizona 2020, u okviru projekta TRACES Politehničkog univerziteta u Milanu, a kurirala je i završnu izložbu Contentious Objects/Ashamed Subjects. Bila je profesorka istorije umetnosti centralne i jugoistočne Evrope na Akademiji lepih umetnosti u Beču (2013-2015).
Doktorirala je na Goldsmit koledžu u Londonu, a 2004. godine bila je Fulbright Senior Research Scholar.
Kustosirala je brojne međunarodne izložbe među kojima i The Renaming Machine (2008-2011), Roma Protocol, austrijski parlament, Beč, i Call the Witness, BAK Utreht (2011). Inicirala je projekat Call the Witness – Roma Pavilion, Bečko bijenale (2010-2011). Godine 2015. kustosirala je izložbu Inside Out: Not So White Cube, Mestna galerija Ljubljana (sa Alenkom Gregorič). Osvojila je 2012. godine ALICE nagradu za političko kustosiranje i nagradu “Igor Zabel” za delovanje u oblasti kulture i teorije.
Objavila je knjige Gender Difference in the Balkans (2010), The Renaming Machine: The Book (2010) i On Productive Shame, Reconciliation, and Agency (SternbergPress, 2016).
Predavanje Suzane Milevske na Zoom platformi drugo je u okviru novog ciklusa programa “Šta kustosiranje može/treba da bude”, koji je počeo 10. novembra predstavljanjem projekta “Reimaginacija muzeja” italijanskog kustosa i umetničkog direktora Muzeja savremene umetnosti u Rimu (MACRO) Luke Lo Pinta.
Predavanje Milevske biće moguće prati i putem linka na Fejsbuk događaju, kao i na Fejsbuk stranici portala SEEcult.org, kao medijskog pokrovitelja programa WCSCD.
Međunarodni program WCSCD pokrenut je 2018. godine u Beogradu kao edukativna platforma koja se bavi pojmom kustosiranja. Od 2020. godine, WCSCD je počeo da inicira sopstvena kustoska istraživanja i projekte koji bi rešili tu vrstu složenosti, zadržavajući obrazovnu komponentu kao srž programa. Celokupan program i serije javnih predavanja inicirala je i organizovala kustoskinja Biljana Ćirić.
Serija onlajn predavanja u okviru programa WCSCD 2020/2021 realizuje se u saradnji sa Divisions of Arts and Humanities, Duke Kunshan University.
(SEEcult.org)
