• Search form

15.02.2021 | 15:12

Sretenjska odlikovanja i za brojne umetnike, Kusturica zahvalio u ime svih

Sretenjska odlikovanja i za brojne umetnike, Kusturica zahvalio u ime svih

Likovni umetnici Marina Abramović i Milan Cile Marinković, popularni muzičari Momčilo Bajagić Bajaga, Bora Đorđević i Goran Bregović, violinista Stefan Milenković, operska pevačica Jadranka Jovanović, ruski vajar Aleksandar Rukavišnjikov, autor spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu, kao i filmski reditelji Predrag Gaga Antonijević i Emir Kusturica, među umetnicima su koji su 15. februara primili odlikovanja povodom Dana državnosti Srbije. Kusturica se i obratio u ime oko 170 nagrađenih – pojedinaca i institucija, među kojima su i brojni zdravstveni radnici, a u besedi je istakao da je srpski narod jedan od retkih u svetu koji “nikada nije pokoren” i koji crpi “moralni kapital” još iz srednjeg veka, ocenjujući i da planetom kruži “bauk korporativnog socijalizma”, odnosno “velika prevara levičara”, zasnovana na zloupotrebi marksizma.

Većina odlikovanih lično je primila priznanja u Palati Srbije od predsednika Aleksandra Vučića, a posredstvom video linka obratili su se Stefan Milenković, dobitnik Ordena Karađorđeve zvezde prvog stepena, i Marina Abramović, kojoj je dodeljena Zlatna medalja za zasluge u kulturi, posebno u umetnosti performansa.

Milenković je, izražavajući zahvalnost, istakao da je to odlikovanje i velika odgovornost, koje mu znači više od priznanja i predstavlja “veliki gest poverenja i podstrek”.

“Mi umetnici nekad zaboravljamo da naša uloga nije samo na sceni, već da smo svojevrsni ambasadori ljudskosti, koji se nilkada ne odmaraju”, rekao je Milenković, koji je godinama živeo i radio u inostranstvu, a nedavno je odlučio da se vrati u Srbiju.

Svetska zvezda performansa Marina Abramović, koja se prošlogodišnjom retrospektivom “Čistač” u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu vratila na domaću scenu posle više od 40 godina odsustva, istakla je da joj Zlatnu medalju za izasluge predstavlja veliku čast.

“Rođena sam u Beogradu, završila sam studije, počela umetnički rad i performanse prve u Beogradu. Moja izložba u muzeju moderne umetnosti je bio dokaz meni da mlade generacije prate i podržavaju moj rad. Ova Zlatna medalja po meni je veliki dokaz da i moja država, a i vi predsedniče Vučiću, stojite uz mene i uz moj rad. Od srca hvala!”, poručila je Marina Abramović, čija je četvoromesečna retrospektiva u MSUB-u održana 2019/20. kao poslednja stanica turneje te izložbe nekoliko evropskih muzeja.

Među dobitnicima državnih odlikovanja iz sveta kulture je i ruski vajar i akademik Aleksandar Rukavišnjikov, autor spomenika o Stefanu Nemanji u Beogradu, koji je dobio Sretenjski orden prvog stepena.

Sretenjski orden drugog stepena dobili su glumac Aleksandar Berček i pesnik Pero Zubac, a Sretenjski orden trećeg stepena – Narodni muzej Toplice, Narodni muzej Užice i Šabačko pozorište, koje je odlikovano povodom 180 godina postojanja.

Reditelj Predrag Gaga Antonijević dobio je Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena, a posebno je istaknut njegov film “Dara iz Jasenovca”, sprski kandidat za Oskara, koji je snimljen uz državnu podršku. Za isti film odlikovana je i scenristkinja Nataša Drakulić – Ordenom Karađorđeve zvezde trećeg stepena.

Muzičar Goran Bregović dobio je Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena, kao i slikar Milan Marinković Cile, operska pevačica Jadranka Jovanović, rok muzičari Momčilo Bajagić Bajaga i Borisav Bora Đorđević, u čije je ime priznanje primio menadžer Bane Obradović.

Popularni Minja Subota dobio je Orden Karađorđeve zvezde drugog stepena, a Zlatne medalje za zasluge, osim Marine Abramović dobili i glumac Ivan Bekjarev i scenarista Gordan Mihić posthumno, te Miroljub Aleksić, Ljubomir Marjanović, Slovački kulturni centar “Pavel Jozef Šafarik” u Novom Sadu, Kulturno-umetničko društvo “Karadžić” u Loznici...

Odlikovano je i nekoliko novinara Srebrnim medaljama za zasluge - Bratislav Ilić sa TV B92, Gordana Uzelac sa TV Pink, Danijela Davidov Kesar iz Politike, Zoran Maksimović iz Prve srpske televizije i Jelena Zorić sa TV N1.

U ime svih nagrađenih, među kojima su i domaći i strani političari, crkveni velikodostojnici, univerzitetski profesori, pripadnici vladinih službi, kao i brojni zdravstveni radnici, uključujući lekare i medicinske sestre koji su preminuli u borbi sa korona virusom, zahvalio je Kusturica.

Prisetivši se da je na istom mestu 1990. godine primio nagradu AVNOJ-a, Kusturica je 30 godina kasnije, “u novoj državi i u novoj postavi”, pročitao govor sa nekoliko početaka, kojim je istakao “moralnu snagu” srpskog naroda, izneo kritiku savremene levice, zauzeo se za očuvanje porodice kao heteroseksualne zajednice.

Kusturica je istalao da sretenjsko ordenje predstavlja odlikovanje srpske države nastale ustankom, ili kako je rekao Milorad Ekmečić – srpskom revolucijom, koja je od tada, u formi kneževine, monarhije ili republike, “opstala i što je najvažnije nikada do kraja nije pokorena”.

“To je jedan od retkih naroda u svetu koji nikada nije pokoren. To je jedna od najvećih trezorskih vrednosti koje imamo”, istakao je Kusturica.

“Nadamo se da, ako održimo Kosovo i Metohiju, Republiku Srpsku, da će i posle nas nastaviti da živi i da će ovo što živimo postati jedna duga i teška epizoda u budućoj TV seriji koja će biti snimljena na teritoriji celovite Srbije”, naveo je Kusturica, ističući moralni i istorijski kapacitet srpskog naroda.

“Šta je to što smo nasledili i po čemu se prepoznajemo u onom članu 118 Sretenjskog ustava iz 1835, koji je ovde izložen, gde između ostalog piše: ‘Kako rob stupi na srpsku zemlju od onoga časa postaje slobodnim, ili ga ko doveo u Serbiju ili sam u nju pobegao. Srbinu slobodno je roba kupiti, no ne i prodati”, naveo je Kusturica, ocenjujući da bi u nastavku mogla da se razvije dijaletička studija o stvaranju i trošenju moralnog kapitala. U tom smislu, kako je dodao, nijedna dinastija ne bi bila pošteđena, ali bi sigurno postizala evropske domete u geografiji jugoistočne Evrope. Kako je vreme odmiče, jedina koja je u potpunosti anestezirala moralni kapital i u kojoj nismo profitirali ni u jednoj formi bio je nažalost period titoizma i našeg druga Tita”, naveo je Kusturica.

U pokušaju da zvuči više optimistički, Kusturica je ukazao na popudarnost važnih istorijskih datuma i crkvenih praznika, uključujući Prvi srpski ustanak i Sretenje.

“U našoj istoriji malo je važnih datuma da nisu ispresecani crvenim slovima. U našoj istoriji ukrštanje sekularnog sa crkvenim je neupitno pošto sve što je sekularno proističe iz pozitivnog iskustva hrišćanskog morala i hrišćanske tradicije”, rekao je Kusturica, dodajući da sekularne države nema tamo gde nije bilo hrišćanske istorije, što znači da ni demokratije ne bi bilo da nije bilo teokratije.

“Ona grčka demokratija preživljavala razne preobrazbe, a da nije hrišćanstvo preuzelo moral po Hristu kao ono što je najvažnije, a to je da imamo samilost prema slabijima od sebe, ne bi bilo ni te države, ni milosrđa, a posebno samilosti kao najvažnije osobine tog naroda o čijoj trezorskoj vrednosti danas govorimo”, rekao je Kusturica.

Kao najveći kapital u tom kontekstu, Kusturica je naveo kosovski ciklus.

“Kosovski ciklus proistekao je iz Kosovske bitke kao davno stečen i najveći moralni kapital, a svetosavlje kao uporišna tačka naše novozavetne istorije. Naše su bitke u poslednjih 200 godina uglavnom imale starozavetni znak – oko za oko, zub za zub, a i naši susedi koji su primili drugu religiju su zapravo iz istog izvora išli jedni na druge i gajili ljubav prema mržnji”, rekao je Kusturica i dodao da u novozavetnoj istoriji gubitak bitke nije značio bespovratni poraz nacije.

Taj moralni kapital, kako je ocenio, danas “često podgruljivo dovode u pitanje razni tipovi, profesori univerziteta, uličari, praveći borbu između opredeljenja za nebesku i realnu Šrbiju”.

“Najbolji odgovor provokatorima izgovorio je pokojni patrijarh Pavle - car Lazar nije imao ništa protiv carstva zemaljskog, a kada je bio prinuđen da bira između nebeskog i zemaljskog, izabrao je nebesko”, naveo je Kusturica.

Kusturica je ponudio i patetičan početak besede, u kojem je izneo kritiku današnje levice.

“Bauk korporativnog socijalizma kruži planetom. Ako neko voli više neokomunizam ili totalitarni kapitalizam može i tako, ali prvo, drugo i treće se dernja korz najglasnije svetske megafone, u stvari deset multimilijardera uzvikuju parole neokomunizma, ukidaju porodicu, traže da ne budemo očevi i majke, muškarci i žene, braća i unuci… Great rock’n’roll swindle postao je Great leftists swindlle”, rekao je Kusturica.

Prema njegovom mišljenju, u toku je najveća prevara u modernoj istoriji Evrope i Zapadnog sveta.

“Dok u našim kovid bdenjima preovlađuje tema ko će biti novi patrijarh, u Holandiji kupuju crkve i pretvaraju ih u vikendice ili kafiće”, rekao je Kusturica, navodeći u tom kontekstu i primej jednog engleskog univerzitetskog profesora, koji je izgubio posao zbog promovisanja patrijarhalnih vrednosti u onlajn predavanju na Jutjubu.

Kusturica je posebno ukazao na novu američku teoriju zasnovanu na principu Cancel Culture.

“Patriotizam u koji ne sumnjam je francuski. Inteletualci tamo očajnički pokušavaju da se odbrane od svojih medija koji izgovaraju pre pet dana formulisanu novu teoriju ‘Cancel culture’ – otkaz kulturi. Na Dizniju više nema omiljenih filmova za decu, u novoj kulturi uopšte nema više onoga na šta smo navikli”, rekao je Kusturica, dodajući da instinski francuski intelektualci, u koje ne ubraja Bernara Anrija Levija i slične, izvode dokaze da prošlost nisu samo Napoleonova ratovanja i ratni zločini, nego i kultura kao civilizacija od koje se “nije moglo raskačiti”.

“Važno je da se napomene da je Brižit Bardo bila i jeste još uvek zena, a Fransoa Trifo muškarac”, dodao je Kusturica.

“Kako primećujemo da u Srbiji još postoji etički kapital, uragan koji je trajao na ulicama SAD za vreme izbora i velikih trudova koji su tempriani da (Donald) Tramp izgubi izbore dok je svetom harala geopolitička infekcija, tamošnji birači nisu lupali samo izloge i slobodno raznosili robu. Mnogi od njih su rušili spomenike. Prilikom jednog rušenja konfederalnog rata, iz rulje se izdvojio agilni aktivista, pao je spomenik na njega i razbio mu glavu. Ovaj pokret ima velikog finansijera koji ga je raširio u Velikoj Britaniji. Tamo su bregzitovci spasavali što se spasiti moglo, pa je Čerčilov spomenik okovan daskama kako bi ga spasili revolucionarne mase...  “Nekako u isto vreme, u Beogradu, proslavili veliko delo velikog umetnika i postavili spomenik visok 20 metara", rekao je Kusturica.

“Dok oni ruše spomenike, mi gradimo, i ulepšavaju naš glavni grad i stvaraju dobar utisak da naša istorija vredi i da taj moralni kapital držimo u sebi”, istakao je Kusturica.

Jedan od početaka govora Kusturica je posvetio i uzroku Prvog srpskog ustanka, dahijama i seči knezova, navodeći da istraživači DNK danas na teritoriji Srbije uopšte ne nalaze turski gen, viševekovnoj vladavini.

“Vrlo je zanimljivo da posle 480 godina boravka pod Turcima taj gen ne pronalazimo. Postavlja se pitanje ko su bile dahije i da li postoje isključivo kao neprijatelji koji dolaze sa strane ili su oduvek među nama. Znamo da je Milan Garašanin objavio Načertanije 1848, ali to uopšte nije delo srpske konfesije, nego je prvo ispisano u Engleskoj i prvi put objavljeno u jednom časopisu, pa tek onda kod nas izvedeno i predstavljeno, a onda široko shvaćeno kao ideja o velikosrpskoj budućnosti koja se, naravno, ostvarila jedino kada je bila Jugoslavija, a ‘velike Srbije’ praktično nismo imali, a i to nije bila naša ideja. I ta ideja je bila u raspadu Otomanske imperije - dovođenjem na tačku da jedan narod bude stožerni, narod oko kojeg bi mogli da se vrte događaji i oko kojeg može da se stvara budućnost, što je na kraju krajeva u Jugoslaviji i dokazano”, rekao je Kusturica.

U pokušaju da pruži i filmski početak besede, Kusturica je podsetio na svoj film “Sećaš li se Doli Bel?”, i to scenu kada otac Maho u pripitom stanju kaže da porodicu treba ukinuti.

“Nije ni sanjao tih 60-ih godina da će to biti deo koncepcije svetske oligarije i njene zloupotrebe marksizma, te borbe - kako kazu na srpskim TV kanalima - patrijarhalnog kapitalizma”, naveo je Kusturica.

Adorno, Markuze, na kraju i Gramši, svi naslednici marksističke misli su pikirali na porodicu i instistirali da se ona ukine, što mislim da nije izvodljivo, ali se to danas radi na planetarnom nivou na najpodmukliji mogući način”, rekao je Kusturica, dodajući da je marksizam odigrao veliku ulogu u nemačkoj socijaldemokratiji uoči Hitlerovog dolaska, ali da je najveći deo socijaldemokrata, levičara i marksista, kada je Velika svetska kriza počela, postali Hitlerovi vojnici.

Primer današnje zloupotrebe marksizma, prema Kusturici, je i “ideja da treba voditi računa o crncima”, odnosno pokret Black lives metter. To je razdvajanje belih od crnih, od njihove socijalne i egzistencijalne pozicije u svetu koja je sve teža, rekao je Kusturica, dodajući da u SAD ima 36 miliona ljudi koji nemaju šta da jedu i 40 miliona koji su bez posla…

Predsednik Aleksandar Vučić poručio je na početku svečanog uručenja državnih odlikovanja  da je Sretenje za srpski narod i bukvar i čitanka, vreme preispitivanja i vreme jedinstva srpskog naroda, ma gde da živi – u Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Sloveniji, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Rusiji, Americi...

Podsetio je da je Karađorđe na Sretenje 1804. godine “podigao ustanak protiv Turaka”, ali i da je to dan kada je, zahvaljujući Milošu Velikom i Dimitriju Davidoviću, Srbija dobila 1835. moderan i liberalan ustav.

"Četrdeset dana nakon Božića mi slavimo Sretenje, najvažniji datum u istorijskom, političkom i verskom kalendaru naše lepe Srbije", rekao je Vučić i dodao da je to “praznik svih onih koji vole i žive za svoju Srbiju”.

“Ovo je praznik koji nadahnjuje naš narod na raspetom KiM i koji mu daje snagu za opstanak srpskog ognjišta, srpskog imena i prezimena, tamo gde je to najteže", poručio je Vučić.

*Foto: RTS/screenshot 

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r