(Ne)zadovoljstvo medijskim slobodama

Ministarstvo kulture i informisanja i novinarska udruženja različito su ocenili medijsku situaciju u Srbiji povodom Svetskog dana slobode medija, 3. maja, navodeći s jedne strane postignute rezultate koji bi trebalo da vode ka unapređenju stanja, a sa druge kritičke ocene i zahteve. Svetski dan slobode medija čestitao je i zaštitnik građana Zoran Pašalić, koji je ocenio da su kolegijalnost i međusobna podrška glavni uslovi za poboljšanje položaja novinara.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija “Nezavisnost” i ove godine su pozvali elektronske medije u pet do 12 isključe ton i zamrače ekrane, i time se pridruže međunarodnoj akciji “Pet minuta gromoglasne tišine” kako bi najširu javnost upozorili na “katastrofalan položaj novinarske profesije u Srbiji”.

NUNS, NDNV i “Nezavisnost” pozvali su sve medijske radnike da se zajedno suprotstave daljoj eroziji profesije kako bi zaštitili slobodu medija i novinara i vratili poverenje građana. “Naša uloga nije da služimo željama i ineterisima vlasti, već da svestrano, potpuno i odgovorno informišemo najširu javnost”, poručili su u proglasu, ističući da su vlast i državne institucije dužne da novinarima i medijima obezbede uslove za neometan, slobodan rad, bez pritisaka i cenzure.

Nasuprot tome, kako je ocenjeno, javno informisanje u Srbiji suočava se sa svakodnevnim političkim i ekonomskim pritiscima, cenzurom i autocenzurom, radnom nesigurnošću, ugrožavanjem bezbednosti, rodnom diskriminacijom, kršenjem autorskih prava i drugim problemima koji direktno ugrožavaju rad novinara i medija.

“Srbija neprekidno ponire na rang-listi slobode medija Reportera bez granica tako da je sa 54. mesta u 2014. prošle godine pala na 93. poziciju.

Prema najnovijem izveštaju međunarodne NVO Fridom haus, Srbija je tokom poslednje decenije nazadovala u oblasti političkih prava i građanskih sloboda, i zato je svrstana u kategoriju delimično slobodnih država.
Na Međunarodni dan slobode medija ponovo ukazujemo i na sve dublje siromaštvo novinara i drugih medijskih profesionalaca koji svoj težak i odgovoran posao obavljaju za ponižavajuće plate, najniže među svim profesijama koje podrazumevaju visok nivo znanja i integriteta. Politički i ekonomski centri moći koriste medije kao sredstva propagande i kreiranja javnog mnjenja u skladu sa njihovim interesima koji su pretežno suprotni interesima društva. Vlast selektivno tumači i koristi medijsko zakonodavstvo kako bi zadržala direktan i indirektan uticaj na medijsko tržište na kojem umesto slobodne i fer utakmice dominira protežiranje podobnih medija i ugrožavanje medija koji izveštavaju profesionalno i kritički, u skladu sa javnim interesom”, poručili su NUNS, NDNV i SIndikat “Nezavisnost”, poznavljajući i protest zbog činjenice da ni 27 godina nije bilo dovoljno da se otkrije ko je ubio novinarku Radislavu Dadu Vujasinović, da još nije pravosnažno okončano suđenje optuženima za ubistvo kolege Slavka Ćuruvije od pre više od 22 godine i da već 20 godina ostaju nepoznati i nekažnjeni nalogodavci i ubice novinara Milana Pantića.

I Udruženje novinara Srbije (UNS) je, u odvojenom proglasu, iznelo kritičke ocene, navodeći da će novinari proteklih godinu dana pamtiti po nasilju nad kolegama na demonstracijama, vraćanju sudskog procesa za ubistvo Slavka Ćuruvije na početak, ali i po ohrabrujućoj prvostepenoj presudi za paljenje kuće Milana Jovanovića.

“Uprkos hrabrosti u izveštavanju tokom pandemije i izuzetnom značaju koji su mediji imali u borbi protiv virusa korona, novinari i medijski radnici bili su prvi na udaru pritisaka vlasti i nezadovoljstva građana. Trpeli su brojne fizičke napade, uništavanje opreme, uvrede i pretnje na društvenim mrežama i druge pokušaje diskreditacije”, naveo je UNS, dodajući da su “vlast i vlasnici medija nedozvoljenim pritiscima su pokušavali da slabe nezavisnost medija, a ekonomski pritisak nastavio se i daljim sunovratom projektnog sufinansiranja, kroz koji se, suprotno propisima, novac građana ponovo deli konstantnim kršiocima Kodeksa novinara Srbije”.

UNS stoga zahteva da ministarka kulture i informisanja Maja Gojković “počne da se bavi medijskim resorom, imenuje državnog sekretara i započne komunikaciju s novinarima”.

“Zahtevamo od Maje Gojković i da odustane od opasne ideje da se pojam novinara zakonski definiše”, naveo je UNS, zahtevajući i da Vlada Srbije podrži Komisiju za istraživanje ubistava novinara, kako bi, posle dve decenije, bila podignuta optužnica za ubistvo Milana Pantića i rasvetlile okolnosti smrti Dade Vujasinović, te suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije okončalo do kraja 2021. godine.

UNS je zatražio i da Specijalno tužilaštvo za zločine OVK istraži i procesuira ubistva i otmice počinjene nad 17 kolega na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2005. godine.

Zahtevajući i da se u izradi propisa predviđenih Medijskom strategijom zaštiti autorsko pravo i zaustavi krađa autorskog dela novinara, UNS je zatražio i efikasnu institucionalnu zaštitu novinara od pritisaka i ucena nosilaca javnih funkcija i vlasnika medija, te pozvao kolege da se svakom pritisku na nezavisnost odupru i garantuje im pomoć i zaštitu. Od lokalnih moćnika, UNS traži da odustanu od pritisaka, diskriminacije lokalnih medija i strateških tužbi i zahteva za visokim odštetama koje uništavaju manje medije.

Poseban zahteva UNS-a odnosi se i na to da se javni novac propisno i pravedno raspodeljuje u cilju očuvanja medijskog pluralizma i tačnog i objektivnog informisanja građana.

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, čestitajući svim novinarima i medijskim radnicima Svetski dan slobode medija, istaklo je u saopštenju da je od esencijalnog značaja da novinari, bez obzira u kojim medijima rade, budu nezavisni, da izveštavaju odgovorno i profesionalno poštujući etičke standarde i principe novinarstva.

Ministarstvo je istaklo i da se svim novinarima i medijskim radnicima mora omogućiti da nesmetano rade i obavljaju svoj posao, a da njihova lična bezbednost i profesionalni integritet ni jednog trenutka ne smeju biti dovedeni u pitanje.

“Svako demokratsko društvo teži da na kvalitetan način uredi oblast informisanja i medija koja je jedan od nosećih stubova demokratije. U današnje vreme svedoci smo izloženosti građana velikom broju kako informacija tako i dezinformacija, uključujući i obmanjujuće i lažne vesti, što predstavlja jedan od glavnih izazova sa kojima se suočavaju u manjoj ili većoj meri sve države pa i naša”, poručilo je MKI.

Napominjući da je Srbija u proteklom periodu donela niz dokumenata značajnih za uređenje oblasti informisanja i medija, te da je time pokazala da je bezrezervno posvećena stvaranju bezbednog i podsticajnog okruženja za slobodne i profesionalne medije, Ministarstvo kulture i informisanja navelo je i da pokušava da konkretnim aktivnostima doprinese poboljšanju stanja na medijskoj sceni kako bi mogao da se nastavi
zajednički rad na njenom i unapređenju bezbednosti i zaštiti novinara.

Potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, kako je navedeno, na samom početku mandata povukla je sve neosnovano podnete tužbe protiv medijskih kuća i novinara, usvojen je Akcioni plan za primenu Medijske strategije za period od 2020-2025, formirane su Radna grupa za praćenje sprovođenje Akcionog plana, kao i Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara, pod čijom je inicijativom pokrenut SOS telefon za novinare i medijske radnike u cilju njihove pravovremene i efikasne zaštite.

Ministarstvo je istaklo i da se pristupilo sistemskom uvođenju medijske pismenosti u preduniverzitetsko obrazovanje, te da je u tom cilju izrađen je Priručnik za medijsku pismenost za vaspitače, nastavnike i stručne saradnike.

Ministarstvo kulture i informisanja poručilo je i da “svi akteri u medijskom svetu moraju da budu svesni svoje uloge i značaja za stvaranje pozitivne klime u društvu i da kao takvi budu odgovorni za svoj rad i plasiranje sadržaja kojima šalju poruke u javnost”.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić, čestitajući svim novinarima i medijskim radnicima 3. maj, ponovo je naglasio da je međusobna solidarnost glavni uslov za poboljšanje njihovog položaja i smanjenje svih vrsta pritisaka i napada na predstavnike te profesije.

"Kolegijalnost i podrška, tačnije međusobna solidarnost novinara, glavni su uslovi za poboljšanje položaja novinara u našoj zemlji. Pritisci i napadi na novinare zabeleženi su i prošle godine, a njihova evidencija, kao i ranijih godina, i dalje nije jedinstvena“, naveo je Pašalić u saopštenju.

Pašalić je podsetio da je pre godinu dana, u maju 2020. potpisao sa sedam medijskih udruženja i asocijacija i tri novinarska sindikata Sporazum o uspostavljanju platforme za evidenciju slučajeva ugrožavanja bezbednosti i pritisaka na novinare i ostale medijske aktere, te da je završena tehnička izrada te platforme i da je u toku unošenje dostupnih podataka u bazu.

"Cilj je uspostavljanje jedinstvene baze podataka o napadima na novinare, kao i efikasnijeg mehanizma zaštite bezbednosti novinara. Svi podaci o napadima i pritiscima na novinare skupljeni na jedno mesto doprineće delotvornijem postupanju nadležnih organa u slučajevima ugrožavanja bezbednosti novinara“, naveo je Pašalić. Prikupljene informacije omogućiće i efikasniju reakciju zaštitnika građana na postupanje nadležnih organa po prijavljenim slučajevima kršenja slobode medija i slobode izražavanja, naglasio je Pašalić.

(SEEcult.org)