58. Oktobarski salon konačno na javi

Oktobarski salon, prvi put u 58-godišnjoj istoriji u letnjem izdanju i prvi put zvanično nazvan Beogradsko bijenale, predstavlja od 25. juna radove više od 60 umetnika iz celog sveta, od kojih većina prvi put i izlaže u Beogradu. Prema koncepciji italijanskog kustoskog para Ilarije Marota (Marotta) i Andree Bačina (Baccin), 58. Oktobarski salon objedinjuje tema “Sanjari”, kojom pozivaju publiku da iskorači iz sveta u kojem živi i pridruži se umetnicima u pokušajima redefinisanja prostora slobode i prevazilaženja svih ograničenja.

Iako na izložbi ima radova koji su zasnovani baš na snovima umetnika, ili pozivaju publiku da prenese svoje snove, široko postavljena tema dozvolila je kustosima da odaberu radove koji ukazuju na neke od ključnih noćnih mora današnjice, ili moguće budućnosti.

“Izložba želi da istraži svu kompleksnost sadašnjeg vremena i sve onoga što je urgentno u savremenom svetu - kroz pogled sanjara, zahvaljujući kojem imamo priliku da redefinišemo metaforički prostor slobode, u kojem se mogu prevazići granice, sve što nas ograničava, u kojem ponovo možemo da promislimo pravila, uloge, kategorije, da prevaziđemo politička, geografska i rodna ograničenja”, rekla je Ilarija Marota na konferenciji za novinare u Muzeju grada Beograda, u kojem je i izložen najveći deo od ukupno više od 140 radova 63 umetnika i umetničkih kolektiva, od kojih je četrdesetak i doputovalo u Beograd.

Vong Ping, Onlajn groblje Ha ha ha d.o.o. (2019-2020), foto: SEEcult

Navodeći da je izložba “Sanjari” rezultat “dugog istraživanja snolikog sveta”, ona je istakla da su umetnici uvek imali mogućnost da “stvaraju nove svetove, uprkos onom u kojem žive”. “U svetu u kojem živimo zaista su nam potrebni umetnici i njihovi snovi”, rekla je Ilarija Marota, pozivajući publiku da, “kao u ‘Matriksu’, zakorači u različite svetove koji se dešavaju sada i svuda”.

“Nikada ranije kao poslednjih nekoliko meseci ne padaju nam na pamet reči Aleksandra Langera koje nam omogućavaju da shvatimo u kojoj meri su nam hitno potrebni medijatori, graditelji mostova i svi oni koji preskaču zidove. Dobrodošli u svet sanjara!”, poručila je Ilarija Marota, pominjući italijanskog novinara, mirovnog aktivistu i levičarsko-zelenog političara Langera (1946-1995), koji je aktivno učestvovao u antiratnim kampanjama tokom krvavog raspada Jugoslavije 90-ih.

Među takvim graditeljima mostova je i američki umetnik Dejvid Horvic (David Horvitz), čiji se rad “Vratite nam naše zvezde” (Give Us Back Our Stars) ističe već na samom ulazu u Muzej grada u Resavskoj, bivšu vojnu zgradu koja još uvek čeka rekonstrukciju.

Horvicu su kustosi posebno i zahvalili na naporima da “stvori nove načine za dijalog između udaljenih glasova i različitih svetova”, budući da je ponovo povezao Oktobarski salon i kosovskog umetnika Petrita Halilaja, koji je posle prve najave koncepta i spiska učesnika odlučio da ne izlaže – u znak protesta zbog načina na koji su organizatori predstavili Kosovo.

Horvicev rad na 58. OS, zastava u boji noći sa natpisom ispisanim od stotina zvezdica, reaproprijacija je jednog njegovog ranijeg rada koji govori o uništavanju noćnog neba svetlosnim zagađenjem. U novom obliku, zastava dobija novo značenje – na Kosovu ju je ručno sašila Škurte Halilaj, majka Petrita Halilaja. Horvicev rad je tako gest solidarnosti i izraz prijateljstva sa umetnikom koji je odustao od učešća na izložbi “Sanjari”, ali i sa njegovom zemljom. Horvic, koji živi i radi u SAD - državi koja priznaje nezavisnost Kosova, izlaže taj rad u državi koja ga ne priznaje.

Horvic učestvuje, inače, na 58. OS i knjigom “Kako mažnjavati knjige” (How to Shoplift Books) - vodičem o 80 načina na koje se može ukrasti knjiga, a sada prvi put izlazi na srpskom jeziku. Horviceva knjiga može se čitati u Biblioteci Sanjari u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, gde će je i predstaviti 27. juna. Reč je o segmentu izložbe koji obuhvata više od stotinu knjiga o snovima koje su odabrali umetnici.

Dejvid Horvic, Give Us Back Our Stars, foto: SEEcult

Pojedini radovi imaće svetsku premijeru na 58. OS, a oko 40 je novih produkcija, te dvadesetak intervencija u javnom prostoru, što kao posebno značajno ističu i kustosi, i organizatori, uz međusobno zahvaljivanje na uspehu da, posle četiri odlaganja, konačno predstave “Sanjare” publici. “Posebno zahvaljujemo umetnicima koji su neposredno uključeni u produkciju novih radova i intervencije u javnom prostoru, naročito posle svih poteškoća koje smo i mi i oni pretrpeli, prilagođavajući radove vremenu i prostoru”, rekla je Ilarija Marota povodom odlaganja OS i promena plana o izlagačkim prostorima.
 
Svetsku premijeru imaće na 58. OS američki umetnik Džoš Klajn (Josh Kline), čiji je rad završni deo njegovog šireg projekta “Klimatske promene” (Climate Change). Takođe, prvi put će javno biti predstavljen i rad Džona Rafmana (Jon), čiji je film “Minor Daemon, Vol. 1”, smešten u nadrealnu distopiju koja izgleda kao poremećena halucinacija kakvu bi naslikao Hijeronimus Boš da je odrastao na 4ćan-u, a prati ukrštene sudbine dvojice mladića, genijalaca za igrice u virtuelnoj stvarnosti, koji prolaze kroz niz košmarnih događaja.

Francuski umetnik Siprijen Gajar (Cyprien Gaillard), kako su istakli kustosi, donirao je rad “Under-Bench” Beogradu, a reč je o site-specific radu u podzemnom prolazu na uglu Ulice kralja Milana i Terazija, koji je posveta nasleđu gradske podzemne arhitekture, mogući prostor za susrete i interakciju na ne-mestu, na očito zanemarenoj i prolaznoj teritoriji... Podzemni prolaz u kojem se rad nalazi nema određeno ime i njegova funkcija je uglavnom da ljudima omogući da pređu ulicu. To je ujedno i tržni centar koji ima bistro i razne male prodavnice u kojima se prodaje odeća, oprema za mobilne telefone i ukrasno kamenje. Neočekivano prisustvo umetničkog rada poziva prolaznike da uspore, odmore se i shvate to mesto kao prolaz, prelaz, ali i kao prostor za razmišljanje.

Ilarija Marota posebno je pomenula i instalaciju francuskog umetnika Pjera Uiga (Piuerre Huyghe) “Posle sna” (After Dream), za koju je bila potrebna “ozbiljna diplomatska inicijativa”, a zasnovana je na kompoziciji za klavir Džona Kejdža iz 1948. godine “San” (Dream), komponovanoj za istoimenu koreografiju Mersa Kaningama. Uig naglašava centralnost slučajnosti u Kejdžovom muzičkom istraživanju, obezbeđujući da se note kompozicije, od kojih svaku odsvira neko od mnogih zvona koja čine delo, istovremeno aktiviraju nedoslednom, nepredvidivom akcijom vetra koji duva između grana drveća u parku ispred Muzeja Jugoslavije. Kompleksna orkestracija, kako je navedeno u opisu tog rada, nudi neočekivane i magične rezultate, u beskrajnom performansu, gde su prirodne sile u interakciji sa oblicima i zvukovima i stvaraju iskustvo protoka i života.

Izrazivši više puta zahvalnost umetnicima koji učestvuju - zbog energije i spremnosti da promisle, pa i ponovo osmisle svoje radove za 58. Oktobarski salon, čiji je koncept najavljen još u aprilu 2019. godine, kustosi su istakli i katalog “Sanjara”, u izdanju KCB-a, organizatora OS, i njihove edicije Cura Books. Katalog na srpskom i engleskom jeziku uključuje tekstove čiji su autori, osim kustoskog para, i pisci, istraživači i filozofi: Fredi Fišli i Nils Olsen, Mahfuz Sultan, Melani Čan, Đulija Bini, Ben Vikers, Entoni Huberman, Tarek Elhaik, Metju Spelberg, Emanuel Koća, Hans Ulrih Obrist, Ijan Čeng, Sanja Bojanić, Saša Ilić i Vladimir Kulić. Katalog prati i veliki ikonografski atlas radova, kao i odeljak posvećen snovima umetnika, inspirisan knjigom Sogni/Dreams/Snovi, koju su Hans Ulrih Obrist i Frančesko Bonami objavili 1999. godine, prilikom otvaranja 48. Bijenala u Veneciji.

“Dan pre otvaranja 48. Bijenala prestalo je (NATO) bombardovanje Beograda”, rekla je Ilarija Marota, dodajući da je to “bilo veliko olakšanje za ceo svet”.

Katalog 56. OS, foto: OS/KCB

Podsetivši da je kustos 48. Bijenala bio Harald Zeman, čija je izložba dAPERTutto bila prva koja je otvorila vrata međunarodnim umetnicima iz celog sveta, Ilirija Marota izrazila je uverenje da je “na sličan način i po istom principu Oktobarski salon doveo 64 umentika iz celog sveta”, od kojih većina njih nikada nije izlagala u Beogradu, pa i na Balkanu.

Kokustos Andrea Bačin posebno je zahvalio njihovom timu iz Italije, kao i ekipi KCB-a, organizatorima i osnivačima. Posebno je pomenuo i Gordanu Goncić, koja je i predsednica Odbora OS (uz Marijanu Kolarić, Svetlanu Jovanović, Đorđa Ozbolta i Vladislava Šćepanovića), te Nikolu Kolju Božovića, bivšeg člana Odbora, kao i Danijel Kvaran, koja je sa suprugom Gunarom Kvaranom bila kustos prethodnog, 57. Oktobarskog salona 2018.

U ime Odbora OS, direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Marijana Kolarić uzvratila je zahvale kustosima i umetnicima, napominjući da je pandemijska kriza mnogo toga poremetila u organizacionom smislu, zbog čega je uverena da je prošle jeseni doneta dobra odluka da se 58. OS odloži za leto ove godine.

Pandemijska kriza, kako je rekla, ogolila je i druge probleme, a pre svega problem prostora. “Na kraju, dobili smo četiri-pet lokacija i javne prostore, što je izuzetan doprinos ove izložbe”, rekla je ona, zahvalivši organizatorima iz KCB-a na čelu sa v.d. direktora Aleksandrom Ilićem na “istrajnosti i borbi da se ova manifestacija održi, ne gubeći veru i entuzijazam”.

Marijana Kolarić rekla je i da selektori 58. OS pod okriljem teme “Sanjari” predstavljaju umetnike kao sanjare, otvarajući “čitav nov svet”, koji “nije svet zasnovan na činjeničnim podacima, ili faktičkoj, neupitnoj stvaranosti, već svet sačinjen od krhkosti duše, individualnih snova i svega što se smatra ranjivim i imaginarnim”.

“Pozvani smo da spoznamo taj svet, da proširimo sopstvene vidike kako bismo prepoznali dobro u sebi i u drugima i živeli bolje svoju huimanost”, rekla je direktorka MSUB-a.

Marijana Kolarić i Ilarija Merota, foot: OS/KCB

Zahvalnost kustosima i organizatorima izrazio je i pomoćnik ministarke kulture i informisanja Radovan Jokić, takođe pominjući probleme: “Svima nam je zajednička zahvalnost celom timu koji se upustio u ovaj naizgled, u pojedinim momentima nemoguć poduhvat”

“Retko se priča o stvarima koje se dešavaju iza scene. Imam osećaj da su se - postavivši slogan ‘Sanjari’, kao ribar pletući mrežu, oni koji su to postavili sami upecali u nju – morali su da budu sanjari da bi stvari isterali do kraja. Na sreću ili kako god, postao sam u novembru (2020) deo toga, kada se preispitivalo imamo li Salon ili ne”, naveo je Jokić i izrazio zadovoljstvo što se Ministarstvo kulture i informisanja, odnosno Sektor za savremeno stvaralaštvo, njegovim “prisustvom po funkciji”, kako je rekao, vratilo u jedan od svojih domova, jer ima osećaj da MKI “dugo nije bilo prisutno na Salonu”.

Navodeći i da je “drugi put (u Muzeju grada) u Resavskoj, Jokić je podsetio da je u februaru otvorio retrospektivu Mire Brtke, koja je zbog pogoršane epidemiološke situacije zapravo odmah i privremeno bila zatvorena. “To ovde nije slučaj, drago mi je da sam se ponovo vratio u ovaj prostor”, rekao je Jokić i izrazio nadu da je “period agonije i odustva direktnog kontakta sa publikom iza nas”, te da “Oktobarski salon ima priliku da bude izložba u punom kapacitetu”.
Kao možda najvažniju stvar, Jokić je naveo da ima osećaj da “smo nekako svi zajedno u svemu ovome”.

“Imam osećaj da smo svi, svako na svoj način sanjari, i da je svako pojedinačno dao doprinos da se opet vratimo onome što je naš habitus – umetnosti, i pre svega onome što je u njemu najvažnije - da smo deo natprirodne realnosti”, izjavio je Jokić uoči prvog kustoskog vođenja kroz izložbu za medije.

Kustosko vođenje, foto: SEEcult

Oktobarski salon zvanicno je otvoren u parku ispred Muzeja Jugoslavije, gde su postavljene skulpture grupe umetnika (Dora Budor, Nikola Dee, Pjer Uig, Maks Huper Šnajder, Guan Sjao), uz performanse umetnika Davidea Balule i Maksa Hupera Šnajdera.

Kustosko vođenje kroz postavku u Muzeju grada najavljeno je za 26. jun u 13 sati, za kada su najavljeni i performansi pojedinih umetnika (Balula, Sanja Ćopić, Sonja Radaković), dok će u Dvorani KCB-a u 17 sati početi filmski program.

Bioskop će pritom biti otvoren tokom cele noći, a na programu su radovi grupe umetnika, među kojima su i neke od zvezda svetske umetničke scene poput Džeremija Delera i Anrija Sale. U Filmskoj galeriji biće predstavljeni Tan Husein Klark i Aleks Da Korte, a u 18 sati najavljen je i razgovor sa Tanom Huseinom Klarkom, umetnikom i autorom radio drame U abecednom vrtu, koja je napisana za 58. Oktobarski salon. Razgovor će voditi dramaturškinja i filmska kritičarka Vesna Perić, urednica u Radio Beogradu 2.

U Likovnoj galeriji KCB-a biće moguće videti radove Džona Rafmana i Vuka Ćuka, u Podroomu Marije Avramović i Sema Tvajdejla, te Igora Simića i Mata Kopsona, a ispred Beogradskog izloga 26. juna u 19.30 biće predstavljen De Korteov Blue Moon (javne karaoke).

U Tržnom centru na Trgu republike (Staklenac) predstavlja se na bilbordu Aleks Izrael (Kulisa neba). Rad Aleksandre Domanović Portret dame u plamenu biće moguće videti na posterima na različitim javnim površinama.

Program prvog dana vikenda završava se na platou ispod Brankovog mosta muzičkim programom komponovanim za 58. OS – Invernomuto, Crni Med, Poglavlje VII (22.30 sati).

Posetioci će 27. juna moći da obiđu izložbu u Muzeju grada u 14 sati sa asistentima kustosa Leonardom Kaldanom, Đulijom Leonom i Giljermom Itakarambijem, koji će voditi i kroz postavku ispred Muzeja Jugoslavije. U Galeriji Artget KCB-a u 18 časova biće predstavljena Biblioteka Sanjara, odnosno više od stotinu knjiga o snovima na srpskom i drugim jezicima koje su odabrali umetnici. Igor Simić održaće predavanje Mekana montaža, a Dејvid Horvic će predstaviti knjigu Kako mažnjavati knjige, izdanje na srpskom. Najavljen je potom i DJ set.

Učesnici 58. Oktobarskog salona su: Marija Avramović i Sem Tvajdejl, Žan-Mari Apriju, Triša Baga, Davide Balula, Sesilija Bengolea, Vil Benedikt, Džejms Brajdl, Dora Budor, Niko Vašelari, Džordan Volfson, Siprijen Gajar, Nenad Gajić, Aleks Da Korte, Nikola Dee, Džeremi Deler, Sajmon Deni, DIS (Lorin Bojl, Solomon Čejs, Marko Roso, Dejvid Toro), Aleksandra Domanović, David Duar, Sesil B. Evans, Kamij Enro, Margerit Imo, Invernomuto (Simon Bertuci, Simon Trabuki), Aleks Izrael, Elejn Kameron-Vir, Melike Kara, Nadežda Kirćanski, Džoš Klajn, Klaudija Kont, Mat Kopson, Oliver Larik Mark Leki, Hana Livi, Hana Miletić, Ebeko Muslimova, Katja Novickova, Prešes Okojomon, Vong Ping, Sonja Radaković, Džon Rafman, Anri Sala, Augustas Serapinas, Igor Simić, Marijana Simnet, Guan Sjao, Emili Mej Smit, Kolin Snep, Danijel Stigman Manjrane, Dajmond Stingli, Jena Sutela, Nora Turato, Sanja Ćopić, Vuk Ćosić, Vuk Ćuk, Pjer Uig, Cao Fej, Mauro Hertig, Klara Hoznedlova, Dejvid Horvic, Maks Huper Šnajder, Tan Husein Klark, Ijan Čeng i Bojan Šarčević.

Sedmoro umetnika (Marija Avramović i Sem Tvajdejl, Sanja Ćopić, Nenad Gajić, Nadežda Kirćanski, Hana Miletić i Sonja Radaković), izabrani su na osnovu konkursa i prvi i najavljeni kao učesnici izložbe "Sanjari" uredničkog i kustoskog kolektiva Marota-Baćin, koji je prvobitno planirao bio radove 56 umetnika iz 20 zemalja.

Prvobitno osmišljen za Muzej grada Beograda, 58. OS je krajem 2020. godine prebačen u Muzej Jugoslavije, da bi se opet vratio u prostor Muzeja grada u Resavskoj. Prvobitno je planirano da bude otvoren 19. septembra 2020, ali je odložen zbog pandemije korona virusa do 16. oktobra, a potom je pomeren za 4. jun 2021. Promena glavnog izložbenog prostora uticala je na još jedno pomeranje datuma otvaranja - na 25. jun 2021.

Nadežda Kirćanski, ništa spec 1.0. (2018), foto: OS/KCB

Oktobarski salon, najveća međunarodna izložba u Beogradu i Srbiji, čiji je osnivač Skupština grada Beograda, a organizator KCB, prvi put i zvanično ima dodatak Beogradsko bijenale u nazivu, na osnovu odluke Programskog odbora 57. OS (Gordana Goncić - predsednica, Nikola Božović, Đorđe Stanojević, Dejan Đorić, Božidar Plazinić i Dragana Palavestra).

OS je 1960. godine osnovao Grad Beograd kao izložbu najboljih ostvarenja u oblasti likovnih umetnosti (od 1967. i primenjenih umetnosti), po ugledu na izložbe Pariskog salona.

Oktobarski salon menjao je koncepciju i oblike organizovanja, a 2004. dobio je međunarodni karakter.

Prethodno, 57. izdanje Oktobarskog salona, koje su kustosi Gunar i Danijel Kvaran osmislili kao “Čudo kakofonije”, doživelo je 2018. godine u završnici oštre kritike struke, uz niz pitanja u vezi sa načinom na koji je osmišljen i organizovan, ali i uz pohvale kustoskom timu KCB-a za intenzivan prateći program. Koncept “Čudo kakofonije”, kojim su Kvaranovi želeli da ukažu na različitost i policentričnost savremene umetnosti u današnjem globalizovanom svetu naišao je na oštre kritike stručne javnosti, koja je negodovala i zbog afirmisanja pojedinih privatnih galerija na manifestaciji finansiranoj javnim sredstvima, a posebno zbog odsustva odgovora članova tadašnjeg Odbora OS na niz otvorenih pitanja u vezi sa načinom na koji je organizovana.

Džejms Brajdl, Građanin Eks (Citizen Ex), foto: SEEcult

Oktobarski salon postao je bijenalan odlukom Skupštine grada 2014. godine. I tada su bile burne reakcije u javnosti. Posle dve godine pauze, OS je ponovo održan 2016. godine, a umetnički direktor Dejvid Eliot osmislio ga je na temu "Ljubavni zanos".

Oktobarski salon godinama je otvaran 20. oktobra - u čast Dana oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. Između ostalog, Oktobarski salon trebalo je da doprinese “umetničkom vaspitanju naših ljudi i umnogome stimulira stvaranje samih umetnika”, kako je navedeno u katalogu prvog izdanja Oktobarskog salona 1960. godine.

Dosadašnji kustosi međunarodnih izdanja Salona bili su: Anda Rotenberg, Darka Radosavljević i Nebojša Vilić, Rene Blok, Loran Heđi, Bojana Pejić, Branislava Anđelković, Johan Pousete i Selia Prado, Alenka Gregorič i Galit Eilat, Branislav Dimitrijević i Mika Hanula, kustoska grupa Red Min(e)d, Nikolaus Šafhauzen, Dejvid Eliot, Gunar i Danijel Kvaran.

Kustosi 58. Oktobarskog salona, Ilaria Marota i Andrea Baćin, sarađuju kao urednički i kustoski kolektiv od 2009. godine. Osnivači su i glavni urednici međunarodnog umetničkog časopisa i izdavačke kuće CURA, a 2012. godine osnovali su Basement Roma, neprofitni projekat posvećen promociji umetnika najmlađe generacije. Takođe, 2018. osnovali su izložbeni prostor KURA u Milanu, gde deluju kao umetnički direktori programa Open Studio Residency. Pojedinačno i zajedno, bili su kustosi više od 40 izložbi umetnika iz celog sveta, kako u Italiji, tako i u inostranstvu, sarađujući sa muzejima, akademijama, umetničkim galerijama i fondacijama. Sarađivali su i na umetničkim publikacijama i grupnim izložbama sa mnogim umetnicima iz celog sveta, kao i sa privatnim i javnim institucijama na međunarodnoj sceni. Bili su kustosi izložbi u Kunsthale Lisabon, na Američkoj akademiji u Rimu, u muzeju MAXXI u Rimu, u Đulijani fondaciji u Rimu, u Nomas fondaciji u Rimu, na Metropoliten univerzitetu u Londonu.

Svi izložbeni prostori 58. OS biće otvoreni za publiku od 26. juna u 13 sati, a ulaz na program tokom vikenda otvaranja je besplatan.

Detaljan program vikenda otvaranja 58. OS nalazi se u prilogu (pdf), kao i u Kalendaru portala SEEcult.org.

Oktobarski salon biće otvoren do 22. avgusta.

(SEEcult.org)