17. Slobodna zona sa više od 60 filmova
Filmski festival “Slobodna zona” prikazaće od 4. do 9. novembra u bioskopima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu više od 60 filmova igrane i dokumentarne art house produkcije, koje odlikuje autentičan izraz, teme koje su itekako trenutno aktuelne, osvrti na nekadašnja dešavanja i njihov uticaj na sadašnjicu, kao i lična i kolektivna iskustva uslovljena političkim odlukama.
Potreba pojedinca da pronađe svoj izraz i put u nametnutim društvenim okvirima, neophodnost dijaloga, šum između strana koje govore, izbijaće sa bioskopskog platna, najavili su organizatori 17. “Slobodne zone” koja će, kako je već najavljeno, biti otvorena filmom “Drumski trkač: Entoni Bordejn” o legendarnom kuvaru, velikom putniku i dokumentaristi hrane, koji je izvršio samoubistvo 2018.
Dokumentarac o Bordejnu (1956-2018) Oskarom nagrađivanog reditelja Morgana Nevila nije hronološka priča o uspehu, životu i smrti, već je dvočasovni omaž čoveku sagledan iz ugla njegovih prijatelja i saradnika. U filmu je upotrebljena veštačka inteligencija kako bi se rekreirao Bordejnov glas.
Od Joakima Trira stiže igrani film “Najgora osoba na svetu” kojim zaokružuje trilogiju “Oslo”, a reč je o modernoj drami o potrazi za ljubavlju i smislom u savremenom Oslu, koja prati četiri godine 30-godišnje Džuli na putu samospoznaje. Norveški reditelj vešto akcentuje sve izazove koje sa sobom nosi savremeno društvo, uz pomoć harizmatične glumačke ekipe u kojoj su i Anders Danijelsen Li i Renate Rejnsve, nagrađena na Kanskom festivalu za najbolju glumicu.
“Najlepši dečak na svetu” je dokumentarac o Bjornu Andresenu, koga 1971. godine, tokom svetske premijere filma “Smrt u Veneciji” u Kanu, slavni italijanski režiser Lukino Viskonti proglašava najlepšim dečakom na svetu. Kada je to izgovorio, nije ni pomišljao da će time baciti senku na život mladog glumca Bjorna Andresena, koji tumači ulogu Tađa, a ta senka se nad njim nadvija i sada, 50 godina kasnije. Šta je to bilo iza scene i kako to utiče danas na život odraslog Bjorna Andresena, tema je filma.
Povodom 50 godina od premijere tog filma, u Jugoslovenskoj kinoteci biće održana retrospektiva Viskontijevih filmova.
Među poslasticama “Slobodne zone” najavljen je i debitantski igrani film “Murina” hrvatske rediteljke Antonete Alamat Kusijanović, koji je deo regionalne selekcije “Horizonti Balkana”, a nagrađen je na 68. Pulskom festivalu, kao i na 74. Kanu, gde je dobio Zlatnu kameru. Govori o napetom odnosu 16-godišnje Julije i autoritarnog oca Ante, kada u njihov ostrvski dom stigne stari porodični prijatelj.
Organizatori “Slobodne zone” skreću pažnju i na film “Mala mama” Selin Sjame (Portret dame u vatri) za koji kritika kaže da je njeno najbolje ostvarenje, a premijerno je prikazan na ovogodišnjem Berlinalu. Autorka se u filmu sa poetičnom preciznošću osvrće na važan momenat tranzicije iz detinjstva u odraslo doba. Ispituje važnu životnu temu iz odlučno ženske perspektive.
“Povratak u Rems” dokumentarni je film zasnovan na istoimenoj kultnoj knjizi Didijea Eribona. To ostvarenje je pravo vizuelno zadovoljstvo, a glas Adel Enel priča intimnu i političku priču o francuskoj radničkoj klasi od početka 50-ih godina 20. veka do danas. Kičma napretka Francuske bila su upravo leđa radnika: deca radnika 50-ih vrlo brzo su iz škola bila gurana ka radnim mestima, dok su buržoaska deca lako nastavljala svoje školovanje.
U selekciji 8+ naći će se film “Ja sam Greta”, posvećen najpoznatijoj ekološkoj aktivistkinji Greti Tanberg, koja poseduje samouverenost na kojoj bi joj pozavideli i odrasli, a našla je nešto za šta je vredno boriti se, a to je budućnost planete.
Za svečano zatvaranje 17. “Slobodne zone” najavljen je film “Spenser” Pabla Laraina, autora dobro poznatog festivalskoj publici, a bavi se princezom Dajanom. Tokom božićnih praznika sa kraljevskom porodicom na imanju Sandringem u Norfolku u Engleskoj, Dajana odlučuje da okonča brak sa princom Čarlsom. Iako postoje glasine o aferama i razvodu, mir za božićne praznike se na kraljičinom imanju podrazumeva. Tu se jede i pije, puca i lovi. Dajana zna pravila igre, ali ovoga puta stvari će biti potpuno drugačije. Spenser je film o onome šta se to moglo dogoditi tokom tih nekoliko sudbonosnih dana.
Publika će imati priliku da pogleda još niz atraktivnih i provokativnih ostvarenja u međunarodnoj i regionalnoj takmičarskoj selekciji, kao i u programima 14+, EU - zona promena i Ženska linija.
Programska linija EU - zona promena nastavlja da preispituje i tumači društveno-ekonomske i političke promene u Evropi i njihov uticaj na naše živote, a u fokusu Ženske linije su pitanja pravde u slučajevima seksualnog zlostavljanja, odnosi majke i ćerke, identiteska pitanja žene i kako živeti sa traumama nasilja.
Uviđajući da postoji prostor i za najmlađu festivalsku publiku da kroz filmove sazna o mnogim savremenim životnim fenomenima, “Slobodna zona” ove godine, pored selekcije 14+, uvodi i selekciju 8+, koja je okrenuta mlađima, prvenstveno osnovcima.
Kako ekološka pitanja itekako zaokupljuju javnost, 2020. godine ustanovljena je i festivalska linija Zelena zona, koja se bavi ekologijom i odnosom prema životnoj sredini. I ove godine, u toj aktuelnoj selekciji “Slobodna zona” ponudiće izbor filmova koji publiku smeštaju u samu prirodu i prikazuju koliko je pojedinac u stanju da učini promene u našem eko sistemu.
Takođe, 2020. godine pokrenuta je i programska linija Zona bez granica, koju čine festivalski pobednici iz zemalja čija produkcija se retko prikazuje u domaćim bioskopima. Publika će imati priliku da premijerno pogleda i domaći dokumentarni film “Duga resa” grupe Škart (Dragan Protić).
Kratki filmovi nastali na radionicama dokumentarnog filma Slobodne zone Junior Naše razlike su naša snaga i Dokufesta iz Prizrena biće prikazani u okviru programa Future is Here, kao i filmovi Lusi Voker u okviru programa “U fokusu”.
Deo filmskog programa 17. “Slobodne zone”, kao i prošle pandemijske godine, moći će da pogleda od 10. do 20. novembra i publika u celoj Srbiji preko onlajn platforme KinoKauch.
U Jugoslovenskoj kinoteci biće održane projekcije filmova onlajn platforme KinoKauch.
U okviru “Kompasa Slobodne zone”, biće održane panel diskusije nakon projekcija filmova u Dvorani Kulturnog centra Beograda.
“Digitalni propeler”, industry program, ponovo će zauzeti svoje mesto u onlajn prostoru, a novina ovogodišnjeg pratećeg programa je i Sonar, novi prostor za preispitivanje dokumentarnog internet sadržaja.
Karte za 17. “Slobodnu zonu” biće u prodaji od 20. oktobra na blagajnama Dvorane KCB-a, Doma omladine Beograda, Kombank dvorane, Art bioskopa Kolarac, Jugoslovenske kinoteke, bioskopa “Fontana” i Cine Grand Big u Rakovici, kao i Kulturnog centra Novog Sada, Niškog kulturnog centra i Cineplexxa Niš.
Svečano otvaranje 17. Slobodne zone biće održano simultano u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Ulaznice za svečano otvaranje u Kombank dvorani u Beogradu u prodaji su na njenoj biletarnici, kao i na svim prodajnim mestima Ticket.rs i onlajn, po ceni od 600 dinara.
Prošle godine, na 16. Slobodnoj zoni, nagrada za najbolji angažovani film u međunarodnoj selekciji pripala je filmu “Nikad, retko, ponekad, uvek” američke rediteljke Elize Hitman, dok je u regionalnoj konkurenciji pobedio grčki film “Kopač” Georgisa Grigorakisa, a specijalno priznanje dodeljeno je Ivanu Ramljaku iz Hrvatske za film “O jednoj mladosti”.
Festival su ove godine podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Beograda, Gradska uprava za kulturu Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut u Srbiji.
Festivalski sajt je slobodnazona.rs, a program sa satnicom se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
