Izgubljena generacija dece pasivnih roditelja srednje klase
Crnogorski reditelj i scenarista Dušan Kasalica, čiji je debitantski igrani film “Elegija lovora” u glavnom takmičarskom programu 27. Festivala autorskog filma (FAF) u Beogradu, izjavio je da je za tu realističku dramu sa elementima fantazije bio inspirisan pasivnošću generacije svojih roditelja, koja je ćutke gledala sve što se dešava poslednjih nekoliko decenija.
Priča filma “Elegija lovora” prati univerzitetskog profesora Filipa (Frano Lasić) koji odlazi na odmor sa suprugom (Savina Geršak), a nakon nekoliko dana u ugodnom, ali monotonom ambijentu banjskog hotela, njihov naizgleda idealan brak se završava. Čini se da Filipov život propada, ali on svaku novu situaciju u životu prihvata sa neobičnom lakoćom, te odlazi u šumu, gde počinje bajkoviti deo filma.
“Jako me zanima način na koji se komunicira. U svim scenarijima na kojima sam radio uvek mi je veoma važna bila stilizacija dijaloga i likova. Moja prva ideja bila je da posmatram način na koji ljudi danas vode dijalog, gde se zapravo često ne komunicira, već se svi samoprezentuju i vode monologe, ne dolazi do razmene između ljudi. Onda sam počeo da razmišljam o generaciji naših roditelja, koji su nekako pasivno i ćutke gledali sve ono što nam se dešava već 30 godina, bez preterane involviranosti. Kao da su očekivali da će se sve ovo samo od sebe srediti. Onda dolazimo mi kao izgubljena generacija”, izjavio je Kasalica 29. novembra na konferenciji za novinare 27. FAF-a.
Razmišljajući o takvim likovima, kako je naveo, hteo je da ih smesti u melodramski okvir, a onda da glavni lik, nakon što se ne suočava s problemima pred kojima se nalazi u realističnom delu filma, ulazi u svet bajke. “Bilo mi je važno da taj deo fantazije bude nešto što nam je svima poznato i to je za mene bila bajka ‘Šuma Striborova’”, rekao je Kasalica.
Film je sniman u Igalu i na Durmitoru, ali na način da se ne precizira lokacija.
“Nismo hteli da film bude usko vezan za crnogorski kontekst. Ljudi kojima se film bavi postoje u svim našim nekadašnjim republikama”, izjavio je Kasalica, dodajući da su takvi i kasting i muzika, glumci govore različitim dijalektima, koristi se muzika više jugoslovenskih kompozitora.
Prema njegovim rečima, nije ljut na stariju generaciju zbog pasivnosti koju pominje, ali mu je žao što je propuštena šansa da se očuvaju vrednosti koje su postojale u Jugoslaviji.
“Meni je žao svih nas koji smo nekako svoje živote dali u ruke neukim, pa i zlim ljudima. Samo mislim da je ta generacija nekako morala mnogo hrabrije da čuva vrednosti koje su nastale u Jugoslaviji, na koje smo bili i zapravo smo i dalje ponosni. Često sa nostalgijom pričamo o tim vrednostima. Radeći film, posmatrao sam stvari iz te vizure – da se propustila šansa, ali da, kao na kraju ovog filma, postoji i da treba dati šansu za novi početak”, rekao je Kasalica.
Frano Lasić je izjavio da ga je, kada je dobio scenario, zaintrigirala priča, koju je opisao kao psihodramu s primesama mistike.
“Cela tema me je zaokupila tako da smo proveli dosta vremena pričajući o tome i elaborirajući moj lik. Dušan je vrlo pedantan čovek, od početka je kristalno jasno znao šta hoće da film donese, i onda je to bilo lako”, rekao je Lasić. Filip je, kako je dodao, jedan linearni lik koji nema jakih izražaja na van, već sve doživljava u sebi. On dozvoljava da život teče pored njega, ne želi dublje da se upušta u probleme, jednostavno se pokrije po ušima i ide dalje. Kroz priču o raspadu braka prikazuje se propadanja srednje, građanske klase, koja se inertno ponaša i sebično gleda sve kroz svoju prizmu.
Lasić je istakao da je rad na ovom filmu bio interesantan i ugodan i da je veoam zadovoljan konačnim rezultatom.
U glumačkoj ekipi su i Nikolina Bogdanović, Momo Pićurić, Olivera Vuković, Draginja Voganjac, Lidija Kordić, Lidija Petrone, Zoran Trojanović.
Film je snimljen u crnogorsko-srpskoj koprodukciji (Meander Film i Non-Aligned Films). Direktor fotografije je Igor Đorđević, scenografkinja i kostimografkinja Natalija Vujošević, dizajner zvuka Jakov Munižaba, a montažerka Jelena Maksimović.
Producentkinja Jelena Angelovski istakla je da sa Kasalicom, autorom nagrađivanog kratkog filma “Biserna obala”, sarađuje već deset godina. “Zajedno smo producirali film ‘Ti imaš noć’ Ivana Salatića. Nas troje smo se okupili oko crnogorske producentske kuće ‘Meander film’ sa idejom kakve filmove treba da stvaramo i koje su to nove vrednosti koje film s ovih prostora treba da donese”, dodala je.
Prema njenim rečima, kasalica ima jedinstven pristup u obrađivanju svih tema kojima se do sada bavio i u njima se oseća kontinuitet priča koje obrađuje i koje se prirodno nastavljaju jedna na drugu. Kada je pročitala “Elegiju lovora”, taj scenario je bio toliko jasno postavljen i koherentan, da je samo bilo potrebno naći novac i odmah početi snimanje.
Jelena Angelovski dodala je da u “Meander filmu” nastoje da “stvore uslove za snimanje filmova o temama koje smatraju relevantnim za današnji trenutak i da to u produkcionom smislu naprave beskompromisno”. Mladi autori posle prvog filma često predugo čekaju na drugu šansu. Zato “Meander film” radi na tome da se stvaraju takvi scenariji da se bez produkcionih viškova finansiraju filmovi” i da se “u produkcionim uslovima stvori takvo okruženje gde reditelji neće morati da čine ustupke u odnosu na svoje ideje”, rekla je Jelena Angelovski.
Premijera filma “Elegija lovora” bila je na Sarajevo Film Festivalu, a prikazan je i na Festivalu u Hamburgu.
*Foto: Bogdana Marić
(SEEcult.org)
