Dei Leči Vitorca i Pavlova
Izložba fotodokumentacije “Dei Leči” o umetničkim akcijama Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova biće otvorena 16. februara u Savremenoj galeriji UK Ečka u Zrenjaninu, što je, posle premijernog predstavljanja 2007. godine u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV), još jedno podsećanje na njihove performanse, fotografije, filmove.., o kojima se malo znalo više od 50 godina.
Izložba fotodokumentacije “Dei Leči” o umetničkim akcijama Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova biće otvorena 16. februara u Savremenoj galeriji UK Ečka u Zrenjaninu, što je, posle premijernog predstavljanja 2007. godine u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV), još jedno podsećanje na njihove performanse, fotografije, filmove.., o kojima se malo znalo više od 50 godina.
Prema navodima Save Stepanova, ubrzo se pokazalo da se radi o jednoj zanimljivoj epizodi alternativne umetnosti koja, iz današnje perspektive i uz vremensku distancu, dobija puni smisao diskretno upotpunjujući ukupna zbivanja umetnosti druge polovine 20. veka.
Vitorac vlastitu i Pavlovljevu aktivnost krajem 50-ih i početkom 60-ih godina precizno označava “oneobičavanjem, koje smo priređivali kao pribežište slobode, gde smo grimasama i magijom umetnosti iskazali svoje pravo na drugost i sačuvali se da ne isćeznemo u sebi”.
Njihov rad nije bio namenjen galerijama i drugim javnim prostorima predviđenim za objavu neke umetničke prakse. Ponašali su se spontano, neposredno, uz geslo Dei leči (Ide čile! - stariji čovek, čilager), nakon čega bi sledila pantomima, zauzimanje "poze". Ta praksa je nastala u znaku gesla "zapanjiti građanina", burlesknih jurnjava, basterkitonovske sleđenosti, parodije na malograđanski kič...
Dvojica umetnika stvarala su pritom u vreme kada još traje eho soc-realističkih kritika i uticaja, kada je Tito u svom splitskom govoru (1962) kritikovao ideje i zbivanja u savremenoj umetnosti... Istovremeno, to je doba kada se umetnici polako približavaju vlastitim idealima slobode i principima autentične pikturalnosti, kada streme modernizmu a dospevaju u okrilje tzv. socijalističkog estetizma i modernizma, kojima se, kako je dodao Stepanov, samo potvrdilo da sklop odnosa umetnost - kultura - ideologija - politika nije nestao, nego da se transformisao u novo fenomenološko stanje i relacije...
Umetnost Vitorca i Pavlova bila je bliska potonjem konceptu “umetnosti ponašanja” i konceptu koji precizno izražava Bojsova jednačina “umetnost = život”...
Za razliku od Vujice Rešina Tucića, koji je odigrao jednu od ključnih, ako ne i vodeću ulogu u ponovnom otkrivanju Vitorca i Pavlova, a njihove performanse nazvao je “inicijalnim”, Stepanov ih opisuje kao “intuitivne”, jer nisu imali unapred osmišljen umetnički koncept.
“Intuicija je dvojicu mladih umetnika dovela do nečega što je, tih poznih 50-ih i ranih 60-ih godina proteklog stoleća, bila tek akcija oneobičavanja vlastitog ponašanja - kao svesnog postupka i izraza bunta protiv tadašnjeg socijalno - kulturno - umetničkog konteksta. Osim toga, nije nevažno konstatovati da je njihovo delovanje u tadašnjem vojvođanskom umetničkom prostoru jedinstveno po svom izrazito urbanom, novom univerzalnom gradskom senzibilitetu - oštro suprotstavljenom tadašnjem naglašenom pejzažističkom i ‘agrarnom’ karakteru slikarstvs kojim se, između ostalog, dokazivala lokalna ‘ukorenjenost’ i pripadnost ravničarskom podneblju...”, dodao je Stepanov.
Prema oceni Stepanova, izložba “Dei Leči” nameće mnoštvo mogućih rasprava, proveravanja i preispitivanja u domenu vojvođanske istorije umetnosti. Istovremeno, ukazuje na večitu validnost želja umetnika da se prevaziđe stanje sveta i vremena u kojem žive.
Za ponovno predstavljanje umetnosti Vitorca i Pavlova, pored književnika Vujice Rešina Tucića, zasluzni su i direktor Kuda.org Zoran Pantelić i direktor MSUV Živko Grozdanić.
Izložba će biti otvorena do 6. marta.
(SEEcult.org)
