Migracije u umetnosti – umetnost migracija

Izložba “Migracije u umetnosti – umetnost migracija” u Galeriji Matice srpske svečano je otvorena 18. februara u okviru programa Novog Sada – Evropske prestonice kulture 2022, a prvi put na jednom mestu prikazuje dela vodećih imena srpske nacionalne umetnosti Uroša Predića i Paje Jovanovića, velikana evropske umetnosti poput El Greka, Elizabet Viže Lebren i Marka Šagala, kao i savremenih umetnika iz regiona Mladena Miljanovića, Vladana Jeremića i Rene Redle, Safeta Zeca i Taus Makačeve.

Ministarka kulture i informisanja i potpredsednica Vlade Srbije Maja Gojković, otvarajući izložbu, istakla je viševekovni uticaj migracija i seoba na društvo i kulturu.

“Pred nama su dela dvojice čuvenih srpskih slikara, Paje Jovanovića i Uroša Predića, zatim radovi slavnih evropskih umetnika: El Greka, Elizabet Viže Lebren i Marka Šagala, kao i brojnih savremenih stvaraoca iz regiona i sveta. Nastali u različitim istorijskim periodima i okolnostima, izloženi radovi bave se istraživanjem migracija i njihovim uticajima na društvo i kulturu”, navela je Maja Gojković, dodajući da su velika pomeranja i preseljenja naroda donosila priliku za susretanje različitih tradicija i kultura, te da takvi spojevi u najvećem broju slučajeva oplemenjuju kulture, koje dolaze u dodir i daju umetnicima više mogućnosti za istraživanja i širenje njihovih stvaralačkih horizonta.

Podsetila je i na dve velike seobe Srba u 17. i 18. veku, koje su poslužile i kao motiv za neka od dela na izložbi, među kojima je i jedna od najpoznatijih slika srpskih umetnika “Seoba Srba” Paje Jovanovića.

Izložba ukazuje na složenost fenomena migracija, te podstiče na razmišljanje, upostavljajući prostor Galerije Matice srpske kao platformu za dijalog zasnovan na delima likovne umetnosti, rekla je upravnica GMS dr Tijana Palkovljević Bugarski, ističući da je namera da se ukaže na važnost stvaralaštva slikara migranata u evropskim okvirima, ali i da se postavi pitanje zbog čega je u aktuelnom trenutku odnos prema migracijama toliko negativan kad nas prošlost i umetnost demantuju.

Stručni savetnik GMS i počani direkor i osnivač muzeja MUZA na Malti dr Sandro Debono istakao je da su na izložbi “Migracije u umetnosti – umetnost migracija” balkanski i opšteprihvaćeni evropski narativi ponovo povezani u zajedničke teme i ideje, zajednička putovanja i istoriju.

“Kako migracije poimamo kao putovanje identiteta, na kom neprestano preispitujemo ko smo i koja su naša iskustva, ovakvi projekti, kada se sve uzme u obzir, dokaz su da smo zapravo svi mi migranti”, dodao je Debono.

Migracije su, prema navodima autorskog tima izložbe, nevidljivi i nikad okončan proces čija aktuelnost osnažuje izuzetnu platformu za nove umetničke fenomene i postupke. Savremena umetnička praksa obiluje mnogim pokušajima da se označi, protumači i na pravi način uputi u kompleksan problem ovog socijalnog fenomena. Galerija Matice srpske kao reprezentativni i najstariji nacionalni muzej Srba čuva u svojoj kolekciji veliki broj patriotskih ikona. Aktuelna dešavanja u svetu dovela su do teme kojom se izložba bavi, a to je veliki uticaj koji su migracije imale na umetnike i važnost koju su ti stvaraoci, kao posledicu svojih ličnih migracija, imali na razvoj umetnosti.

Kroz tri glavna dela – pričom o čuvenoj istorijskoj kompoziciji “Seoba Srba” Paje Jovanovića, širi kontekst migracija u istoriji evropske i svetske umetnosti, kao i refleksiju aktuelne društveno-političke krize izazvane velikim migracijama u Evropi kroz savremenu umetničku produkciju, izložba “Migracije u umetnosti – umetnost migracija” istražuje fenomen, razloge i efekte migracija na društva i pojedince. Ideja izložbe je da, u vremenu aktuelne svetske migracione krize, pokuša da posmatra, ispituje i razume ovaj fenomen koji pogađa svako stanovništvo i pokreće mnoga etička i kulturološka pitanja. Radeći na različitim nivoima – vremenskom, prostornom, etičkom i mnogim drugim, izložba pruža mogućnost da kroz jezik umetnosti preispitate svoje stavove i stavove društva, pa čak civilizacijske izazove u XXI veku. Cilj izložbe nije da ponudi određene stavove povodom fenomena migracija, već da kroz selekciju reprezentativnih i zanimljivih primera umetničkog stvaralaštva kreira prostor za društveni dijalog o fenomenu, suočavajući se sa pojmovima poput straha, (odsustva) empatije, (ne)razumevanja, kontradiktornosti i ljudskosti, naveo je autorski tim izložbe, koji čine: Danilo Vuksanović, Jelena Ognjanović i Luka Kulić.

Izložbu prati istoimeni katalog, kao i publikacija “(Po)gledi ka migracijama”. Eseje o fenomenu migracija napisali su: Aleksej Kišjuhas, Branko Bešlin, Danilo Vuksanović, Sandra Debona, Jelena Ognjanović, Luka Kulić i Vladimir Gvozden.

S obzirom da cilj izložbe nije da ponudi određene stavove povodom fenomena migracija, već da kreira prostor za društveni dijalog, u okviru pratećeg programa biće realizovana predavanja i diskusije svakog petka u 19 sati, dok će vikendom biti priređena autorska i stručna vođenja kroz izložbu. Kako bi se tema migracija približila deci i mladima, najavljene su kreativne, dramske i HearMe radionice. Svakog drugog utorka publiku očekuje GMS bioskop u 19 sati.

Izložba je nastala u saradnji sa Državnom galerijom “Tretjakov” i Državnim muzejem lepih umetnosti “Puškin” u Rusiji, Narodnom galerijom Slovenije, Narodnim muzejem u Beogradu, Narodnim muzejem Pančevo, kao i sa umetnicima Taus Makačevom, Safetom Zecom, Mladenom Miljanovićem, Vladanom Jeremićem i Renom Redle.

Održavanje izložbe, koja je otvorena do kraja aprila, omogućili su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Fondacija “Novi Sad – EPK” i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vojvodine.

*Foto: GMS

(SEEcult.org)