Lorencinu nagrada za životno delo 69. Martovskog festivala

Nagrada za životno delo 69. Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma – Martovskog festivala dodeljena je Nikoli Lorencinu, filmskom i TV reditelju, kritičaru i pedagogu, a priznanje će mu biti uručeno na svečanom otvaranju festivala, 29. marta u Domu omladine Beograda, uoči svetske premijere filma “Dobrudžanska epopeja” Siniše Dragina.

Profesor Nikola Lorencin (82) posvetio je život dokumentarizmu - kao priznati i nagrađivani autor, kao kritičar i esejista, kao profesor na Fakultetu dramskih umetnosti i drugim filmskim školama, ali i kao raniji umetnički direktor i predsednik Saveta Martovskog festivala, kojem je dao veliki doprinos zalaganjem da se uvede međunarodni takmičarski program, te pokretanjem izdavaštva, istakao je sadašnji umetnički direktor Dejan Dabić 28. marta na konferenciji za novinare.  

Pomoćnik gradonačelnika Beograda i predsednik Odbora Martovskog festivala Andreja Mladenović dodao je da je nagrada dodeljena na predlog Dabića, a Odbor ju je ne samo prihvatio jednoglasno, već se i zapitao kako je moguće da je profesor Lorencin nije već ranije dobio.

Nikola Lorencin je istakao da se već pola stoleća druži s filmom i sarađuje s Martovskim festivalom na najbolji način. Pominjući da njegovih filmova ima “ogroman broj”, priznao je da često i sumnja da je mogao sve to na svojim plećima da iznese.

“Želeo sam da dokumentarni film ne bude preslikavanje stvarnosti. Nekada se želelo da dokumentarni film bude ‘kamera-oko’. Ta estetika je prevladavala 20-ih 30-ih godina prošlog veka. Danas svi imamo aparate i sprave da se bavimo filmom, da beležimo, da budmeo ‘kino-oko’, ali onaj pristup dokumentarnom fimu koji se odnosi na registrovanje ne može da zadovolji. Način da predstavimo stvarnost nikako neće biti izravno preslikavanje ili jednostavno oponašanje onoga što nudi stvarnost. Zato su i zamrle nekadašnje rasprave između onih koji su za film i koji su za televiziju, odnosno za filmsku ili magnetnu traku. Pokazalo se da jedina vrednost i merilo valjanosti rada jeste umetnik, autor, njegova duša, srce, a za dokumentarni film, bogami, i fizikus”, izjavio je Lorencin.

Zahvalivši na nagradi, Lorencin je rekao da je ona “višeznačna, ushićuje, ali istovremeno i zabrinjava, ona je sažetak nečega što je život sa filmom”.

“Ovu nagradu zaslužuju mnoge moje kolege i prijatelji. Ja bih je ponovo dodelio Puriši Đorđeviću, a zaslužuju je i Mihailo Ilić Ilke, Vladimir Perović, Dragan Elčić, Miša Belegišanin, Zoran i Svetlana Popović”, rekao je Lorencin.

Svečanom otvaranju 69. Martovskog festivala, kako je najavljeno, prisustvovaće rumunsko-srpski reditelj Siniša Dragin i deo ekipe njegovog dokumentarnog filma “Dobrudžanska epopeja” (Rumunija, Srbija, 2022), koji se prikazuje van konkurencije.

Film govori o kraju Prvog svetskog rata 1918. godine, koji je označio i kraj jedne od velikih imperija tog vremena, Austrougarske. Razlozi za to su mnogostruki. Jedan od njih je bio taj što su vojnici njene sopstvene vojske odbijali da se bore. Ne svi, naravno. Ko su bili ti vojnici? Šta ih je motivisalo? Živan Krkuš, rođen u selu Zlatica na krajnjem istoku carstva, bio je jedan od tih dezertera, navodi se u najavi dfilma koji traje 27 minuta.

Dragin potpisuje i scenario ovog ostvarenja, producenti su Raico Cornea i Predrag Jakovljević. U filmu učestvuje i glumac Marko Adžić, a narator je Dan Condurache.

U okviru revijalnog programa, 31. marta biće prikazan izbor sa Festivala kratkog metra u Beču (Viena shorts festival), u saradnji sa Austrijskim kulturnim forumom u Beogradu. Direktor AKF Adrien Fajks izjavio je da ta institucija sa zadovoljstvom podržava Martovski festival.

“Međunarodni festival kratkog metra u Beču svakog proleća predstavlja oko 300 novih filmova iz celog sveta. Kritičar Nil Jang odabrao je sedam ostvarenja koja će biti prikazana i u Beogradu, kao srpske premijere. Gost ovog programa biće Mihael Hajndl, reditelj i producent dokumentarca ‘Neće biti TV prenosa proleća’, snimljenog u Beču tokom pandemije početkom 2020. godine”, najavio je Fajks.

Publika može da vidi i Hajndlov likovni rad na izložbi “Na drugi pogled” na Kalemegdanu.

Uz takmičarski i revijalni program koji je ranije najavljen, organizatori su skrenuli pažnju i na prateće programe - radionice, promocije knjiga i tribine.

U Regionalnoj panorami 1. aprila biće prikazan hrvatski dugometražni dokumentarac “Tko se tuče, taj se voli?” Danila Lole Ilića, a 2. aprila biće održana tribina o uticaju filma i drugih vizuelnih ostvarenja na porodično nasilje.

Pored reditelja Dragina, Hajndla i Ilića, Martovski festival će ugostiti i druge autore, koji će učestvovati u Q&A programu.

Jedan od pokrovitelja Martovskog festivala je Fimski centar Srbije, čiji je direktor Gordan Matić ocenio da je to prirodna saradnja.

“Polovinu kataloga čine filmovi koji su podržani kroz različite konkurse FCS-a. Imamo u vidu i regionalni značaj ove manifestacije. Često me kolege, naročito iz eks-ju regiona i susednih zemalja, pitaju za Martovski festival, kako stoji, koliko je prestižno da se ovde nađu njihovi autori. To govori ne samo o najstarijem domaćem festivalu filma već i o infrastrukturi kinematografije jedne zemlje. Kratki metar je ‘inkubator talenata’, baza i oslonac svake uspešne kinematografije, a festival dobra prilika da se ova ostvarenja vide na velikom ekranu”, rekao je Matić.

(SEEcult.org)