Filmski vodič Beograda 1944-1963

Knjiga “Filmski vodič Beograda 1944-1963” Slobodana Aranđelovića, u izdanju Jugoslovenske kinoteke, daje presek bioskopskog i festivalskog života u prvih 20 posleratnih godina, sa podacima sa špica oko 4.000 naslova prikazanih u tom periodu u Beogradu.

Autor tog izdanja, filmski i džez kritičar i publicista Slobodan Aranđelović, nekadašnji urednik programa Jugoslovenske kinoteke, već šest decenija aktivan je na polju filma i kinematografije, a “Vodič” je plod njegovog ogromnog iskustva i neverovatne zanesenosti pokretnim slikama, rekao je 23. maja na promociji tog izdanja upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Erdeljanović.

“To je i u svetskim okvirima respektabilna filmogafska hronika prikazivačke delatnosti. Na skoro 930 stranica ovog i po obimu sveobuhvatnog prikupljačkog i arhivističkog dela može da se prati istorija distribucije, prvo samo bioskopske, a zatim i televizijske, uz posebno odvojene godišnje programe filmova Muzeja Kinoteke, mesta na kojem je autor zavoleo film i zauvek se vezao za njega”, ocenio je Erdeljanović na promociji, na kojj su govorili i reditelj Slobodan Šijan i saradnik na knjizi David Kecojević, a emitovana je i izjava reditelja i istoričara umetnosti Đorđa Kadijevića.

Kroz mnoštvo informacija i podataka o filmovima u knjizi mogu se pratiti razvoj i promene ukusa bioskopske publike, uticaj ukupne, ali i dnevne politike na repertoar, kao i opšti trendovi kojima su se divile ondašnje generacije gledalaca, dodao je Erdeljanović.

Uz najavu da se očekuju drugi i treći tom, Erdeljanović je naglasio da je Jugoslovenska kinoteka “možda jedini pravi izdavač ovakve knjige koja će poslužiti ne samo studentima i filmskim stručnjacima, arhivistima i istoričarima filma, već i običnim filmofilima, kojima je film često nešto više od života, a njih još uvek dosta ima u ovom gradu”.

Slobodan Šijan je istakao da se treba pokloniti Aranđeloviću koji je pripremio tu knjigu mimo sistema, radeći ono što bi trebalo da bude posao institucija.

“Mi nismo znali osnovne stvari kao što je, na primer, naslov na srpskom nekog filma prikazanog 1956. godine, niti sam imao koga da pitam. Ovo su neke suštinske stvari koje je Boban utvrdio u ovoj knjizi i za to mora da se oda priznanje”, rekao je Šijan, dodajući da bi bilo dobro da Kinoteka ili Filmski centar Srbije urade isto za međuratni period.

Šijan je napomenuo da ne može da da stručno mišljenje o knijzi, jer je reč o ogromnom broju podataka.

“Vremenom će se pokazati koliko je u njoj sve tačno, ali ono što je neophodno bilo da se uradi je tu - taj fundamentalni deo, da znamo kako su se filmovi zvali, koje godine su premijerno prikazani. To su sjajni podaci, a da li je uz neki film navedeno više ili manje glumaca nije toliko bitno. Svi ti podaci postoje na internetu, a za nas je važno što sada imamo odakle da počnemo istraživanje”, dodao je Šijan i ocenio da je reč o segmentu literature koji je nedostajao i na čijoj osnovi sada može dalje da se radi – da se pišu, na primer, knjige o programskoj politici uvoza filmova ili o tome kako je bioskopski repertoar uticao na domaću kinematografiju.

Đorđe Kadijević je u video snimku priznao da ga je Aranđelovićeva knjiga dovela do saznanja da je gledao tako malo filmova u poređenju s njegovim prethodnim utiskom da ih je pogledao bogzna koliko.

“Knjiga je napravljena tako da bih je odmah preporučio za obaveznu lektiru na Fakultetu dramskih umetnosti. Ona sadrži podatke sa dragocenim intencijama koje mora znati svako ko se profesionano bavi filmom ili ko je istinski zainteresovan za filmsku umetnost. Baca svetlo na Beograd sa jedne do sada neaktivirane pozicije, pozicije zrake filmske slike iz kino kabine. Pokazuje kakva je bila distribucija, šta nam je sve ponuđeno”, rekao je Kadijević, dodajući da to odražava i duh jednog vremena i kulture.

“Divim se autoru koji je uložio toliko vremena i energije za ovo jedinstveno izdanje. Ono zaslužuje počasno mesto u našoj filmskoj literaturi”, zaključio je Kadijević.

Aranđelović je posvetio veče promocije svoje knjige prijateljima i umetnicima koji više nisu među nama - Nikoli Stojanoviću, Dušanu Makavejevu, Vladi Petriću, Ljubi Radičeviću i Mići Miloševiću, sa kojima je godinama vodio intelektualne i inspirativne razgovore.

Naglasivši da je “Vodič” autorska knjiga, jer on nije arhivista, Aranđelović je rekao da je podatke o filmovima počeo da skuplja još kao dečak i da je  vremenom od hobija napravio posao.

“Za mene je zakon filmska traka i zakon je Kinoteka. Još 1977. godine imao sam prvi VHS aparat. Tako sam skidao špice. Podaci u knjizi su 99 posto sa špica filmova. Ne verujem mnogo u podatke iz raznih publikacija i sa interneta. Međutim, mladi reditelj David Kecojević pomogao mi je da putem interneta nađem neke filmove koje nigde drugde nisam mogao”, izjavio je Aranđelović.

Kecojević je istakao da mu je čast što je sarađivao na tom izdanju. Iako je danas lako saznati podatke sa interneta, neko je prvo morao da ih nađe i verifikuje.

“Podatke sa interneta treba gledati s rezervom. Istraživanjem kroz više izvora dolazio sam do tačnih podataka, mada je i dalje najvažnija špica”, rekao je Kecojević.

U knjizi su filmovi obrađeni abecedno po godinama i hronološki u okviru programa u kojima su premijerno prikazani - od novembra 1944. do decembra 1963. godine.

Nakon promocije, u sali “Makavejev” prikazan je italijanski film “Dvoboj” (1941) Renata Kastelanija, koji je u Beogradu bio na repertoaru samo u decembru 1944. godine.

Izbor filmova iz “Vodiča” prikazivan je, inače, pre nekoliko godina u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u ciklusu "Beogradski filmoplov".

(SEEcult.org)