Borba za život kulture u doba straha

Beogradski festival evropske književnosti (BFEK), ponovo uživo nakon dvogodišnje pauze, počeo je 22. juna u Domu omladine Beograda upozoravajućim razgovorom o marginalnom položaju kulture u savremenom dobu straha, koji je definisan pre svega kao večni strah od slobode, ali dodatno usložnjen danas obiljem informacija usled razvoja tehnologije i opštim trendom komercijalizacije. Kulturu je tako zamenila zabava, koja pretvara ljude u pokorne konzumente potrošačkog društva. Borba za kulturu i njenu emancipatorsku i humanizujuću ulogu stoga je borba za bolje društvo, poručili su učesnici panela - dramaturškinja Milena Bogavac, teolog Blagoje Pantelić i pesnik Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga i organizator BFEK-a.

U razgovoru “Kultura u doba straha”, koji je moderirala Marija Nenezić, ocenjeno je da je kultura danas izgubila formativnu ulogu koju je u različitim vidovima imala i u socijalizmu i u nekadašnjem kapitalizmu. Stoga je, kako je zaključio Božović, ključni izazov pred kulturom danas da li će uspeti da obnovi unutar sebe kritičko mišljenje i odbrani se u većoj meri nego sada zahtevima političke korektnosti i društvene poželjnosti.

U tom smislu učesnici razgovora ukazali su i na odgovornost kulturnih radnika, kojima i sami pripadaju, jer sloboda se, kako je istakao Pantelić, ne dobija, već osvaja.

“Kultura u pravom smislu živi kada je među ljudima, kada je delotvorna, stvara uslove za raspravu, dijalog… Ne moramo svi isto misliti, ali moramo kritički preispitivati i sumnjati, a nema sumnje i kritičkog mišljenja bez kulture, koja neće biti samo u malim enklavama, nego će se suprostaviti strahovima koje svako od nas ima”, rekao je Božović u razgovoru u popunjenoj sali Amerikana DOB-a, u kojoj je prve večeri 11. BFEK-a gostovao romansijer, esejista i dramaturg Dževad Karahasan iz Bosne i Hercegovine.

Na strah od slobode, kao najveći generator straha savremenog čoveka, najpre je ukazao Pantelić, napominjući da ne postoji zapravo nijedan novi strah, samo se okolnosti menjaju.

“Fundamentalan strah reevantan za sferu kulture je strah od slobode. Tu imamo dve strane – oni koji pokušavaju da uspostave protektorat na tu oblast, ranije su to bile birokarte u vreme socializma, kada je kultura dobijala najviše na značaju kao nikada ni pre ni posle toga, ali kulturni procesi bili su kontrolisani i postojali su čitavi mehanizmi” represije preko kojih su partijski državni činovnici imali mogućnost za ideologizaciju kulture i njeno pretvaranje u deo propagande.

To je, prema njegovom mišljenju, i danas u određenoj meri zadržano, jer takođe postoje birokrate koji pokušavaju da kontrolišu kulturu, ali umesto nekadašnje ideologije imaju agende. Radnici u kulturi, koji su i ranije pokušavali da se odupru pritiscima, neće sada biti hapšeni, ali će biti kanselovni, otpušteni…

“Danas na toj strani pokušava da uspostavi kontrolu nevidljiva ruka tržišta”, jer je tendencija da se na trzište plasiraju kulturni proizvodi – da se kultura komercijalizuje, rekao je Pantelić, ocenjujući da je u osnovi i jedne i druge strane bazičan strah od oslobađanja.

“Sloboda je suštinski važna za kulturu. Ako pristanete da budete deo mašinerije - neke partije ili kompanije, vi urušavate sopstveno stvaralaštvo, a osnovni zadatak kulture je emancipacija ljudi”, rekao je Blagojević, koji smatra i da deo kulturnih radnika ima strah od slobode zbog mogućnosti da ugrozi sopstvenu egzistenciju.

Minja Bogavac konstatovala je da je strah od slobode univerzalna i svevremena priča, ukazujući da je današnje vreme “veoma medijatizovano”, i to je “novi momenat - opasno oružje u stvaranju straha”.

“Bombardovani smo ogromnom količinom podataka… I vesti koje su kreirane imaju već neke svoje vrednosti kada dođu do nas. Upijamo sliku sveta koja - kada bi bila stvarna - svet ne bi postojao”, rekla je ona, dodajući da svakodnevni adrenalinski šokovi, koje savremeni čovek doživljava u takvoj medijskoj situaciji, dovodi do stresa - iscrpljivanja i mentalnog i fizičkog.

“Plašenje postaje vid pervertirane zabave…. Anksiozni poremećaji su dijagnoza savremenog čoveka, a nemamo filtere kojima bismo se branili”, rekla je Minja Bogavac, koja je kao sopstveni najveći strah navela “strah od straha”, pored strahova koje svi osećaju u odnosu na smrt, bolest, živote bližnjih… “Bojim se i zla koje postoji u ljudima, kao što postoji i dobro… Važno je stalno se podsećati šta je sve čovečanstvo u stanju bilo da uradi i razmisliti da li neke stvari možemo da radimo bolje”, rekla je Minja Bogavac.

I Božović je ukazao na način na koji se strah danas umnožava pod uticajem velikog uspona savremenih tehnologija, koje je nemoguće pratiti ljudskim potencijalom. S druge strane su propaganda i preinformisanost, a sa treće strane “čudesan uspon različitih oblika zabrana, cenzura, praćenja…”

Kao poseban fenomen, Božović je naveo i to što se “moda uselila u samo mišljenje”.
“Moderan čovcek ne želi da se razlikuje, da ima svoj stav - ako želi da bude uspešan, mora da bude prihvaćen, njegov stav je stoga društveno poželjan i politički korektan”, rekao je Božović.

Ukazujući da je status kulture danas temeljno i radikalno promenjen, Božović je podsetio da je ona i u drušvima repesije i u društvima slobode bila formativna osnova. Iz visoke, vrhunske kulture, i potom iz njenog “varničenja sa pop kulturom”, kako je ocenio, nastala su neka od najboljih ostvarenja, ali je krajem 20. veka nastala i masovna kultura, koja je radikalno ugrozila obe, a stvaraju je selebriti, popuarne javne ličnosti. Ona odgovara i savremenom marketingu, pa i velikom delu savremene populacije.

“Masovna kultura je i jedan od ključnih uzročnika pojave populiza, možda jedinog globalnog političkog procesa danas, koji stvara različite vrste nezaodovljstava, neprijatelja, produkuje različite vrste strahova, zapravo prezire i odbacuje kulturu, jer u njoj vidi glavnog neprijatelja…”, rekao je Božović i dodao da u situaciji kada čovek nema nijednu vrstu utemeljenja, s obzirom na urušenost institucija moderne države, onda bi bilo prirodno da to utemeljenje traži u kulturi, ali ako je ona atomizovana, onda i sama postaje jedna od mnogobrojnih marginalizovanih pojava. “Kultura preživljava, ali ne živi”, dodao je Božović.

Učesnici panela naglasili su i da ne žele da idealizuju kulturu u socijalizmu, čije je uvažavanje zapravo bilo, kako je ocenila Marija Nenezić, mimikrija za cenzuru.

Kultura je u socijalizmu imala suštinški važnu ulogu, jer je postojala privreda kao nosilac progresa i kultura koja je formirala “novog čoveka”, rekao je Pantelić, koji kulturu vidi kao “način na koji se odvija proces humanizacije, širi ljudskost, kojom se ljudsko biće sa bazičnih potreba diže na viši nivo”.

Emancipatorska uloga kulture, kako je primetila Minja Bogavac, nikada nije po volji nijednoj vlasti, jer “kad radite nešto što emancipuje, što može ljude da osvesti, da misle kritički, nikada nijedna vlast neće biti oduševljena”. “Ali, tu se napravi neki balans”, dodala je.

Socijalizam je “proklamovao da je dobro društvo”, ali je kultura, koja jeste imala suštinski važnije mesto, bila kontrolisana – njena uloga nije bila da prikazuje tamnu stranu. “Tako nastaje crni talas”, dodala je Minja Bogavac, navodeći da sada, međutim, živimo u društvu i sistemu gde je svima jasno da nije dobro. “Nemamo ništa više od te vrste kritičke kulture koja će još jednom danam to kaže… Potrebna nam je kultura koja može da nas vrati na fabrička podešavanja, da pokaže da postoje u ljudima dobre stvari”, rekla je ona, dodajući da kultura danas “nema toliko problem sa represijom koliko sa opštim defetizmom”.

Na deficit samopouzdanja i trend povlačenja ukazao je i Božović, konstatujući da je kultura “izgubila mesto koje je vekovima imala u evropskim društvima”, jer je u međuvremenu praktično nestala i srednja klasa.

“U vreme socijalizma pokazivala se veća pažnja kulturi, jer je socijalizam stvarao novo društvo i novog čoveka, ali i u kapitalizmu tog doba ulagalo se mnogo u kulturu”, rekao je Božović, napominjući da su i u zapadnim zemljama postojale kontrola i tabu teme, poput perioda makartizma, kao vrste društveno prihvatljive kulture.

“Prostor koji je pripadao kulturi zauzela je sada zabava, koja korumpira ljude, i na neki način ih čini pokornim, savršenim konzumentima potrošavčke civilizacije… Nijedno društvo, bilo liberalno ili neliberalno, nema razumevanja za kulturu, i zato osećamo tu vrstu defetizma”, rekao je Božović.

Kao posebno važan kontekst, u razgovoru je ukazano i na položaj radnika u kulturi, posebno u društvima koja su nedemokratska, u kojima cveta divlji kapitalizam, a tranzicija je trajno stanje.

“Od vas se očekuje da pravite komercijalni proizvod, a ne da emancipujete ljude, a ti zahtevi dolaze pre svega iz poslovnog sveta, koji učestvuju u anesteziranju ljudi, pravljenju potrošača, zombiranih uz ekrane”, rekao je Pantelić, koji je kao “antikulturni događaj par ekselans” naveo nedavnu manifestaciju koja se tiče knjige, a u kojoj se “sve zasniva na popustu”.

Postoje pojedinci i manifestacije koji i dalje imaju emanciptorsku ulogu, ali se sve više za njih sužava prostor, dodao je Pantelić.

I Minja Bogavac ocenila je da na kulturnoj sceni postoje i časni i nečasni primeri.

“Kada nam nikad nije bilo gore, kada nam je zaista bila potrebna ozbiljna kultura, kultura dijaloga, ogroman broj naših kolega počeo je da snima neke zabavne serije. Ranije je bio problem angažovanja mladih glumaca, a danas svi glumci imaju posla, isto i dramaturzi. Štancuju se TV serije kao zabava za mase, a imate onda sektor kulture koji ćuti - nemaju ljudi kada da misle”, dodala je ona, koja je kao pozitivan primer navela Bitef polifoniju i ulogu Ljubice Beljanski Ristić u tom programu koji je već 21 godinu “neka vrsta druge scene”. “Nije visoka kultura u smislu produkcije, ali jeste emancipatorski… Iako ne izgleda uvek najreprezentativnije, uvek vidite ozbiljnu želju da budemo dobri, da tretiramo jedni druge sa uvažavanjem”, dodala je Minja Bogavac.

I Božović je izrazio uverenje da postoji potencijal za odgovornost kulturne scene za stanje u kulturi, ali je dodao da ga ima više.

“Kultura ima ključni izazov – da li će obnoviti iznutra kritičko mišljenje i odbraniti se u većoj meri nego sada zahtevima političke korektnosti i društvene poželjnosti, ili će ostati u defanzivnom položaju objekta koji će tavoriti, preživljavati, ali neće živeti. Kultura u pravom smislu živi kada je među ljudima, kada je delotvorna, kada stvara uslove za raspravu, dijalog… Ne moramo isto misliti, ali moramo kritički preispitivatii i sumnjati, a nema sumnje i kritičkog mišljenja bez kulture, koja neće biti u malim enklavama, nego se suprostaviti strahovima koje svako od nas ima”, rekao je Božović, sa čim se složio i Pantelić, napominjući da je sloboda riskantna, ali se nikad ne dobija, već mora da se osvoji i potom brani.

“Sloboda podrazumeva suočavanje sa opasnim, nepoznatim, nekada je subverzivna i u odnosu na nas same”, rekao je on, dodajući da je dijalog ključna stvar, a ne nametanje.

“Mi sami ugrožavamo slobodu praveći kompromise”, rekao je Pantelić, navodeći primer jednog anarhističkog pesnika koji je nedavno objavio knjigu kod izdavača koji je sušta suprotnost svemu za šta se zalagao. “Ali, i kad padnemo, možemo da ustanemo, i kad izdamo sebe kao slobodno biće, moramo da nastavimo da se borimo da osvojimo slobodu i da je očuvamo”, poručio je Pantelić.

Program 11. BFEK-a, obuhvata 23. juna i panel o knjizi Danila Kiša „Iz prepiske“, a uz Dževada Karahasana, gosti su do 24. juna i jedan od najznačajnijih savremenih nemačkih pisaca Ingo Šulce, slovenački pisac Jani Virk i romansijerka Nina Savčić iz Srbije.

Zamišljen kao nedelja vrhunske književnosti, pod sloganom Najbolje od svega. Najbolje za sve, 11. BFEK ugostiće i program „Književni kafe“ (Literatur Cafe) Gete instituta u Beogradu.

Beogradski festival evropske književnosti je multimedijalni događaj koji predstavlja književnost kroz različite forme - od knjiga i javnih čitanja, preko razgovora pisaca s publikom, do panela i drugih događaja. Kao jedan od najposećenijih književnih događaja u Srbiji, BFEK okuplja publiku različitih generacija, koja je proteklih godina imala priliku da upozna nova dela i susretne se sa nizom renomiranih domaćih i stranih pisaca, među kojima su bili i David Grosman, Havijer Serkas, Peter Esterhazi, Klaudio Magris, Florans Noavil, Goce Smilevski, Fiona Sampson, Aris Fioretos, Terezija Mora, Drago Jančar, Peter Salmon, Hatidže Akin, Rej Robertson, Barbi Marković, Venko Andonovski, Tomas Majneke, Branko Čegec i Amir Or.

Program 11. BFEK-a održava se u sali Amerikana DOB-a od 19 i 20 sati, a ulaz je besplatan.

Program sa satnicom nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)