Valcer poručnika Nidrigena u Madlenianumu
Predstava "Valcer poručnika Nidrigena“, prema tekstu Miodraga Ilića, u režiji Vladimira Lazića, biće premijerno izvedena 5. decembra u Madlenianumu, a najavljena je kao groteskna melodrama o jednom izuzetnom pojedincu, kadetu i mladom naučniku koji se bori za istinu, slobodu i svoje principe.
Komad je napisan 80-ih, a radnja se dešava u vreme bel epok, ali ima jasnu dimenziju savremenosti.
"Glavni junak Tomas Nidrigen je naučnik koji je izumeo serum protiv zaraznih bolesti. Dok smo se početkom godine dogovarali o projektu, dešavala se drama s Novakom Đokovićem u Australiji. To je dodalo novu notu aktuelnosti ovoj predstavi“, rekla je direktorka Drame Ana Radivojević Zdravković 2. decembra na konferenciji za novinare.
Miodrag Ilić je istakao da je deo složene priče i romansa glavnog lika jer "nema dobrog literarnog dela koje u svojoj biti nema neku veliku ljubav“.
"Moralno polazište ovog komada jeste u sferi etike kao filozofske discipline. U pitanju je odnos identiteta pojedinca i vlasti, države, društva, jednog svetskog poretka koji stotinama godina vlada. Reč je o represiji, skučenom, sabijenom izboru individue da kaže šta hoće i šta neće, da bira svoju egzistenciju, svoj put u životu, da ostvari svoje kriterijume", izjavio je Ilić.
Što se tiče valcera, rekao je da je kraj 19. veka "vreme autoritarnih monarhija, bujajućeg imperijalizma, velikih ratova, francusko-pruskih, vreme posle Pariske komune, kada se lije krv na sve strane, a u isto vreme tu je raskošni svet valcera, bezbrižnosti, jednog privida koji se stvara da je opšta sreća i zadovoljstvo svuda oko nas. Dakle, veliki cinizam i istorjska ironija".
"Valcer je ovde paradigma. Kao što je danas estrada. Kad bacite narodu ono što voli, šta ste dobili – pokrili ste sve probleme, patnje, individualne tragedije. Stvorena je jedna varka, privid da je sve u redu. Taj kontrapunkt između smrti, užasa i valcera je ono što je ovde sarkastično, ironično, što daje misaonu vertikalu i što je provokativno“, izjavio je Ilić.
Do ideje je došao slučajno, pročitavši u nemačkim novinama vest o kadetu vojne akademije koji je izbačen jer je odbio da polaže ispit iz valcera. A bez toga oficir nema pristup balovima i visokim krugovima.
"Pomislio sam - zašto je taj čovek to učinio, iz kojih poriva, zašto hoće da ne bude isti kao celo njegovo jato? I šta se s njim dogodilo, kroz šta je prošao, da li je našao sebe u nečemu? Od te klice je nastala drama", rekao je Ilić, podsetivši da je praizvedba bila u Hrvatskom narodnom kazalištu u Rijeci 1985, u režiji Ljubiše Georgijevskog.
Ta predstava je gostovala u Zagrebu, dok je tekst drame više puta objavljen i uvršten je u antologijski izbor Slobodana Šnajdera. Naredne godine postavljena je i u Kragujevcu, u režiji Dragana Jakovljevića, a sada je prvi put pred beogradskom publikom.
Vladimir Lazić je izjavio da nije bilo ni jednog ozbiljnog problema tokom rada na predstavi i da to prvi put doživljava u poluvekovnoj karijeri.
Opisujući rad na predstavi rekao je da su se „osećali kao da im pisac postavlja zamke“.
"Kao da nam pali vatre, a mi smo išli kao vatrogasci i gasili ih. Postojao je niz zagonetki kako taj bel epok preneti u ovaj bel epok u kome živimo. Kako napraviti neku paralelu? Posle dobrog rada ostaje da se vidi da li ćemo uspeti da publiku doteramo do suza. Do smeha teško da ćemo“, izjavio je Lazić.
U pres materijalu navodi se i njegovo ukazivanje na paradoks gde sitnica u našem životu često može biti uzrok velikih trauma. „Čovek može malom greškom ili odstupanjem od konvencija da odvede sebe u apsurdno stanje, u sukob sa okolinom i političkim i državnim faktorima, da emotivno sklizne u paroksizam“.
Lazić smatra da je pitanje slobode ključno u ovom komadu. Poručnik Nidrigen bira da ne igra valcer po cenu svoje karijere, kao što njegova ljubav Adela bira čoveka principa, odvažnog i svog, umesto verenika koga joj nameće društvo.
Glavne uloge igraju Miloš Đurović i Isidora Građanin. U velikom ansamblu su i Srđan Karanović, Irfan Mensur, Milan Caci Mihailović, Vladimir Vučković, Janko Cekić, Siniša Ubović, Petar Mihailović, Branko Janković, Stefan Bundalo, Srđan Sekulić.
"Dva meseca smo izgarali“, rekao je Đurović, izrazivši uverenje da će to "rezultirati jednom časnom i poštenom predstavom“. "Glavni utisak mi je da je ova predstava potrebna. Možda i neophodna, jer se bavi univerzalnim stvarima koje se tiču pojedinca u našem trenutku, a to je - koja je cena slobode, do koje granice čovek može da bude veran sebi i svojim principima. Naravno, ima i ljubavi, to je uvek paralela koja odvlači u neki optimizam“, izjavio je Đurović.
Lik Tomasa doživeo je kao "junaka jer ima neku antičku misiju, patnju i žrtvu koju podnosi“.
Isidora Građanin je zahvalila reditelju i celoj ekipi, dodajući da je srećna i privilegovana što igra u ovakvom komadu. "Moja uloga je posebna već i zato što je jedina ženska. Ona je neki ekvivalent glavnom liku, jer se Adela takođe bori za ono što smatra da je pravo, da je istinito i iskreno. U toj borbi je spremna na sve kako bi uspela da spase svoju ljubav“, rekla je mlada glumica.
Među likovima su i revolucionari (Bundalo) i poslušnici (Ubović), Tomasov prijatelj kao glas razuma (Vučković) i Adelin verenik kao poltron (Cekić).
Irfan Mensur, čiji se lik zove Henrih XV Sumanuti, izjavio je da obožava elokventnost Miodraga Ilića i da se divi sarkazmu Vladimira Lazića. "Nisam ništa radio. Samo sam uzeo nadimak i izašao na scenu“, rekao je Mensur. Kako je naglasio, u predstavi nema politike.
Scenografiju je kreirala Milica Bajić Đurov, kostime Tijana Sićević, kompozitor je Aleksandar Srebrić, koreografkinja Jelena Arsić, dizajner svetla Srđan Jovanović, a video je radio Kreativni studio Zepter.
Reprize će biti 6. i 23. decembra na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum.
*Foto: Zoran Škrbić
(SEEcult.org)
