Nadežda Petrović: Modernost i nacija

Izložba velike srpske slikarke Nadežde Petrović, povodom 150 godina od njenog rođenja, svečano je otvorena 14. februara u Narodnom muzeju u Beogradu, a gostovaće u Sloveniji, Banjaluci, Čačku i Nišu.

Autori izložbe “Nadežda Petrović: Modernost i nacija”, prof. dr Lidija Merenik i prof. dr Igor Borozan, uz podršku muzejske savetnice Evgenije Blanuše i kustoskinje Jasmine Cukić, pružili su studiozne uvide u likovni opus Nadežde Petrović, koji je na izložbi predstavljen kroz hronološko-tematske celine. Imajući u vidu da je Nadežda Petrović razvijala izrazito samosvojan pristup slikarstvu i formirala autentičan likovni izraz, koji izmiče idejama starije generacije i mišljenjima njenih savremenika, postavka je osmišljena u skladu sa vodećim temama i motivima njenog slikarstva. U razvojnoj liniji od minhenskog perioda, slika zemlje i naroda, impresionističke epizode i nacionalnog narativa, do dela koja nastaju u Parizu, kojima Nadežda Petrović ostvaruje pobedu moderne slike sa prevagom likovnog nad ideološkim.

Kako bi stvaralaštvo Nadežde Petrović bilo predstavljeno na celovit i sveobuhvatan način, uz dela koje Narodni muzej baštini, izložba obuhvata i radove iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Umetničke galerije Nadežde Petrović u Čačku, Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Galerije Matice srpske u Novom Sadu. Pored slika, koje su postavile temelje srpskom modernom slikarstvu, publika ima priliku da upozna Nadeždu Petrović i kao prvu srpsku fotografkinju.

Otvarajući izložbu, ministarka kulture Maja Gojković izjavila je da je Nadežda Petrović, između ostalog, pokazala da nacionalno i avangardno nisu suprostavljene kategorije i da iskreno rodoljublje i patriotizam mogu biti pokretači stvaranja najblistavijih umetničkih dela.

“Čvrsto uverena da je vrhunska umetnost vodič ka progresu civilizacije, autentičnim stvaralačkim pristupom integrisala je srpsko slikarstvo u moderne evropske tokove krajem 19. i početkom 20. veka. Hrabro i beskompromisno formirala je osoben stil i postala inspiracija savremenicima i uzor budućim generacijama. Njen rad i društveni aktivizam najbolji su primer kako kultura i umetnost mogu da pomognu u savladavanju ratnih, socijalnih, ekonomskih i drugih životnih izazova, ili da ih barem učine lakšim”, rekla je Maja Gojković, koja je i potpredsednica Vlade Srbije.

Ministarka je rekla da se tom izložbom obeležava kako 150 godina od rođenja Nadežde Petrović, tako i “navečerje praznika Sretenje, Dana državnosti Republike Srbije”, te da u ovom trenutku ne postoji događaj koji bolje i jače od ove izložbe simbolizuje protkanost nacionalnog i državnog identiteta s jedne, i kulture s druge strane.

Maja Gojković konstatovala je i da je Nadežda Petrović bila daleko više od vrhunskog slikara.

“Humanista i istinski patriota, jedan od osnivača Kola srpskih sestara, u najtežim trenucima po srpsku državu bila je uz svoj narod i njegovu vojsku. Cena koju je platila za svoje požrtvovanje i odanost svom rodu bila je najskuplja – sam život. Duže od jednog veka nad kulturnom javnošću lebdi pitanje kuda bi je sve odveo njen nepresušni talenat, koji je tek trebalo da se iskaže u punom sjaju i obimu”, navela je Maja Gojković i podsetila da se višestruka nadarenost Nadežde Petrović i njena uključenost u mnoge sfere društvenog života ogledala i u njenoj borbi za jednakost polova.

Budući da je u svemu što je radila išla korak ispred svog vremena, bila je među začetnicima poštovanja načela rodne ravnopravnosti u Srbiji i regionu, istakla je ministarka.

Maja Gojković rekla je i da je Nadežda Petrović, posmatrajući i tretirajući umetnost kao svetionik, i sama postala svetionik plejadi umetničkih, društvenih i humanitarnih sledbenika i poštovalaca.

Izložba obuhvata dela iz muzejskih ustanova iz više gradova Srbije, što čemu Ministarstvo kulture daje punu podršku, jer omogućava publici da šire i sistematičnije sagleda opus umetnika. Time se, kako je dodala, jača i zainteresovanost za dalje upoznavanje sa autorom, kao i potencijal za stvaranje nove publike, jer “ koliko god mislili da poznajemo velike slikare kao što je Nadežda Petrović, uvek ima prostora za otkrivanje nekog novog kvaliteta i emocije u njenim delima. Između ostalog, i zbog toga je u sazvežđu srpskih umetnika koji su ovenčani međunarodnom slavom”.

Ministarstvo kulture iniciralo je i da Unesko uvrsti u svoj zvanični kalendar obeležavanje 150 godina od rođenja Nadežde Petrović, imajući u vidu njenu globalnu prepoznatljivost, rekla je Maja Gojković.

U sedištu Uneska, kao i u Kulturnom centru Srbije u Parizu, ove godine biće upriličene posebne dokumentarne izložbe o njenom stvaralaštvu.

Maja Gojković je rekla i da Ministarstvo kulture posebnu pažnju pridaje očuvanju sećanja na važne istorijske događaje i ličnosti srpskog naroda, a ponosna je na to što se taj veliki jubilej dostojno obeležava i nizom aktivnosti u zemlji.

Pored izložbe koja je već otvorena u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu i postavke u Narodnom muzeju, koja će svoj put nastaviti i u Sloveniji, Banjaluci i Nišu, obeležavanju se priključio i Čačak kao rodni grad Nadežde Petrović, koji je i prva “nacionalna prestonica kulture”.

Program u Čačku obuhvatiće i konzervaciju i restauraciju bronzane skulpture “Nadežda Petrović”, autora Ivana Meštrovića, kao i premijerno predstavljanje izložbe njenih crteža koji se čuvaju u Narodnom muzeju u Beogradu. “Verujem i da će građanima Čačka i gostima ‘Prestonice kulture Srbije’ biti interesantno da u galeriji pod vedrim nebom, na šetalištu pored Gradske plaže kraj Morave, pogledaju dokumentarnu izložbu o svojoj slavnoj sugrađanki. Čuvajući uspomenu na jednu od naših najvećih umetnika, Ministarstvo kulture, Narodni muzej Srbije i svi drugi muzeji i galerije ovde prisutni, zajedno doprinose jačanju svesti o značaju kulturnog nasleđa. U njemu, posebno i počasno mesto zauzima Nadežda Petrović”, poručila je Maja Gojković, saopštilo je Ministarstvo kulture.

Dama sa crnim šeširom na glavi, 1909, ulje na platnu, 75 x 63 cm, Narodni muzej Srbije

Nadežda Petrović rođena je 11. oktobra 1873. godine u Čačku, gde su njeni roditelji bili na učiteljskoj službi. Zbog očevog posla i daljeg školovanja dece porodica se vratila u porodičnu kuću u Beogradu (1884).

Nakon završetka Više ženske škole, Nadežda Petrović postaje učiteljica crtanja uz uporedo pohađanje časova slikanja kod Đorđa Krstića i Kirila Kutlika. Ni Krstić ni Kutlik nisu ostavili mnogo traga na njena kasnija slikarska opredeljenja, ali je činjenica da je Krstić bio taj koji je ohrabrio da ode na umetničke studije u Minhen. Uticaj likovnih pedagoga Antona Ažbea i Juliusa Ekstera, kao i umetničke klime zatečene u Minhenu (1898-1902), profilisali su njen slikarski put, pre svega otvorenost ka nemačkom ekspresionizmu, tako da i nakon povratka u Srbiju pasionirano slika u maniru energičnog ekspresioniste.

Radila je u školi, pisala o izložbama, događanjima u kulturi, politici, nastojeći da i na taj način doprinese napretku društva u celini. Društveni aktivizam Nadežde Petrović započinje učešćem u osnivanju humanitarne organizacije Kolo srpskih sestara (1903) i nošenjem pomoći u krajeve neoslobođene od otomanske okupacije.

Istovremeno, kreće i u velike poslove oko organizovanja Prve jugoslovenske umetničke izložbe (1904) i osnivanja prve likovne kolonije na Balkanu u Sićevu (1905). To je period njenog najplodnijeg stvaralaštva (Srbijanska faza, 1903-1910), koji je iznedrio antologijska dela nastala direktno u prirodi – Žetva, Resnik, Prizrenka (Ciganka), Žena sa crvenim šalom, Kaluđer, Čobanin, Autoportret, Dereglije na Savi...

Puna entuzijazma odlazi na studijski boravak u Pariz (1910), posećuje muzeje, salone i ateljee, izlaže na Salonu. Želju da svoj umetnički život veže za Pariz raspršile su porodične tragedije i nastupajući ratovi.

Tokom balkanskih i Prvog svetskog rata (1912-1915), Nadežda Petrović bila je dobrovoljna bolničarka. Negujući ranjenike, slikajući ruševine, oficire, šator vojne bolnice i brinući o obolelima od tifusa, i sama je obolevši od tifusa, preminula 3. aprila 1915. godine u Vojnoj bolnici u Valjevu.

Izložba "Nadežda Petrović. Modernost i nacija” biće otvorena do 15. aprila u Narodnom muzeju, nakon čega će gostovati u Galeriji “Božidar Jakac” u Kostanjevici na Krki, Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske u Banjaluci, Umetničkoj  galeriji Nadežde Petrović u Čačku i u Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu.

*Foto: Goran Zlatković/MK

(SEEcult.org)