Život u limbu

Umetnica Ksenia Ilina napustila je Rusiju ubrzo nakon početka invazije na Ukrajinu, kada joj se činilo da je upala u „veliku crnu rupu“ razorene realnosti. Bila je angažovana u pomaganju građanima Ukrajine da napuste ratom zahvaćena područja, a nakon rezidencija u Finskoj i Nemačkoj, te privremenog boravka u Srbiji - gde joj je domaćin bio Zemunski mali umetnički centar (ZMUC), obrela se u Francuskoj, gde pokušava da nađe posao i smisao života u novoj stvarnosti.

Ksenia Ilina, Limbo, 2022.

- Vaša poslednja izložba projekta „Limbo“ u Rusiji otvorena je krajem marta. Posle toga ste napustili Rusiju poslednjim vozom za Finsku. Kako živite kao izbegla umetnica od početka rata? Gde ste sve boravili u međuvremenu i šta ste radili uoči agresije i neposredno po njenom početku?

Ksenia Ilina: Učestvovala sam na grupnoj izložbi u Moskvi. Postavljanje izložbe bilo je planirano za 24. februar. U rano jutro tog dana sam krenula vozom iz Sankt Peterburga za Moskvu i plakala sam tokom celog tog tročasovnog puta. Čitala sam vesti i nisam mogla da verujem svojim očima. Nisam mogla da verujem da je moguće početi bombardovati susednu zemlju. Kada sam izašla iz voza osećala sam se kao da me je dovezao u neku vrstu paralelne realnosti.

Kasnije tog dana, nakon postavljanja izložbe, otišla sam sa još nekim umetnicima na antiratni protest u Moskvi.

Na toj izložbi predstavila sam projekat „Limbo“. Limbo je definisan kao neodređeni period čekanja na odluku; međuvremensko stanje ili okolnost. Povezano je sa osećanjem besciljnosti i besmislenosti, opšte stagnacije koja sprečava pokretanje.

Ksenia Ilina, Limbo, 2022.

Nakon toga su bili protesti i u Sankt Peterburgu, i ja sam onda odlučila da napustim zemlju. Početkom marta sam otišla u Finsku, i to je bio bezmalo poslednji voz između Sankt Peterburga i Finske. Boravila sam u umetničkoj rezidenciji u Finskoj, potom sam živela neko vreme u Nemačkoj, a onda sam ostala u umetničkoj rezidenciji u Srbiji. Organizacija „Artists at Risk“ i prijatelji su mi mnogo pomogli.

Na početku rata izgledalo je kao da je velika crna rupa usisala i uništila realnost. Nemoguće je objasniti crnilo koje sam osetila. Kasnije sam volontirala onlajn za organizaciju „Helping to Leave“ koja pomaže Ukrajincima da pronađu bezbednije mesto za život van zemlje ili unutar nje u nekom mirnijem regionu. To je takođe bilo veoma teško.

- Kakva je bila reakcija Vaše porodice u Sankt Peterburgu kada ste odlučili da napustite Rusiju u znak protesta zbog rata?

Ksenia Ilina: Neki članovi porodice su me podržali, neki me nisu razumeli. Na kraju, svi su mi pružili podršku.

- I Vaše sestre su umetnice, gde su one sada?

Ksenia Ilina: Moja mlađa sestra je u Helsinkiju. Starija sestra je u Sankt Peterburgu. Ja sam trenutno u Parizu, živim u Sankt Peterburg ulici.

- Da li je Vaša karijera stagnirala dok ste bili u Srbiji?

Ksenia Ilina: Ne, da budem iskrena – jedina stvar koju sam mogla da radim u to vreme bilo je samo to da procesuiram novu realnost. Moj svakodnevni život se menjao praktično sve to vreme. Karijera mi je tada bila na drugom mestu.

- Kako biste ocenili  boravak u Srbiji? Koje su dobre i loše stvari koje su vredne pomena?

Ksenia Ilina: Srbija je šarmantna zemlja, ima neverovatnu prirodu, ljudi su uvek vrlo otvoreni, topli i ljubazni. Veoma mi je teško da ocenjujem bilo koju zemlju, svaka ima svoja pravila i tradiciju.

- Da li se osećate diskriminisano zbog etničke pripadnosti?

Ksenia Ilina: Ne.

- Niste imali sreće sa saradnjom sa jednom agencijom u Beogradu. Da li je bolje u Francuskoj? Koja organizacija Vam je pomogla da dobijete francusku vizu?

Ksenia Ilina: Organizacija AAE (l’atelier des artistes en exil) u Parizu mi je pomogla da dobijem dozvolu za privremeni boravak i rad u Francuskoj. Oni pomažu umetnicima koji napuste svoje zemlje iz različitih razloga, kao što su rat, diskriminacija itd.

Tražim posao trenutno u Francuskoj, ali je to komplikovano ako ne govorite francuski.

- Kako bi izgledala idealna rezidencija za umetnika u rizičnoj situaciji, kao što je Vaša?

Ksenia Ilina: Smatram da je imati lični prostor veoma važno kada ste daleko od doma. Prostor u kojem možete biti to što jeste. Ne možete se osećati kao „kod kuće“, ali bar da imate neko svoje sigurno mesto.

- Kako ste sada?

Ksenia Ilina: Dobro sam, ali i dalje pomalo u limbu.

*Foto: ZMUC

*Ksenia Ilina - limbo, 2022 (pdf)

(SEEcult.org)

*Funded by the Stabilisation Fund for Culture and Education 2022 of the German Federal Foreign Office and the Goethe Institut