70. Martovski festival u znaku tradicije

Jubilarni, 70. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma – Martovski festival, koji predstavlja do 28. marta do 2. aprila više od stotinu ostvarenja u trci za nagrade, uz raznovrstan revijalni i prateći program, proteći će u znaku tradicije i istorije koja je počela sredinom 50-ih godina 20. veka u okviru tadašnjeg Festivala jugoslovenskog filma u Puli, a od 1960. godine nastavljena je u Beogradu.

Na prve godine Martovskog festivala nakon selidbe iz Pule u Dom sindikata u Beogradu podsetiće na svečanom otvaranju u Domu omladine žurnali “Filmskih novosti”. Biće prikazani i žurnali iz 70-ih godina, vremena pune zrelosti Festivala. Publika će videti, između ostalog, pionira filma na Balkanu Miltona Manakija i oskarovca Dušana Vukotića (Surogat), te druge značajne autore poput Milenka Štrpca, Aleksandra Saše Petrovića, Dušana Makavejeva, najavljeno je 27. marta na konferenciji za novinare u Skupštini grada, koja je osnivač BFDKF-a.

Prema odluci Odbora 70. Martovskog festivala, nagrada za životno delo dodeljena je filmskom reditelju, montažeru, producentu i teoretičaru filma Mihajlu Iliću Ilketu i dokumentaristi i nekadašnjem uredniku dokumentarnog programa RTS-a Božidaru Kaleziću - za velike zasluge za domaću kinematografiju. Nagrade će im biti uručene na svečanom otvaranju jubilarnog festivalskog izdanja u Domu omladine Beograda, uoči regionalne premijere filma dokumentarnog filma “Na brodu Adaman” francuskog reditelja Nikole Filibera, dobitnika Zlatnog medveda na proteklom 73. Berlinalu.

Gradska sekretarka za kulturu Nataša Mihailović Vacić podsetila je da je Martovski festival jedna od 14 stalnih manifestacija u oblasti kulture od značaja za Grad Beograd, te jedan od nastarijih festivala te vrste u Evropi. “Potrudili smo se da jubilarno izdanje festivala kvalitetom i atraktivnošću nadmaši prethodna i vrati ovoj manifestaciji stari sjaj. Martovski festival je bio i ostao generator filmskog stvaralaštva i razvitka filmske publike na ovim prostorima. Ponosni smo na kvalitet i domaćeg i međunarodnog takmičarskog programa, kao i na atraktivnost revijalnog programa, koji otvara pobednik ovogodišnjeg Berlinala”, izjavila je ona.

 
U ime organizatora, vršilac dužnosti direktora Doma omladine Beograda Nenad Dragović, rekao je da je sve spremno za početak programa i obeležavanje jubileja, kojim “ne može da se pohvali mnogo festivala u svetu”. Ističući da je Martovski festival povodom jubileja odlikovan ukazom predsednika Srbije Sretenjskim ordenom trećeg stepena, Dragović je naglasio da je to “priznanje svima koji su nekada bili ili su danas deo Festivala, a koji su svedoci i zaslužni za značaj koji ovaj festival ima za Srbiju, ali i za region”.

Izbor iz bogate festivalske arhive objavljen u kapitalnoj monografiji, koju je priredio profesor Fakulteta dramskih umetnosti Radenko Ranković, a biće predstavljena 30. marta.
 
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić rekao je da je program vrlo bogat, pa se projekcije održavaju na tri punkta – u Velikoj sali DOB-a i u sali Amerikana, kao i u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, gde će biti prikazan izbor laureata iz prethodnih decenija.

“Ova godina je u znaku tradicije, pošto 70 godina do sada nije obeležavao ni jedan festival u Srbiji i regionu. Pula će to obeležiti u julu. Mi smo prethodnih meseci u DOB-u održavali panele sa reprezentativnim udruženjima i najistaknutijm autorima o tome kako vide budućnost Martovskog festivala, a bilo je i reminiscencija na prošlost”, rekao je Dabić i posebno pomenuo tribinu “Martovski festival – između jugoslovenske prošlosti i postjugoslovenske budućnosti”, na kojoj će 1. aprila učestvovati autori iz bivše Jugoslavije, a kao uvod biće premijerno prikazan film Igora Gala iz Hrvatske “1991. Adio Jugo film, adio Jugo festival, adio Jugoslavija… vidimo se u sledećem ratu”.

Na pitanje portala SEEcult.org da li će neko ko za 20 godina pogleda domaću dokumentarnu selekciju saznati kako se živelo 2023. godine, Dabić je rekao da “otprilike hoće, ali tu su teme različite”.

“Kada je reč o dokumentarcima preko 50 minuta imamo priče koje se bave umetnicima i umetnošću - od rokenrola do klasika, zatim teme iz bliže istorije o stradanju našeg naroda, kao i filmove koji su neka vrsta kontemplativnih dokumentarnih eseja. Što se bogatstva tema tiče, ilustrativniji su kratkometražni dokumentarci. U njima kao da su skoncentrisane neke od najzanimljivijih tema i tema koje nas intrigiraju. Recimo, o ženama rudarkama u Rembasu i o tome da li zaista postoje ženski i muški poslovi. Zatim o napuštenim hotelima u kontekstu ne samo neuspelih privatizacija, nego i određene vrste prolaznosti. To su teme od šireg značaja. Onda tema međuodnosa. Prošle godine smo imali film Nikole Stojanovića o odnosu srpske i francuske kulture, sada opet imamo fim koji se bavi odnosom pre svega Beograda i Pariza. Onda veoma zanimljiv film, biće vam malo čudno, o tome kako je pre Drugog svetskog rata na Kalemegdanu bio zamišljen da se izgradi olimpijski stadion u kontaktima Kraljevine Jugoslavije i Nemačke. Ima i socijanih tema, recimo, narodne kuhinje”, rekao je Dabić.
 
Poslednjih godina, kako je dodao, primećuje da ima dosta filmova koji iz lične porodične arhive prave jednu novu vrstu stvarnosti, stavljajući stare snimke u kontekst savremenosti.

“Ima i dosta hibridnih filmova, koji kombinuju različite dokumentarne fondove sa eksperimentalnim filmom. Iz svega toga može se donekle videti i naš današnji život, ali nema dnevne politike što je meni kao nekome ko se bavi pre svega umetnošću veoma drago”, izjavio je Dabić.

Selektori domaćeg takmičarskog programa – Igor M. Toholj, Saša Radojević i Miroljub Stojanović, te selektori međunarodnog takmičarskog programa – Borjana Gaković, Dragan Nikolić i Dejan Dabić, odabrali su 101 film u trci za nagrade od skoro 600 prijavljenih.

Za međunarodni kratkometražni film bilo je najviše prijavljenih filmova – skoro 500, a odabrano je 26. U domaćoj selekciji je 75 filmova, od kojih je 21 dokumentarni film do 50 minuta, 12 dokumentaraca dužih od 50 minuta, 19 kratkih igranih, 11 animiranih i 12 eksperimentalnih.

Filmovi se takmiče za Gran pri, te za nagrade za najbolji film (po kategorijama) i strukovne nagrade (za najbolju režiju, scenario, kameru, montažu, animaciju i dizajn zvuka/komponovanu muziku). Nacionalne takmičarske kategorije odnose se na: dokumentarni film do 50 i preko 50 minuta, eksperimentalni film i video art, animirani film i kratki igrani film. U međunarodnom takmičarskom programu zastupljeni su svi rodovi kratkometražnog filma.

Žirijem 70. Martovskog festivala predsedava: filmski reditelj, scenarista, animator, karikaturista i profesor Joško Marušić iz Hrvatske, a članovi su i filmski reditelj, scenarista i producent Želimir Gvardiol iz Srbije; filmska i televizijska rediteljka, scenaristkinja i profesorka FDU u Beogradu Narcisa Darijević Marković, filmski i televizijski producent i profesor Aleš Pavlin iz Slovenije i filmski i televizijski reditelj, scenarista i profesor Pjer Žalica iz Bosne i Hercegovine.

Takmičarski program prvog dana 70. Martovskog festivala počinje već u 15 sati i biće održan u nekoliko termina u Velikoj sali DOB-a i Amerikani.

Svetske premijere imaće domaći dokumentarni film “Drugi avgust” Nađe Petrović, animirani “Iza vidljivog” Dane Vukajlović iz Srbije, dokumentarni “Agape” Jovane Pejović, a dokumentarci “Spomenik” Milene Petrović i “Zoki, Boža, Duh” Gregora Zupanca imaće svetske festivalske premijere, kao i “Okovan u slobodi - Miroslav Antić” Aleksandra Karišika, koji će biti prikazan u Amerikani.

Među filmovima u sali Amerikana je i nagrađivani “Muzej revolucije” Srđana Keče i dokumentarac “Bez” Luke Papića.

BFDKF je stalna manifestacija u oblasti kulture od značaja za Grad Beograd, a organizator i izvršni producent je Dom omladine, dok su pokrovitelji Grad Beograd, Ministarstvo kulture Srbije i Filmski centar Srbije. Festival su podržali: Jugoslovenska kinoteka, Austrijski kulturni forum, Zastava film, Filmske novosti, Francuski institut u Beogradu, DPC, Living Pictures i turističke organizacije Beograda i Srbije.

Prvo izdanje BFDKF-a održano je u okviru Festivala jugoslovenskog filma u pulskoj Areni od 24. do 30. juna 1954. Nakon šest godina, Festival se seli u Beograd, gde je prvi put održan od 4. do 9. marta 1960.

Cena ulaznica za filmove 70. Martovskog festivala je 400 dinara za projekcije u Velikoj sali DOB-a i 300 dinara za projekcije u sali Amerikana, dok studenti filmskih akademija, kao i do sada, mogu besplatno da posećuju projekcije uz indeks.

Festivalski sajt je martovski.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*U prilogu: biografije dobitnika nagrada za životno delo

(SEEcult.org)