Hormonologija. Ukradeno vreme
Izložba “Hormonologija. Ukradeno vreme” u Galeriji Art u Podgorici, čija je kustoskinja Suzana Vuksanović, predstavlja radove umetnica Edite Kadirić, Maje Rakočević Cvijanov i Jelene Janev, razmatrajući različite aspekte bivanja umetnicom.
Izložba predstavlja razvoj i nadgradnju kustoskog projekta Suzane Vuksanović, započetog izložbom “Hormonology. Talks and Recognitions” Edite Kadirić i Maje Rakočević Cvijanov u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) 2021. godine u Novom Sadu. Uključujući u podgoričku izložbu umetnicu Jelenu Janev, izložba proširuje postojeći niz pitanja i umetničkih i kustoskih istraživanja u polju ženske umetničke prakse, kao društvene i političke prakse.
Pojam “Hormonologija” (hormonology) uzet je, prema navodima kustoskinje, kao bazični pojam unutar kojeg se razmatraju različiti aspekti bivanja umetnicom.
Funkcije i funkcionisanje u svetu (realnom i umetničkom) za žene nikada nije bilo jednostavno, a to nije ni danas. Nauka o hormonima (hormonologija) nastoji da razume i objasni ulogu hormona u telu i posledice njihove (ne)ravnoteže, odnosno zdravstvene smetnje koje se javljaju kada proizvodnja hormona eskalira ili, naprotiv, kada se smanji.
Konceptualna osnova projekta je u umetničkim istraživanjima tema koje zbog svoje osetljivosti, fragilnosti i simbolike retko dospevaju u žižu javnosti jer se tiču duboke intime, snažnih i dramatičnih psihofizičkih promena kod žena, poput puberteta, majčinstva i (peri)menopauze. S jedne strane je, intenzitet, dramatičnost i suptilnost doživljaja sebe kao devojčice/devojke/žene, a sa druge stoje teme koje su toliko svakodnevne i sveprisutne da su postale nevidljive i podrazumevajuće za okolinu žene, ali i za većinu žena, što kod umetnica dovodi do dodatnih frustracija i unutrašnjeg konflikta. To su teme koje direktno i neposredno proizlaze iz brojnih identiteta umetnica – ćerke, sestre, unuke, majke, supruge, snahe, radnice i drugih, koji su povezani sa svakodnevnim kućnim i poslovnim obavezama, brigom za porodicu i decu, usled čega žene dolaze u situaciju da doslovno kradu vreme za svoju umetnost, za umetničko stvaranje i delovanje, sa obaveznom dozom osećaja krivice jer pritom možda lišavaju sebe ili druge nečeg neophodnijeg, važnijeg, hitnijeg... navela je Suzana Vuksanović povodom izložbe.
U jednom i dalje patrijarhalnom poretku i patrijarhalnoj kulturi, naspram otvorene polne/rodne diskriminacije stoje nesvesne predrasude sa kojima se teže izboriti. Stoga, osvajanje ličnih i umetničkih sloboda da se odbace predrasude i očekivanja sredine i društveno nametnuti konstrukti o ulozi i svrsi ženskog bića, stalni je i neprekidni proces koji (ne)izvesno vodi promenama u moći, položaju i (političkoj) svesti žena.
Sa formalne strane, izložba predstavlja afirmaciju promišljanja savremenog skulpturalnog jezika, proširenog polja crtačkog medija, kao i savremeni pristup umetničkim formama animacije, video arta i video dokumentacije.
Edita Kadirić (Subotica, 1976) diplomirala je na Odseku za grafiku Akademije umetnosti u Novom Sadu, a magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i na Odseku umetnost intermedija Univerziteta u Barseloni. Njeni radovi predstavljaju neku vrstu dnevnika, ličnog iskustva – tačnije, radi se o portretisanju složenih psiholoških stanja i procesa. Njen imaginarni, ali i bolno stvarni svet je u osnovi kreiran kroz crteže, koje kasnije često transformiše u animacije i objekte.
Maja Rakočević (Subotica, 1975) diplomirala je i magistrirala vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na kojem je trenutno doktorand. Umetničku praksu zasniva na temama iz sfere vlastite intime i privatnosti, kako bi u domen dileme dovela tradicionalno nametnute uloge i stereotipe. Njena istraživanja su bazirana na mediju proširenog polja skulpture i skulpturalnosti.
Jelena Janev (Beograd, 1972) diplomirala je i magistrirala vajarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Doktorirala je na studijskom programu Scenski dizajn, na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Kreativni proces doživljava kao sredstvo komunikacije emotivnih, kognitivnih i životnih iskustava. Njeni umetnički radovi (skulpture, instalacije, crteži) bave se kompleksnim transformacijama kroz koje žena/umetnica prolazi u svakodnevnom životu i u kreativnom procesu.
Suzana Vuksanović muzejska je savetnica i kustoskinja Zbirke skulptura, objekata i instalacija u MSUV. Autorka i kustoskinja je više problemskih, studijskih, kao i brojnih retrospektivnih i samostalnih izložbi. Tekstove je objavljivala u katalozima, časopisima, studijskim publikacijama i zbornicima. Koautorka i kourednica projekta “Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji 1945–2000”, (2019-2023), kao i zbornika radova Skulptura: medij, metod, društvena praksa (2016) i Skulptura: medij, metod, društvena praksa 2 (2021).
Objavila je, između ostalog, i publikacije: Mira Brtka: Nestabilne ravnoteže (1962-2012) (2012), Nova skulptura u Vojvodini 1980-2000 (2013), Rastislav Škulec: Remix. Refresh. Restart – skulpture, instalacije i drugo /1988-2013/ (2014), Ana Bešlić: Emancipacija forme (2015), Dragan Rakić: Jedan, One, Uno, Ein – Umetnost. Istraživanja. Aktivizam. 1989-2009 (2016, koautorka), Radoš Antonijević: Dekoltei i brojanice (2019) i druge. Dobitnica je nagrade “Pavle Vasić” za retrospektivnu izložbu i monografski katalog Mira Brtka: Nestabilne ravnoteže /1962-2012/ (2012).
Izložba “Hormonologija. Ukradeno vreme” u Galeriji Art biće otvorena do 25. maja.
*Foto: Đorđe Cmiljanić
(SEEcult.org)
