Niko Garone Aleksandri Glovacki
Nagrada “Niko Garone” Pozorišta Patos u Smederevu za posebno angažovanje novinara i medijskih kuća u oblasti kulture svečano je uručena za 2022. godinu novinarki i pozorišnoj kritičarki Aleksandri Glovacki, kojoj je to priznanje dodeljeno glasovima prethodnih laureata.
“Ova profesija je bila misija kada sam ja počinjala njome da se bavim, a danas je takvo vreme da je ona nažalost sve manje misija, a sve više nešto gde menadžmenti određuju teme. Nadam se da ćete i vi kao čitaoci medija praviti odabir šta čitate, i da će neko od vas sa entuzijazmom krenuti u tu profesiju koja je nekad bila najlepša na svetu”, istakla je Aleksandra Glovacki 16. maja u Centru za kulturu Smederevo, gde joj je nagrada “Niko Garone” uručena u okviru 40. Nušićevih dana.
Nagradu je uručio smederevski novinar i raniji laureat tog priznanja Dragan Pavlović.
Stručna komisija, koju čine dosadašnji dobitnici nagrade “Niko Garone”, istakla je da se Aleksandra Glovacki izdvojila zbog beskompromisno kritičkog pristupa u analizama savremene pozorišne produkcije. Kroz kritike, ali i radijske emisije, Aleksandra Glovacki pokrenula je i pokreće teme koje su važne za unapređenje našeg pozorišnog života, dokazujući i važnost medijskih praksi, navedeno je u obrazloženju.
Nagrada “Niko Garone” za posebno angažovanje novinara, novinskih redakcija i medijskih kuća u oblasti kulture ustanovljena je na međunarodnom multimedijalnom festivalu Patosoffiranje 2014. godine.
Komisiju za izbor dobitnika za 2022. godinu činili su dosadašnji dobitnici te nagrade - redakcija Kulturnog dnevnika RTS-a, Portal za kulturu Jugoistočne Evrope SEEcult.org, novinari smederevskih medija Snežana Glišić i Dragan Pavlović, Kulturni dodatak lista Politika, teatrološkinja i pozorišna kritičarka dnevnog lista Politika Ana Tasić, novinarka nedeljnika Vreme Sonja Ćirić, novinarka i urednica Drugog programa Radio Beograda Miška Knežević, novinarka portala SEEcult.org Zorica Dimitrijević i urednica pozorišnjih novina Ludus Tatjana Nježić.
Niko Garone, čijim je imenom nazvana nagrada, bio je novinar i pozorišni kritičar italijanskog lista Republika, koji je posvećeno pratio i afirmisao savremenu italijansku i evropsku pozorišnu i plesnu scenu, a od 2005. godine, kroz aktivnosti omladinskog pozorišta PATOS i njihovog festivala Patosoffiranje, i nezavisnu kulturu u Srbiji i regionu. Autor je publikacije Nova lica Srbije i dokumentarnog filma o inkluzivnom pozorišnom projektu Nomad scena. Njegov sin je danas svetski priznati reditelj Mateo Garone. Niko Garone preminuo je u Rimu 2009. godine.
Nakon uručenja nagrade “Niko Garone” Aleksandri Glovacki, Pozorište Patos premijerno je izvelo predstavu “Put oko sveta, svet oko puta”, u režiji Vladislava Nešića, prema motivima dela Branislava Nušića.
U pitanju je “neviđeni” Nušić i njegova čuvena komedija koja je pružila okvir za imerzivno/senzornu predstavu koja se gleda sa povezima preko očiju i doživljava svim ostalim čulima. Reditelj Nešić inspiraciju je pronašao u burno, dramatično vreme između dva svetska rata. Predstava putuje sa dva Micića kroz svet. Prvi (Jovanča Micić, izmišljeni) odlazi u svet. Drugi (Ljubomir Micić, pravi) dovodi svet savremene umetnosti u tadašnju Jugoslaviju kroz svoj časopis Zenit. Ovo pozorišno čitanje postavlja pitanja - Postoje li paralelni svetovi? Čija je avantura uzbudljivija? Je li guska našla put iz magle?
Teatar zatvorenih očiju (EyeShuTheatre) je umetnički program i autorski projekat Pozorišta Patos. Stimulišući sva čula, a namerno isključujući čulo vida, scenska dela tog koncepta predstavljaju transcendentalan događaj, vodeći svakog gledaoca daleko van granica četvrtog zida, koristeći kao pozorišnu rekvizitu/scenografiju zvuk, dodir, miris i ukus. Predstavu u potpunosti i ravnopravno mogu da prate i slepe i slabovide osobe. Patos razvija taj koncept od 2014. godine, a do sada je mnogobrojna publika imala priliku da doživi predstave “Inner Lights” (2014) i “Iskrica u mojoj glavi” (2019), koje su još uvek uspešno na repertoaru, a režiju obe potpisuje Vladislav Nešić.
Predstava “Put oko sveta, svet oko puta” rađena je u produkciji Centra za kulturu Smederevo i Patosa, a publika će ponovo moći da je pogleda u Smederevu nakon 40. Nušićevih dana.
*Foto: Ivan Veselinović
(SEEcult.org)
