• Search form

05.07.2023 | 20:16

Prvi roman Staše Bajac u slavu hrabrih žena

Prvi roman Staše Bajac u slavu hrabrih žena

Izdavačka kuća „Geopoetika“ upravo je objavila prvi roman filmske i pozorišne autorke Staše Bajac „Ruka u vatri“, koji je posvetila neustrašivim ženama na ovim prostorima, a prema rečima Jasne Novakov Sibinović, to je i krimi, i ljubavna priča, koju „boji i nasilje i toplina, smrtna ozbiljnost i sarkazam, opasnost i strast“.

„Snažan sociološki aspekt, izražen u prikazivanju društva i porodice kao njegove osnovne ćelije, obogaćen je duhovitim, a složenim poređenjem savremenog Beograda i Berlina, šire Balkana i Zapada –  vešto, mudro, do detalja perceptivno oslikavanje različitih kultura i mentaliteta, bez glorifikacije i zauzimanja strana“, izjavila je Jasna Novakov Sibinović 5. jula na konferenciji za novinare u „Geopoetici", koja je upravo objavila i prvi, čuveni roman poznatog čileanskog književnika Alehandra Sambre „Bonsai“.

Prema rečima Jasne Novakov Sibinović, veoma je teško žanrovski svrstati „aktuelan, ideloški i psihološki utemeljen, inovativan, uzbudljiv roman“ Staše Bajac, u kojem reči pulsiraju od napetosti i grča do opuštanja po najtoplijim emocijama, sve dok vam opet ne ’zazidaju plač u ustima’“.

Staša Bajac je svoje prvo prozno delo započela je tokom lokdauna u vreme pandemije korona virusa.

„Htela sam i ranije, ali sam uvek bila zauzeta filmskim i pozorišnim projektima, a roman je forma koja zahteva puno vremena. Kada je krenuo lokdaun shvatila sam da ne znam ko sam kad ne radim. Takođe i da film i pozorište mogu da se zaustave, a da knjiga postoji i opstaje najduže“, rekla je Staša Bajac, koja je diplomirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, kao i narativni film i audiovizuelne tehnologije na UDK u Berlinu. Autorka je scenarija za filmove „Vlažnost“ Nikole Ljuce i „Asimetrija“ Maše Nešković, drama „Ovaj će biti drugačiji“ i „Ova će biti ista“ koje se igraju u Ateljeu 212, kao i više TV projekata. Napisala je i režirala dokumentarnu seriju „Ona se budi“.

Pominjući studije režije u Berlinu i svoje uvide o odnosu Balkana i Zapadne Evrope, otkrila je da je jedna od tema romana motiv rascepljenosti, kontradiktornosti.

„Osećala sam da bih mogla da živim u obe realnosti. To mi je bila ideja za siže. Glavna junakinja je analitična, obrazovana, ali odluke donosi impulsivno. Na sociološkom nivou u Beogradu je pitanje mentaliteta za mene bilo nešto strano. Ali u Berlinu, u sudaru sa onim na severu, osetila sam koliko je balkansko nasleđe neodvojivo od mene“, izjavila je Staša Bajac.

Što se tiče stila romana, ocenila je da je pod uticajem filmskog i TV nasleđa i toga što voli da gleda stvari koje su uzbudljive, dodajući da među knjigama posebno voli „Osećaj gospođice Smile za sneg“ Petera Hega.

Njena junakinja se bavi dokumentarnim filmom. Između ostalog, razotkrila je aferu o sprezi kriminala i vlasti i morala da se preseli u Berlin. Zasnovala je porodicu. Ipak, dolazi ponovo u Beograd jer želi da se bavi svojim poslom. Stupa u kontakt sa čovekom iz klana s kojim razvija kompleksan odnos. On je privlači, mada ona ne odustaje od svojih ideoloških ubeđenja...

Staša Bajac se osvrnula na naslov romana „Ruka u vatri“, primetivši da postoje deca koja guraju prste u šteker i ona koja to ne čine. „Ovo je žena koja to radi. Reklo bi se – čačka mečku, ali to bi bio grozan naslov“.

Na pitanje o inspiraciji za taj lik rekla je da je razmišljala o hrabrim novinarkama Dadi Vujasinović (1964-1994) i Brankici Stanković.

„U seriji „Ona se budi“ jedna epizoda je bila o istoriji feminizma kod nas. Devedesetih godina su protiv rata hrabrije nastupale žene“, istakla je Staša Bajac, pominjući i Borku Pavićević, Latinku Perović, Natašu Kandić, Žene u crnom.

„To je kontradiktorno. Ovo je patrijarhalno društvo, a na prvu liniju borbe istupaju žene. Nije stvar u tome da se one ne plaše, nego da to rade uprkos strahu. One su mi bile vodilje za glavni lik u romanu“, rekla je Staša Bajac.

Dok je pisala mlade glumice Iva Milanović i Milena Radulović su istupile protiv nasilnika. „Moj roman je svojevrsno odavanje počasti nežnim, toplim, a neustrašivim ženama“, dodala je.

Na koricama knjige je, ipak, silueta muškarca. „To je još jedna kontradiktornost. Žene su ovde opsednute muškarcima. Ma koliko da smo emancipovane, muškarac je taj zbog kojeg donosimo najgluplje odluke. Balkansko nasleđe preživljava“, izjavila je Staša Bajac.

Fotografiju je odabrao reditelj Nikola Ljuca. Na koricama je i njegova ocena: „’Ruka u vatri’ je ono što je i snažno i mekano, opasno i emotivno, sirovo i cinično. Ono što te tera da čitaš u dahu, da prepisuješ delove i šalješ prijateljima. Put od prezira do zaljubljenosti, pogled u prelepu tamu zbog koje izgorimo.”

„Geopoetika" je objavila i čuveni roman „Bonsai“, briljantni prozni prvenac čileanskog književnika Alehandra Sambre iz 2006. godine, koji je inspirisao Kristijana Himenesa da snimi istoimeni film, prikazan u selekciji Izvestan pogled na festivalu u Kanu 2011. godine.

Ovaj roman, objavljen prvi put na španskom 2006. godine, deluje kao pesma, duhovita i mudra, jednostavna, a višeslojna, rekla je Jasna Novakov Sibinović.

To je priča „o dve osobe koje su se volele u Čileu krajem 20. veka, strašan roman o dekadenciji i prolasku vremena, jedan kompleksan roman o književnim postupcima“ - kako je navedeno na koricama.

Prema rečima poznate argentinske novinarke i književnice Leile Geriero, autorke Epiloga tog izdanja, to nije samo „prvi roman koji je do danas putovao nedodirljiv zadržavajući svoje kapacitete“, već je delo „pisca sa apsolutnim sluhom“, u kome je „svaki pasus neophodan, u kome ništa ne nedostaje i ništa nije suvišno“, koji je, ukratko,  pregled književnosti „kroz strašni, realni osećaj života“ i koji je već postao savremeni klasik.

Roman „Bonsai“ je sa španskog prevela Zorica Novakov Kovačević, kao i sva druga dela Alehandra Sambre u izdanju „Geopoetike“: „Načini povratka kući“, „Privatni život drveća“ i „Faksimil“.

„Geopoetika“ je u ovom periodu „u zamahu, sa desetak novih naslova. Iduće nedelje izlazi „Vremensko sklonište“ Georgija Gospodinova, koji je nedavno dobio međunarodnog Bukera. Potpisali smo i ugovor sa Džulijanom Barnsom, čije ćemo knjige objavljivati retroaktivno, a prvi roman će biti ’Troje’“, najavila je Jasna Novakov Sibinović.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r