U slavu Mire Trailović
Multimedijalna instalacija “Pozorište – lepota stvaranja novog, Mira – prvih 100 godina” otvorena je u Bitef teatru 22. januara, na stotu godišnjicu rođenja rediteljke Mire Trailović (1924-1989), osnivačice Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala (Bitef) i istoimenog teatra.
Postavka obuhvata fotografije, citate i audio zapise savremenika Mire Trailović, prijatelja i bliskih saradnika, a osmislile su je Jelena Stojanović, Vesna Bogunović i Jelena Bogavac.
Pozdravljajući publiku na otvaranju, Jelena Stojanović je istakla da oni koji nisu poznavali Miru Trailović mogu iz njenih intervjua i govora da uvide kako je “uvek poistovećivala svoj život s pozorištem”.
“To nam je bila glavna odrednica za ovo što smo prikazali”, rekla je Jelena Stojanović, izrazivši nadu da će taj pozorišno-arhivski projekat biti nastavljen.
Klaus Pajman, Mira Trailović, Bernhard Mineti, Jovan Čirilov i Dragan Klaić
Direktor Bitef teatra Miloš Latinović zahvalio je autorkama koje su napravile izbor iz jedne ranije, veće izložbe, kako bismo se setili Mire Trailović, njenog života koji je rano završen i vrednosti žrtvovanja u odabranom poslu.
“Mira Trailović zaslužuje našu pažnju. Ona zapravo nikad nije izašla iz ovog pozorišta i našeg interesovanja. Drago mi je što će stogodišnjicu obeležiti i njeno rodno Kraljevo, Atelje 212 i Muzej pozorišne umetnosti i što će 2024. godina biti diskretno, ali konstantno posvećena toj izuzetnoj ženi”, rekao je Latinović, dodajući da njeno delo treba izučavati i analizirati poput naučnog dela, imajući u vidu odnos vremena, prostora i društveno-političkih okolnosti u kojima je živela i radila.
Jovan Ćirilov, Mira Trailović, Istorijski arhiv Beograda
Jelena Bogavac je, na pitanje SEEculta koje su bile najvažnije osobine Mire Trailović, a koje bi nam i danas bile potrebne, odgovorila: “Istrajnost, hrabrost, bezobrazluk”, te podsetila na predstavu Andraša Urbana (iz 2019, povodom 30 godina od otvaranja Bitef teatra i smrti Mire Trailović) “M.I.R.A.”, gde je naslov sačinjen od reči: Marljiva, Iracionalna, Radosna i Ako, baš me briga.
“Mi u Bitefu volimo Mirin citat: ‘Ovo je vaše vreme. Samo napred hrabro’. Te reči nose njenu jaku energiju koju je ostavila za sobom kao neki svetlosni plašt. U tom svetlu se mi svi zajedno kupamo”, istakla je Jelena Bogavac.
Povodom činjenice da Gran pri Bitefa nosi ime Mire Trailović, ali da se čini da ona i njen rad nisu suštinski prisutni u današnjem pozorišnom životu, Jelena Bogavac je rekla da je to posledica problema u baštinjenju tradicije.
“Problematično je to što je to period skore kulturne prošlosti grada. To je lična karta prestonice i skandalozno je da se Mirin doprinos relativizuje, preskače, utapa. Čini mi se da mladi ljudi, koji će se sutra baviti pozorištem, već više nemaju nikakvu sponu sa istorijskim izvorom toga što bi danas trebalo da živimo. Možda nas upravo taj problem u baštinjenju tradicije dovodi do toga da nam se stalno čini da smo na nekoj nuli, na nekom početku, zato što ne negujemo sećanje i direktno referisanje na svoje kulturne pretke”, rekla je ona.
Jovan Ćirilov, Mira Trailović, Lila Altman i Milan Žmukić
U programu izložbe citirane su reči Mire Trailović na otvaranju Bitef teatra, 3. marta 1989. godine: “Umetnost počinje tamo gde se slože neke tajanstvene i nepoznate sile unutar čoveka i epohe. Srećna sam što će Beograđani imati šansu i još jedno mesto gde će umetnici i gledaoci pokušavati da tu tajnu života katkada dotaknu”.
Autorke instalacije istakle su da je Mira Trailović “u specifičnim okolnostima 60-ih, periodu Hladnog rata, u vremenu političkog i kulturno-umetničkog otvaranja Jugoslavije, hrabro, lucidno i vizionarski gradila porodicu Atelje 212, Beogradski internacionalni teatarski festival – Bitef, dovela je Teatar nacija u Beograd, čiji je umetnički direktor bila 1983. godine, i na temeljima svetskih dimenzija ta dva antiimperijalistička, antifašistička i antiburžoaska festivala, iznedrila je Bitefov teatar u Beogradu 1989. godine. Na njena dostignuća poput pomenutih, hteli smo da podsetimo kroz citate i fotografije, a možda ponajbliže kroz svedočanstva njenih savremenika. U delu postavke sa ovim svedočanstvima preuzeli smo segment događaja koji se odigrao 3. marta 2019. pod imenom: I dalje u zaveri sa pozorišnim duhom a povodom 30 godina postojanja Mirinog pozorišta – teatra otvorenih vrata za umetnike i uticaje iz različitih delova sveta.
Ovaj deo čine sećanja – audio zapisi 28 ljudi, njenih savremenika, prijatelja i bliskih saradnika u kojima se osvrću na ljude, događaje i predstave koji su obeležili i ukrstili njihove živote sa Mirinim. Iako svako od njih može da bude predmet zasebne postavke s bogatom biografijom, ovom prilikom ih navodimo kao neprocenjive svedoke života i rada Mire Trailović. Neki od njih nisu više sa nama, već ponovo sa Mirom. Napred, ovo je vaše vreme, vaš prostor, vaša sloboda...u ime umetnosti danas i svega pre, posle i oko nje”, poručile su autorke izložbe.
Mira Trailović i Feliks Pašić - snimanje emisije 'Učesnik i svedok', Bitef teatar, 8. 12. 1988, foto: Danilo Cvetanović
Sagovornici tog audio sećanja bili su: Olga Milićević Nikolić, Borka Pavićević, Jelisaveta Seka Sablić, Vera Čukić, Vera Konjović, Todor Lalicki, Petar Marić, Milan Caci Mihailović, Aleksandar Saša Gruden, Vladimir Vlada Tekić, Novica Nikić, Mila Stanojević Byford, Ljubomir Simović, Dejan Čavić, Nada Sanader, Milena Dragićević Šešić, Bojana Andrić, Mirjana Radošević, Branka Krilović, Svetozar Cvetković, Feđa Stojanović, Ivana Vujić, Aleksandra Ilić, Sunčica Milosavljević, Gorica Mojović, Leila Ruždić Trifunović, Dobrila Stojnić i Roberto Ćuli.
Autorke izložbe zahvalile su: Muzeju pozorišne umetnosti, Istorijskom arhivu grada Beograda, Centru za kulturnu dekontaminaciju, Ateljeu 212, te Mirjani Radošević, Vukici Mikači, Bojani Andrić, Oliviji Mihajlović Domić, Todoru Lalickom i porodici Milićević na dragocenim fotografijama.
(SEEcult.org)
