• Search form

22.05.2024 | 19:24

Nagrada za moderni umetnički senzibilitet Franji Petrinoviću

Nagrada za moderni umetnički senzibilitet Franji Petrinoviću

Nagrada za moderni umetnički senzibilitet Fonda "Todor Manojlović" za 2023. godinu biće uručena 28. maja u Gradskoj kući u Zrenjaninu književniku Franji Petrinoviću.

Nagradu će uručiti članovi Upravnog odbora Fonda: predsednik Nenad Šaponja (pesnik, esejista i kritičar), Petar Arbutina (književnik i kritičar), Gojko Tešić (profesor, književni istoričar, esejista, bibliograf), Vasa Pavković (književnik i književni kritičar) i upravitelj Fonda Milan Bjelogrlić, direktor Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin”.

Franja Petrinović (1957, Novi Slankamen), studirao je u Novom Sadu na Filozofskom fakultetu. Uređivao je časopis Polja, pisao je za novosadski Dnevnik, a posle toga je bio urednik u izdavačkoj kući Stylos.

Piše prozu, eseje i kritike. Do sada je objavio romane Mimezis, mimezis romana (1983, sa Đorđem Pisarevim), Tkivo, opsene: povest (1988, 2001), Izveštaj anđela (1997), Poslednji tumač simetrije (2005) i Almaški kružoci lečenih mesečara (2011); knjigu eseja Pred vratima raja (2002, sa Đorđem Pisarevim) i zbirku priča Trauma – stečajne legende (2009).

Dobitnik je više književnih nagrada, među kojima su nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine (1997), nagrada “Branko Bajić” (2002), “Iskra kulture” (2006), “Laza Kostić” (2006), “Stevan Pešić” (2010) i “Karolj Sirmai” (2011).

Fond “Todor Manojlović” dodeljuje nagradu za moderan umetnički senzibilitet u znak sećanja na Todora Manojlovića (1883-1968), pesnika, dramskog pisca, esejistu, književnog i likovnog kritičara i prevodioca, koji je ostavio za sobom značajnu, ali nedovoljno istraženu zaostavštinu.

Rođeni Bečkerečanin, ali po opredeljenju građanin Evrope, Manojlović je zrelošću i širinom poznavanja moderne književnosti i umetnosti uticao na obnovu srpske poezije još u vreme Prvog svetskog rata. Učestvovao je u zamahu koji je modernistički pokret dobio u posleratnom periodu. Pojava prve drame Todora Manojlovića “Centrifugalni igrač” (1930) smatra se početkom moderne srpske drame.

Pored Stanislava Vinavera, bio je najobrazovaniji pisac 20. veka koji je pisao na nekoliko svetskih jezika. Jedini je autor istorije moderne evropske i svetske književnosti (pre Huga Fridriha) i teoretičar koji je pre T. S. Eliota uspostavio osnove modernog shvatanja književne tradicije.

Trideset godina aktivnog angažmana i delovanja Fonda “Todor Manojlović”, u okviru Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin”, praćeno je nagradom za moderni umetnički senzibilitet, o kojoj odlučuje Upravni odbor Fonda, uz aktivno učešće prethodnih dobitnika i angažman zaposlenih u Biblioteci “Žarko Zrenjanin”.

Nagrada se sastoji od novčanog iznosa, povelje i objavljivanja knjige laureata nagrade u ediciji “Feniks” u okviru izdavačke delatnosti Biblioteke “Žarko Zrenjanin”.

Nagrada se dodeljuje stvaraocima iz različitih oblasti umetnosti čije delo je u saglasju sa bićem i stvaralaštvom Todora Manojlovića. Dosadašnji dobitnici nagrade Fonda “Todor Manojlović” su: Miodrag Pavlović (za 1992. godinu), Milorad Pavić (1993), Miodrag B. Protić (1994), Đorđe Balašević (1995), Dušan Kovačević (1996), Marina Abramović (1997), Miroljub Todorović (1998), Momo Kapor (1999), Pavle Ugrinov (2000), Jovan Hristić (2001), Jovica Aćin (2002), Vida Ognjenović (2003), Miroslav Josić Višnjić (2004), Radovan Vučković (2005), Oto Tolnai (2006), Muharem Pervić (2007), Milena Marković (2008), Želimir Žilnik (2009), Mileta Prodanović (2010), Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf (2011), Laslo Vegel (2012), Slobodan Tišma (2013) i Festival “Dezire” u Subotici (2014), David Albahari (2015), Isidora Žebeljan (2016), Sava Damjanov (2017), Vladan Radovanović (2018), Radivoj Šajtinac (2019), Vladmir Pištalo (2020), Slavko Gordić (2021) i Svetislav Basara (2022).

*Foto: Todor Manojlović, rad Radula Boškovića

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r