Pobednici 15. Underhillfesta
Žiri 15. UnderhillFesta za dugometražne dokumentarne filmove dodelio je nagradu Maslačak za najbolji film u regionalnoj selekciji ostvarenju „Ova dobra zemlja“ u režiji Vladimira Perovića, koji je svetsku premijeru upravo imao na tom podgoričkom festivalu, a dobio je i nagradu publike.
Film „Ova dobra zemlja“ se na poetski način i sa izrazitim razumijevanjem bavi „malim čovekom“ i njegovim usudom na krševitom krajoliku u kojem obitava, kao i načinom na koji je taj krajolik oblikovao čoveka i njegove svetonazore. Uprkos tome što je postavljen u formi poetskog eseja, koji se prirodno oslanja na likovnost pejzaža i naturalizam lica, autor ovim filmom svesno ili nesvesno pruža uvid u svedočanstvo jednog prostora i vremena, te time njegovo delo prevazilazi datost teme i dodatno dobija na kompleksnosti i značaju. Iako ne pledira ka tome, ovaj film je od izuzetnog etnografskog značaja kao svojevrstan vid zaveštanja budućim generacijama, naveo je žiri 15. Underhilla u sastavu: rediteljka Ivana Todorović, producentkinja Sabina Krešić i reditelj Branislav Milatović.
Perović u filmu „Ova dobra zemlja“, kako su istakli, donosi inovativnu snagu, rediteljski zanimljiv i hrabar pristup koji kreativnošću i svedenošću upućuje na stvaranje istovremeno artističkog i pitoresknog dokumentarca pred kojim je bogat festivalski život, istakao je u obrazloženju žiri.
Žiri je dodelio i dva specijalna priznanja u regionalnoj selekciji: filmu „Dezerteri” Damira Markovine i filmu „Šutnja razuma“ u režiji Kumjane Novakove.
"Dokumentarni esej o generaciji mostarskih srednjoškolaca, koja na pragu svoje zrelosti ulazi u najveće iskušenje zrelosti koji odraslog čoveka može da zadesi - razorni rat. Mozaik sećanja sastavljen od razglednica i nemih kadrova, pruža toliko prisutnoj filmskoj temi ratnih 1990-ih, inovativniji i drugačiji pogled. Kadrovima današnjeg Mostara suprostavljene su emotivne ispovesti iz pisama upućenih iz izbegličkih kampova rasutih i doprinose novom, dirljivom pogledu na ratni Mostar i sudbinu mladih izbeglica. 'Najviše me boli što smo se svi razišli na ovako glup način', u jednom trenutku se čuje ženski glas u filmu 'Dezerteri' Damira Markovine", stoji u obrazloženju žirija.
Žiri je za film „Šutnja razuma“ Kumjane Novakove naveo da su „ratovi, zločini, silovanja žena i devojčica od 12 godina poraz čovečanstva koje će, bez obzira na naša ignorisanja i ćutnju, zauvek ostati u našim kolektivnim sećanjima, a ne samo onih koje smo ponizili. Kroz hrabra svedočanstva žrtava 'slučaja Foča' i izuzetan umetnički pristup filmskom eseju, rediteljka Kumjana Novakova ostavlja jako vredan zapis kolektivnih trauma“, istakao je žiri.
Nagrada Maslačak za najbolji film u međunarodnoj selekciji dodeljena je filmu „Neizbrisiva sjećanja“ u režiji Maite Alberdi, filmu o snazi ljubavi, Pauli glumice i nekadašnje ministarke kulture u Čileu i njenog muža Augusta, istaknutog čileanskog novinara, koji su 20 godina u braku. Augusto je pre osam godina oboleo od Alchajmerove bolesti. Od tada se Pauli brine o njemu, puna razumijevanja i ljubavi u pokušajima da očuva njegov identitet i sećanje. Kroz arhivski materijal i snimke kućnog videa njihovih života, film se bavi pitanjem pamćenja, ličnog i kolektivnog.
"Augustu je pisao o zločinima Pinočeovog režima da se nikada ne bi zaboravili, a poslednjih osam godina, njegova žena Pauli pomaže njemu, da ne zaboravi nju niti svoj život. Film je jako intiman, pun poštovanja i saosećajanosti u ljubavi između dvoje ljudi koji se nose sa nestajanjem", stoji u obrazloženju žirija.
Žiri za selekciju „7 kratkih“ - kratkih dokumentarnih filmova koji čine glumac Mišo Obradović, reditelj Matija Jovanović i menadžerka u kulturi Milena Prelević, odlučio je da nagradu Maslačak za kraki dokumentarni film dobije film “Izlaz kroz ludaru" u režiji Nikole Ilića.
"Izlaz kroz ludaru“ Nikole Ilića, kako su naveli, koristi hrabar hibridni pristup, precizno upričavajući privatne arhivske snimke, negative i zapise sa sigurnosnih kamera, čime uspešno kodira različite aspekte svojih životnih prilika i unutrašnjeg stanja u datim okolnostima. Ovako pametan, snolik i životan filmski jezik balansira između ozbiljnosti i ironije, stvarajući film koji je duboko refleksivan i pristupačan. Ilić se, bez težnje za dubokim filozofskim raspravama, fokusira na svoj lični način suočavanja sa stvarnošću 90-ih, pružajući novu i svežu perspektivu na već mnogo puta obrađenu temu. Na kraju, Nikolin film snažno rezonira i sa sadašnjim trenutkom u kontekstu globalnih sukoba, podsećajući nas na značaj mira i zajedništva u vremenima konflikta, ali i važnosti postavljanja i promišljanja pitanja izlaza, istakao je žiri.
Specijalno priznanje žirija u kategoriji kratki dokumentarni film dobilo je ostvarenje „Valerija“ rediteljke Sare Jurinčić.
"Ovaj eksperimentalni dokumentarac Sare Jurinčić demonstrira tehničku izvrsnost i emotivnu snagu. Kroz svoj specifični vizuelni jezik koji je istovremeno intiman i katarzičan, rediteljka otkriva slojeve podsvesti i stvara univerzalne arhetipske slike koje povezuju publiku sa ličnim iskustvima autorke", naveo je žiri.
Na zatvaranju 15. Underhillfesta prikazani su kratki filmovi snimljeni tokom škole Teen Docs - škole dokumentarnog filma za učenike i učenice srednjih škola, u saradnji sa kompanijom One. Polaznici i polaznice su bili đaci podgoričke i danilovgradske gimnazije i Srednje mešovite škole u Golubovcima. O svetu dokumentarnih filmova upoznali su ih mentori – filmski kritičar i producent Vuk Perović, reditelj i osnivač Međunarodnog filmskog studentskog kampa Interakcija Dejan Petrović, reditelj i snimatelj Ivan Čojbašić, reditelj David Todorović i montažer Dmitar Janjušević. Publika je videla kratke filmove „Biti mali“ (Una Stanković), „Budi muško“ (Đorđe Purić, Sofija Čeko, Bojana Sekulić i Jovana Terzić) i film „Vrijeme bez sidra“ (Jovana Rovčanin i Boris Janićeijević).
Pre projekcije filma „Neka nova divljina“ rediteljke Silje Evensmo Jakobsen, koji donosi priču o neobičnoj porodici koja je odlučila da život gradi u divljini, izolovana od civilizacije i u dodiru sa prirodom, Nikola Petrović Njegoš je zvanično i zatvorio 15. UnderhillFest.
"Srećan sam što zajedno slavimo ovo 15. izdanje meni dragog festivala, koji već 15 godina oživljava kulturni život našeg glavnog grada koristeći sliku i muziku i brani vrednosti humanizma, ekologije i poželjne budućnosti za našu dragu Crnu Goru. To nije kaznena ekologija, niti ona koja postavlja zahteve, već ona koja je kreativna, svečana i druželjubiva. U vašem društvu se već osećam mlađim i povezanijim sa našim svetom", kazao je princ Nikola Petrović i istakao važnost odbrane životne sredine, ljudskih prava i borbe protiv globalnog zagrevanja.
Nakon filma usledio je koncert grupe Who See, a specijalni gosti bili su Random i DJ Mono.
*Foto: Krsto Vulovic
(SEEcult.org)
