• Search form

20.07.2024 | 23:44

Počeo 31. Palićki filmski festival

Počeo 31. Palićki filmski festival

Festival evropskog filma Palić svečano je otvoren 20. jula na Letnjoj pozornici Palić uručenjem nagrade “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji glumici Anici Dobroj u kategoriji domaćih stvaralaca, direktoru fotografije Fedonu Papamihaelu u kategoriji inostranih stvaralaca i reditelju Ademiru Kenoviću u kategoriji autora iz regiona, nakon čega je Glavni takmičarski program 31. festivalskog izdanja počeo filmom “Sva lica dobrote” reditelja Jorgosa Lantimosa, sa Emom Stoun i Viljemom Dafoom u glavnim ulogama.

Reč je o triptihu koji prati čoveka bez mnogo izbora, koji pokušava da preuzme kontrolu nad svojim životom; policajca koji je uznemiren što je njegova žena koja se, nakon što je nestala, vratila kao potpuno drugačija osoba; i ženu odlučnu da pronađe nekog posebnog sa neobičnim veštinama.

Programski direktor Palića Miroslav Mogorović uručio je regionalnu "Lifku" reditelju Ademiru Kenoviću, "svom prijatelju i kolegi, nekom ko je definisao kinematografiju ne samo bivše Jugoslavije, nego nastavlja to da radi i u onome što sada nazivamo regionom".

"Ono što je zajedničko u njegovom rediteljskom i producentskom radu je toplota i ljubav prema životu koju ume da prenese ne samo publici, nego i svima oko sebe. Zato sam jako srećan što imamo priliku i da mi podelimo deo našeg tradicionalnog gostoprimstva sa gospodinom Ademirom Kenovićem”, istakao je Mogorović, dok je laureat zahvalio na očuvanju jugoslovenskog filmskog blaga.

"Hteo bih da se zahvalim svim onim ljudima koji omogućavaju da se ovi filmovi, koje smo mi radili, prave. Zatim, svim prijateljicama i prijateljima, koleginicama i kolegama, koje su učestvovale u stvaranju tog blaga našeg jugoslovenskog, i sada regionalnog filma. Na kraju, hteo bih da se zahvalim prijatelju Raletu Zelenoviću, koji je uspeo, pored dosta izazova, da ostvari i realizuje ovakav fantastičan događaj, sa vama svima koji ga podržavate. Hvala vam”, poručio je Kenović.

Miroslav Mogorović i Ademir Kenović, foto: Damir Vujković

Mogorović je uručio nagradu "Lifka" i direktoru fotografije Fedonu Papamihaelu. “Kao festival, počeli smo da uručujemo nagrade ne samo glumcima i režiserima koje svi znaju kada pomislite na neki film. Zbog toga sam veoma srećan da uručim nagradu jednom direktoru fotografije. Siguran sam da ste svi videli makar jedan Fedonov film, a ako se zainteresujete, shvatićete da ste videli i više od jednog”, istakao je Mogorović.

Papamihael je rekao da mu je velika čast da gostuje u Srbiji, jer gaji posebne veze sa njom.

"Rođen sam u Grčkoj, a sudbina me je dovela u Ameriku. Među mnogim mojim evropskim prijateljima, većina su Srbi. Veoma rano sam se upoznao sa šljivovicom i Bregovićevom muzikom, a snimio sam i jedan film u Crnoj Gori za koji je Bregović radio muziku. Bilo mi je drago što sam na ceremoniji video odlomke iz filmova Hotel od milion dolara i Nebraska, koje sam snimio pre više od 20 i 10 godina. Uveravam vas da ću nastaviti ovim da se bavim, jer ne mogu da zamislim da radim nešto drugo”, rekao je Papamihael i pozvao publiku da pogleda njegov rediteljski film “Svetlost bledi” koji je na programu 21. jula.

Miroslav Mogorović i Fedon Papamihael, foto: Damir Vujković

Direktor FEF Palić Radoslav Zelenović uručio je nagradu “Aleksandar Lifka” proslavljenoj domaćoj glumici Anici Dobroj, ističući da su od samog početka nagrade sastavni deo njene glumačke karijere: od Zlatne arene do Sterijine nagrade, od Carice Teodore do nagrade Zoran Radmilović i Zlatne kamere, najpriznatije nemačke nagrade. Od Pule, Monpeljea, Višija, Minhena, do Palića. Nagrada “Aleksandar Lifka”, kako je istakao, svrstava Anicu Dobru u red onih koji su ostavili dubok trag u domaćoj kinematografiji. Priključuje se Mileni Dravić, Bati Živojinoviću, Miri Banjac, Ljubiši Samardžiću, Evi Ras, Aleksandru Berčeku, Miri Karanović, Mikiju Manojloviću, Slavku Štimcu, Mileni Zupančić, Radetu Šerbedžiji. "Anica Dobra u životu, i Anica odlična na filmu”, istakao je Zelenović.

Anica Dobra je rekla da je, razmišljajući o tome kako je došlo do toga da uopšte stoji na tom mestu i deli sa publikom te za nju važne trenutke, pomislila da to ipak nije samo zbog filmova koje i ona i publika vole. " Mislim da je i zbog onoga što se dešava pre, onoga što stoji ispred, a i svega onoga što stoji iza jednog filma. A to su te neke nevidljive, tanane, jako fine niti, koje mi glumci mislima prenosimo do vas. A vi ih, na svu sreću, prepoznajete”, poručila je Anica Dobra.

Radoslav Zelenović i Anica Dobra, foto: Damir Vujković

Predsednica pokrajinske vlade Vojvodine Maja Gojković poručila je na otvaranju 31. FEF Palić da je reč o manifestaciji koja predstavlja praznik filmske umetnosti i koja je decenijama unazad među najvažnijim kulturnim događajima u Srbiji i regionu.

"Festival evropskog filma Palić je mesto na kome se susreću  savremena evropska kinematografija i tradicija autorskog i umetničkog filma i iz godine u godinu dobija na kvalitetu i ugledu i iznova dokazuje zašto je jedan od zvanično najuzbudljivijih umetničkih festivala u Evropi“, rekla je Maja gojković i dodala da je, zahvaljujući palićkom festivalu, njegovim vrednim organizatorima i podršci države na svim nivoima, "tradicija filma na severu Srbije ne samo živa, već se ona duže od tri decenije stalno oplemenjuje".

Državni sekretar u Ministarstvu kulture Miomir Đorđević rekao je da će Palić, gde se "prepliće lepota prirode i kulture", biti narednih dana "ne samo regionalna već i evropska prestonica filma". "Ne samo što je ova manifestacija filma na Paliću nosilac prestižne nagrade EFFE za jedan od najuzbudljivijih umetničkih festivala u Evropi, već i zbog činjenice da afirmiše kulturu našeg podneblja i privrženost naše zemlje razvoju filmske umetnosti, i podiže ugled Srbije u međunarodnim okvirima, Ministarstvo kulture kontinuirano godinama unazad pruža podršku festivalu. Tome u prilog govori činjenica da je Ministarstvo kulture samo u periodu 2021. do 2024. opredilo 52 miliona dinara Festivalu evropskog filma Palić“, kazao je Đorđević.

Članica Gradskog veća Subotice Milanka Kostić, zadužena za oblast obrazovanja i kulture, istakla je da FEF Palić od nastanka do danas okuplja najznačajnije predstavnike srpskog i evropskog filma, a kao još važnije istakla je da je "značajno mesto posvećeno je mladim i talentovanim stvaraocima, kako bi se istakli i prikazali nam budućnost filma".

"Reputacija festivala prevazilazi sve granice, i mesto je okupljanja Subotičana svakog leta, a iz godine u godinu okuplja i brojne turiste koji u ovom periodu godine uživaju u filmu, prirodnim lepotama Palića i znamenitostima grada Subotice, te ističu i veličaju lepotu ovih predela zemlje”, kazala je Milanka Kostić.

Maja Gojković, predsednica pokrajinske vlade Vojvodine, foto: Damir Vujković

Glavnu takmičarsku selekciju 31. FEF Palić, uz Lantimosov film, čine i filmovi: “Svetlost bledi” (Gruzija) Fedona Papamihaela, Čovek magnet” (Belgija) Gusta van der Bergea, “Kalmanov dan” (Mađarska) Sabolča Hajdua, “Poslednji od Jevreja” (Francuska) Noea Debrea, “Kad svane dan” (Island) Runara Runarsona, “Proslava” (Hrvatska) Bruna Ankovića, koji je upravo trijumfovao na 71. Pulskom filmskom festivalu, “Andreina ljubav” (Španija) Manuela Martina Kuenke, “Sinovi” (Danska) Gustava Melera, “78 dana” (Srbija) Emilije Gašić, “Devojka sa iglom” (Danska) Magnusa fon Horna, te “Drugi čin” (Francuska) Kventina Dipijoa, koji je van konkurencije.

U takmičarskoj selekciji Paralele i sudari biće prikazani filmovi: “Svetla” (Češka) Beate Parkanove, “Zauvek - zauvek” (Ukrajina) Ane Burjačkove, “Kjuka: pred kraj leta” (Grčka) Kostasa Karamuntanisa, “Suočen sa gravitacijom” (Mađarska) Fésősa Andrása, “Bosanski lonac” (Hrvatska) Pava Marinkovića, “Pet i po ljubavnih priča u stanu u Viljnusu” (Litvanija) Tomasa Vengrisa, “Rana oklevanja” (Turska) Selmana Nadžara, “8 prizora na jezeru Biva” (Estonija) Marka Rata, “Osmeh sudbine” (Poljska) Andžeja Jakimovskog i “Panoptikon” (Gruzija) Džordža Siharulidzea.

Festivalski program obuhvata i filmove u okviru selekcija Mladi duh Evrope, Galicija u fokusu, Novi mađarski film, Novi evropski dokumentarci, Eco dox, Omaž dobitniku Underground Spirit nagrade, EFA Shorts, selekcija filmova sa Žigmond Vilmoš festivala, i selekcija Studentski film. Na programu će biti i nekoliko filmova u okviru specijalnih projekcija.

Drugog festivalskog dana, 21. jula, na Letnjoj pozornici, u Glavnom takmičarskom programu biće prikazano ostvarenje “Svetlost bledi” Fedona Papamihaela, ovogodišnjeg laureata nagrade “Aleksandar Lifka”, potom i “Čovek magnet” Gusta Van Der Bergea.

U filmu “Svetlost bledi” Klara, model iz Gruzije koja sada živi u Los Anđelesu, dobija posao u Grčkoj i sa sobom vodi svoju devojku Elu na odmor na ostrvu. Altin, Veton i Edi su mladi ilegalci iz Albanije, deo grupe ilegalnih radnika koji žive u napuštenom hotelu na obali. Klara i Ela istražuju lokaciju kada se dogodi nezgoda. Albanci ne govore reč engleskog. Različiti svetovi se sudaraju i nesporazumi dovode do toga da situacija brzo preraste u nasilje i osvetu. Razotkrivajući tešku situaciju društvene grupe od suštinskog značaja za grčku ekonomiju, ova priča ističe posledice straha, predrasuda i eksploatacije.

Glavni junak filma “Čovek magnet” je Lucien koji poseduje moći magneta i na neobjašnjiv način ume da privuče sebi kako sav pribor za jelo tako i sve predmete od metala koji mu se nađu u blizini. Međutim, otac mu zabranjuje da taj talenat pokazuje ikome. On potajno sanja o životu zabavljača i mašta o trenutku koji bi ga vinuo u taj svet. Kada izbija Prvi svetski rat sreće se sa putujućim cirkusom, pridružuje im se i u isto vreme nekako postaje i njihov član i odrastao muškarac koji je u stanju da samostalno vodi sopstveni život.

U selekciji Paralele i sudari u bioskopu Abazija na Paliću na repertoaru su filmovi “Svetla” Beate Parkanove i “Zauvek - zauvek” ukrajinske rediteljke Ane Burjačkove.

U filmu “Svetla” šestogodišnja Amalka isključena je iz porodične svađe. Provodi idilično popodne na jezeru sa bakom i dekom, a kasnije saznaje da je cela zbrka bila zbog plana njene majke da se odvoji i živi kao umetnica u Pragu, dok je radnja filma “Zauvek-zauvek” smeštena u Kijev kasnih 1990-ih i predstavlja uznemirujući portret mladih i buntovnih dok manevrišu ljubavlju, istražuju svoju seksualnost, i igraju okrutne igre, u kojima nikada nema pobednika.

U selekciji Galicija u fokusu, u Maloj sali “Mira Banjac” bioskopa Abazija, na programu je film “Obod” Alberta Gracije, u selekciji Novi mađarski film u bioskopu Eurocinema u Subotici biće prikazan film “Bez vazduha” rediteljke Katalin Moldovai, a prvi film u selekciji Eco Dox je “Držeći nebo” Pitera van Ekea, koji je na programu u Art bioskopu “Lifka” u Subotici, u kojem će, u selekciji Novi evropski dokumentarni film biti prikazano i ostvarenje “April u Francuskoj“ Davida Boareta.

U okviru specijalnih projekcija, u Maloj sali “Mira Banjac” bioskopa Abazija biće prikazan programski blok “Na ekranu – otkrijte Evropu kroz film i fudbal” sa kratkometražnim filmovima “Sa strane” (Hortense Gélinet), “Zviždaljka” (Grzegorz Zariczny) , “Mič-meč” (Géza M. Tóth), “Trener” (Ben Adler), “Kontrolni punkt” (Juulia Kalavainen), “Međunarodna utakmica” (Sven Schrader, Nadine Schrader), “Volim huligane” (Jan-Dirk Bouw) i “Slobodan udarac” (Bernabé Rico), dok će u programu Mladi duh evrope u bioskopu Abazija biti projekcije filmova “Zemlja planina” Olge Kosanović, “Idu dani” Igora M. Toholja, “Haljina za finale” Martine Meštrović i “Ljubavnica Avinjona” Manuela Fernándeza Feroa.

U pratećem programu, u bioskopu Abazija biće otvorena izložba “Sedam karikatura za sedmu umetnost” Galerije savremene karikature Milenko Kosanović.

Na Velikoj terasi na Paliću, za 17 sati je zakazan razgovor sa Anicom Dobrom, dobitnicom nagrade “Aleksandar Lifka”.

U bioskopu Abazija biće održana festivalska žurka uz nastup grupe Matatas.

Pojedini segmenti programa su smanjeni ili otkazani zbog zakasnele podrške nadležnih institucija, kako su ranije već saopštili organizatori i umetnički tim, napominjući da za publiku neće biti promena, te da će imati filmove u čak 17 selekcija i mnogobrojne goste, kako je istakao umetnički direktor Radoslav Zelenović.

Dan uoči početka 31. FEF Palić, inače, Ministarstvo kulture Srbije objavilo je rezultate konkursa za sufinansiranje programa i projekata u oblasti filma u 2024. godini, prema kojima je FEF Palić dobio 13,5 miliona dinara. Festival su podržali i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vojvodine, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna evropa MEDIA i mnogobrojni prijatelji i medijski partneri.

Osim filmskog, posetioce na Paliću očekuje i prateći program.

U galeriji Otvorenog univerziteta Subotica biće postavljena izložba posvećena legendi srpskog glumišta Velimiru Bati Živojinoviću, a svake večeri biće održani i koncerti u bašti bioskopa Abazija.

U stručnom delu 31. FEF Palić biće organizovana međunarodna radionica filmske kritike sa polaznicima iz devet zemalja, panel diskusija o položaju žena u filmskoj industriji, kao i radionica Arthouse celuloid kinematografije koju vodi španska umetnica Karla Andrade.

Program će upotpuniti izložba portretne karikature, promocije knjiga i panel diskusije. Biće predstavljena i dva festivala: Alexandre Trauner Art/Film Festivаl iz Solnoka u Mađarskoj, i novosadski 21114 Film Fest.

Sponzor - prijatelj Festivala evropskog filma Palić više od 20 godina je Gorki list, koji podstiče angažovanje publike da istražuje doživljaje prezentovanih filmskih ostvarenja kroz istoimenu nagradu publike.

Cena jednodnevne ulaznice za dva filma Glavnog takmičarskog programa je 300 dinara, a za dva filma takmičarske selekcije Paralele i sudari je 200 dinara.

Ulaz na ostale festivalske projekcije je besplatan.

U slučaju loših vremenskih uslova, filmovi takmičarskog programa će se prikazivati u bioskopu Eurocinema (Otvoreni univerzitet Subotica) u predviđenom terminu.

Festivalski sajt je palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (pdf).

*Naslovna fotografija: kadar iz filma Sva lica dobrote

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r