Retrospektiva povodom veka od rođenja Picelja
Retrospektivna izložba “Picelj i prijatelji”, priređena povodom stogodišnjice rođenja istaknutog hrvatskog umetnika druge polovine 20. veka Ivana Picelja (1924-2011), otvorena je 19. septembra u prepunom Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu, u saradnji sa Hrvatskim društvom likovnih umetnika (HDLU).
Izložba “Picelj i prijatelji” obuhvata sve segmente Piceljevog delovanja: od slikarstva i objekata do grafičkog dizajna plakata, opreme knjiga, kataloga i časopisa. Uz Piceljev opus, izložena su i dela njegovih prijatelja i savremenika: Yaacova Agama, Getulia Alvianija, Hansa Arpa, Mihajla Arsovskog, Vojina Bakića, Vladimira Bonačića, Carlosa Cruz-Dieza, Ive Kaline, Julija Knifera, Almira Mavigniera, Francoisa Morelleta, Vladimira Kristla, Božidara Rašice, Jesúsa Rafaela Sota, Aleksandra Srneca i Viktora Vazarelija.
Kako je istakao autor i kustos izložbe Zvonko Maković, Picelj je važan ne samo kao istaknuti pojedinac i umetnik koji je u teškim vremenima inaugurirao apstraktnu umetnost svesno se pozivajući na velike prethodnike iz avangardi sa početka stoleća, što je u tadašnjoj društvenoj i političkoj praksi imalo negativni odjek, nego je svoju umetnost uvek vezivao sa umetnošću bliskih saradnika i prijatelja. Od najranijih dana Picelj je težio kolektivnoj afirmaciji, a ne individualnoj. On je bio taj koji je uspostavljao veze u inostranstvu i tako stvarao mogućnosti da se već na početku 1950-ih i drugi umetnici redstavljaju na relevantnim izložbama u svetu i to u respektabilnim galerijama. Takođe, kroz Piceljevo su se delo nalazile jasne veze koje su hrvatsku umetnost 1950-ih godina uključivale u tokove koji su nastajali u velikim, mahom evropskim središtima toga doba, naveo je Maković povodom retrospektive.
Maković je na otvaranju izložbe ukazao i da, premda je zamišljena kao retrospektiva, ona to nije u smislu u kojem se retrospektive zamišljaju, što se vidi već i po dodatku u naslovu – prijatelji, čime se naglašava koliko je taj krug umetnika bio bitan za Picelja.
Mnogobrojim okupljenim poštovaocima umetnosti i po mnogo čemu pionirskog i radikalnog delovanja Picelja, kako je saopštio HDLU, obratili su se na otvaranju retrospektive i direktorka HDLU Ivana Andabaka, upravnica MSU Zagreb Vesna Meštrić, kustoskinja Snježana Pintarić i umetnikova kćerka Anja Picelj-Kosak, kao saradnice na izložbi, te zamenik gradonačelnika Zagreba Luka Korlaet i ministarka kulture i medija Hrvatske Nina Obuljen Koržinek, koja je i proglasila izložbu otvorenom.
Luka Korlaet, Nina Obuljen Koržinek, Vesna Meštrić, Ivana Andabaka, Anja Picelj-Kosak, Snježana Pintarić, Zvonko Maković, foto: Juraj Vuglač
“Spletom okolnosti, s obzirom na to da će se Meštrovićev paviljon zbog obnove uskoro zatvoriti na najmanje dve godine, Picelja smo vratili kući, u MSU, s kojim ga veže duga profesionalna saradnja”, kazala je Ivana Andabaka, naglasivši da je izložba organizovana na inicijativu umetnikove kćerke Anje Picelj-Kosak.
Vesna Meštrić podsetila je da je Picelj bio veliki prijatelj zagrebačkog MSU još od osnivanja Galerije savremene umetnosti pre 70 godina, preteče današnje muzejske institucije, te je i autor vizuelnog identiteta MSU.
Zamenik gradonačelnika Zagreba Luka Korlaet istakao je Piceljev uticaj, navodeći da izložba pokazuje koliko je oduvek bio prisutan u svakodnevici, kao i da je njegov rad deo kolektivne svesti kulturnog krajolika Zagreba i Hrvatske.
Ministarka Nina Obuljen Koržinek izrazila je zadovoljstvo velikim interesovanjem za izložbu na koju je deo posetilaca, kako je dodala, verovatno došao podsetiti se dela koja su ih pratila kroz život, ali i otkriti njegove nove radove i informacije o Piceljevom opusu.
Izuzetno stvaralaštvo Picelja, kao predvodnika apstraktne umetnosti 1950-ih godina i člana umetničkih grupa EXAT-51 i pokreta Nove tendencije, koji je Zagreb stavio na globalnu kartu umetničkih zbivanja, dodatno će biti aktuelizovano raznovrsnim tematskim pratećim programom u MSU Zagreb namenjenim širokom rasponu uzsrasta posetilaca.
Najavljena je radionica Mali i veliki (5. oktobar) namenjena deci od 4 do 10 godina i roditeljima ili starijoj pratnji, radionica KreARTivka (9. novembar) namenjena deci od 6 do 10 godina, te izložba učenika osnovnih i srednjih škola CreArtivci (14-17. novembar). Biće prikazan film “Nove tendencije” (15. novembar), uz razgovor s relevantnim stručnjacima, a predviđen je i diskurzivni program na kojem će sa stručnim predavanjima ulestvovati autor izložbe prof. dr Zvonko Maković (Ivan Picelj – formativne godine i EXAT 51, 3. oktobar), voditeljka Zbirke slikarstva u MSU, saradnica na izložbi i urednica monografije dr Snježana Pintarić (Piceljevi reljefi, 7. novembar), voditeljka Zbirke grafičkog dizajna u Muzeju za umjetnost i obrt dr Koraljka Vlajo (Vizuelni identiteti Ivana Picelja, 24. oktobar) i voditeljka Arhiva Tošo Dabac Bella Rupena uz gošću Marinu Banažić (Picelj i Dabac – dugogodišnje kreativno prijateljstvo, 30. oktobar).
Biće organizovana i stručna vođenja, a za 19. oktobar najavljena je i pešačka tura Art ex Machina koja tematizuje Nove tendencije.
Retrospektivu “Picelj i prijatelji” finansijski su podržali: Ministarstvo kulture i medija Hrvatske, Grad Zagreb, Turistička zajednica Zagreba, Program Evropske unije Kreativna Europa, te Ured za udruženja Vlade Hrvatske
Izložba će biti otvorena do 17. novembra, a Maković je najavio veliku mogućnost da bude produžena na 2025. godinu.
*Foto: Juraj Vuglač
(SEEcult.org)
