Šta bi bio život da nema reči
Međunarodni sajam knjiga u Beogradu svečano je otvoren 19. oktobra na Beogradskom sajmu besedom dramske autorke Milene Marković, koja je istakla važnost čitanja i pisanja koji pišu priče zbog kojih ćemo, kako je poručila, “svi da opstanemo i da porastemo”.
Pod sloganom “Reč je slobodna”, 67. Sajam knjiga u Beogradu predstavlja do 27. oktobra više od 400 domaćih i inostranih izdavača, uz mnogobrojne susrete pisaca sa posetiocima, predviđene kako u zvaničnom programu sa više od 500 događaja, tako i u posebnim programima izdavača.
Zemlja-počasni Kuba predstavlja svoju tradiciju i kulturnu raznovrsnost kroz dela naučnika, pisaca, pesnika i umetnika, a pored Kube, učestvuju nacionalnim štandovima i Belorusija, Bosna i Hercegovina (Republika Srpska), Grčka, Italija, Iran, Kongo, Maroko, Nemačka, Rumunija, Rusija, Tunis, Turska, Ukrajina, Hrvatska i Crna Gora.
Svečano proglašavajući početak 67. Sajma knjiga, pesnikinja, dramska autorka i scenaristkinja, redovna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Milena Marković rekla je da ima 50 godina, a Sajam knjiga 67, a pođelela mu je da doživi i stoti rođendan.
“Sećam se čudesne kupole i hrskavih jabuka i šećerne pene i pljeskavica i mirisa slikovnica. Na njima junaci jašu krilate konje a sunca iskaču iz vode i ta se sunca obrnu u jabuke. Ja hoću tu veliku knjigu a govore mi da nije za mene”, rekla je ona.
“Kod kuće sve knjige u malom stanu počinju da lete kroz prozor da odlete na Dunav pa bućnu u vodu da uhvate ribu pa eto je Sava i opet čarobna kupola Sajma tamo knjige idu da spavaju i da porastu do sledeće godine kaže mi mama i ja stvarno dobijam sledeće godine knjigu o bogovima, pa knjigu sa pesmama koje su pisali moji bogovi i svake godine dolazim da njušim Savu krilata od svega što sam ponela u otežaloj torbi pa je lepo kad sednem i otvorim mirisnu knjigu a ona me odvede dalje od ovog života.
Šta bi bio život da nema reči. Ne bi ga bilo a šta bi bilo od svih nas kad ne bi bilo priča. Ne bi bili ljudi nego nešto drugo. A šta bi bilo kad ne bi zapamtili naše priče. Ne bi postojali. Ovo je mesto gde žive pisci krilati i rogati, ti pisci se ovde pokazuju. Oni će napisati priče zbog kojih ćemo svi da opstanemo i da porastemo”, poručila je Milena Marković, dobitnica NIN-ove nagrade za 2021. godinu za roman-poemu "Deca", u izdanju kuće LOM.
“Dođite pod čarobnu kupolu, čitajte knjige još ovaj šezdeset i sedmi i da bude i stoti”, poručila je ona.
U ime Kube, posetioce je na svečanom otvaranju pozdravio višestruko nagrađivani pripovedač, pesnik i antropolog pisac Migel Barnet (1940) iz Havane, koji je pozdravio sve zvaničnike, organizatore, intelektualce, pisce i širu javnost, izrazivši poštovanje i zahvalnost za priznanje kubanskoj književnosti na 67. Sajmu knjiga.
“Ovaj događaj se smatra jednim od najstarijih i najvažnijih književnih prostora u Evropi. Ističe se kao pravo mesto razmene između izdavača, autora, knjižara, bibliotekara i drugih stručnjaka koji rade na tome da književnost približe različitoj čitalačkoj publici. Tome se pridodaju i akademski ili društveni prostor kroz konferencije, susrete sa autorima, forume i radionice koje su veoma potrebne za promociju čitanja u sve digitalnijem svetu, u kojem moramo sanjati o većoj koherentnosti u našim strategijama promocije kako magija knjige ne bi umrla”, poručio je Barnet.
Navodeći da srpska književnost datira iz srednjeg veka i da je u današnje vreme “referenca za latinoameričke i svetske pisce”, barnet je kazao da je istorijski tekst “Miroslavljevo jevanđelje” jedan od najpoznatijih po svom stilu i onome što predstavlja za istoriju univerzalne književnosti, te da je izvršio značajan uticaj na rukopise koji su se kasnije pojavili u srednjovekovnoj Evropi.
“Sećam se da je tokom mog boravka kao zamenskog ambasadora Kube pri unesku 2005. godine – ovaj nezaboravni tekst uvršten na listu baštine ‘Sećanja sveta’. Srpska književna kultura obogaćena je lirskim i epskim pesmama koje se izvode uz pratnju tradicionalnih muzičkih instrumenata, i koje su se na usmeni način prenosile sa generacije na generaciju. Ovi tekstovi su postali značajan simbol identiteta srpskog naroda”, istakao je Barnet.
Prema njegovim rečima, proći kroz istoriju srpske književnosti u ovim kratkim crtama biće izazov, ali je istakao neka imena koja su bila književna referenca za Latinsku Ameriku, posebno u 20. veku kada su se predstavnici srpske književnosti razvijali sa velikim prestižem.
Kao značajan primer naveo je nobelovca Ivu Andrića, zatim književnika i akademika Mešu Selimovića, romanopisca i teoretičra književnosti Danila Kiša, književnika i političara Dobricu Ćosića i jednog od najpoznatijih savremenih autora, nedavno preminulog Gorana Petrovića.
Ističući da su diplomatski i kulturni odnosi naroda Srbije i Kube istorijski i da imaju veliki potencijal u kontekstu globalnog sela u koji se današnji svet pretvorio, Barnet je ukaztao da je upravo taj prostor ušća književnih stvaranja dve zemlje primer rada kreativne razmene koja je uvek zasnivana na uzajamnom poštovanju i solidarnoj saradnji.
Barnet je pomenuo gostovanja dugogodišnjeg predsednika i vrhovnog komandanta Kube Fidela Kastra, legendarnog komandanta Ernesta Če Gevare, generala vojske Raula Kastra Rusa, predsednika Kube i prvog sekretara Komunističke partije Kube Migela Dias-Kanela Bermudesa, te predsednika Skupštine narodne vlasti Estebana Lasa Hernandesa.
“Društveno-kulturni odnosi između dve zemlje postaju sve prisniji potpisivanjem sporazuma o saradnji gde su favorizovane različite umetničke manifestacije, kao što su: pozorište, muzika, ples, bioskop, vizuelne umetnosti, biblioteke, muzeji i književnost”, rekao je Barnet i dodao da je grupa kubanskih pisaca i intelektualaca, koju predvodi pesnik i ministar kulture Alpidio Alonso Grau, na 67 Sajmu knjiga kao znak “uzajamne posvećenosti očuvanju i promovisanju kulturnih identiteta obe zemlje”.
(SEEcult.org)
