Novi smer za nasleđe

Brojni problemi ustanova kulture u Srbiji koje se bave kulturnim nasleđem, od kojih su ključni - zastareli i neusaglašeni zakoni i nedostatak finansijskih sredstava, obeležili su 22. maja u Beogradu početak dvodnevne međunarodne konferencije o kulturnoj politici u oblasti kulturnog nasleđa i transformaciji institucija kulture, koju je Ministarstvo kulture organizovalo radi utvrđivanja strategije daljih aktivnosti u toj oblasti, u saradnji sa ostalim akterima.

Brojni problemi ustanova kulture u Srbiji koje se bave kulturnim nasleđem, od kojih su ključni - zastareli i neusaglašeni zakoni i nedostatak finansijskih sredstava, obeležili su 22. maja u Beogradu početak dvodnevne međunarodne konferencije o kulturnoj politici u oblasti kulturnog nasleđa i transformaciji institucija kulture, koju je Ministarstvo kulture organizovalo radi utvrđivanja strategije daljih aktivnosti u toj oblasti, u saradnji sa ostalim akterima.

Otvarajući konferenciju u Palati Srbije, koja bi trebalo da predoči jasnu sliku o resursima i potencijalima kulturnog nasleđa, kao i mogućnosti rešenja problema i transformacija institucija u skladu s novim zahtevima vremena i međunarodnim standardima, ministar kulture Nebojša Bradić podsetio je da potreba za boljom i efikasnijom kulturnom politikom postoji već decenijama, ali da je danas specifična i zbog opšte krize i njenih posledica.

“Novca ima onoliko koliko ima, a nema ga dovoljno”, rekao je Bradić, ističući da ne bi trebalo čekati da kriza prođe, već joj treba ići u susret.

Prema njegovim rečima, budžetske ustanove kulture nisu bile preterano motivisane, niti podsticane, da nedostatak sredstava za planirane aktivnosti nadomeste dodatnim angažovanjem, već su od javne uprave čekale da ih dotira. Nestabilni ekonomski uslovi davali su alibi deprofesionalizaciji, improvizaciji, diskontinuitetu i dezorijentisanosti u organizaciji kulturnih delatnosti, a pokušaji da se izradi i prihvati delatna strategija razvoja u kulturi - ostali su bez potrebnih rezultata, rekao je Bradić.

Izražavajući nadu da će konferencija ukazati na moguće načine za rešavanje problema, Bradić je pomenuo potrebu pronalaženja novih izvora finansiranja u oblasti kulturnog nasleđa, kao što su donatorstva i evropski fondovi.

Navodeći da će krovni zakon o kulturi, koji je konačno upućen u skupštinsku proceduru, pratiti i drugi zakoni, uključujući zakon o zadužbinama i fondacijama, Bradić je rekao da bi, u situaciji u kojoj se trenutno nalaze ustanove od nacionalnog značaja, a pre svega muzeji, pomoć donatora mogla biti presudna.

“Treba obnoviti zadužbinarstvo i vratiti prestiž koji su uživali ljudi koji su u 19. i 20. veku podržavali kulturu i umetnost”, rekao je Bradić, dodajući da će Ministarstvo kulture nastojati da promeni ambijent i uvaži svaku donaciju koja omogućava obnovu spomenika kulture i podršku institucijama kulture u uslovima ekonomske krize, koja nije nalik krizi 90-ih, jer je sada ceo svet u krizi, zbog koje je i Srbija u krizi.

U situaciji kada se o kulturnom nasleđu govori gotovo isključivo u kontekstu njegove ugroženosti, devastacije i zanemarenosti, Bradić je citirao reči pesme koju pevaju Džindžer Rodžers i Fred Aster u filmu “Sving tajm” iz 1936. godine, koje je izrekao i američki predsednik Barak Obama na inauguraciji: “Ustani, udahni duboko, otresi prašinu sa poimanja, i kreni - u novom smeru”.

Prema rečima Bradića, te stihove upućuje kao izazov na početku konferencije u bivšoj Palati federacije koja, kako je istakao, i sama predstavlja istinsko kulturno nasleđe, kako njena zgrada, tako i zidni mozaici, tapiserije, slike, tepisi, nameštaj, arhitektonska rešenja... Stoga bi mogla da bude otvorena i za javnost, a mogla bi da posluži i kao depo za umetničko blago muzeja koji su u rekonstrukciji.

“Uvažavanje ovog kulturnog nasleđa i njegovo predstavljanje publici Beograda i Srbije može biti jedan od podsticaja koji upućujemo sa početka ovog našeg skupa”, rekao je Bradić, ističući da su muzeji i muzejski prostori onoliko živi koliko uvažavamo njihov potencijal i koliko kreativnosti i invencije iskazujemo u predstavljanju kulturnog blaga koje, na taj način, postaje deo sadašnjeg vremena i osnov za budućnost.

Nadovezujući se na tu ideju, pokrajinski sekretar za kulturu Vojvodine Miodrag Đurić rekao je da Palatu federacije neko može videti kao administrativnu zgradu, a neko kao spomenik prošlog vremena koji treba sačuvati i ostaviti budućim generacijama. Naglasio je da stoga i transformacija institucija zavisi delom od toga kako vide stvari oko sebe, pa i sopstvenu ulogu u tom procesu.

Na potrebu utvrđivanja nosilaca rešavanja mnogobrojnih problema u oblasti kulturnog nasleđa ukazao je i specijalni savetnik ministra Zoran Hamović, navodeći da konferencija predstavlja uvod u jednogodišnji posao, početak kontinuirane rasprave o problemima nasleđa i sistematske izgradnje stručnih kapaciteta za rešavanje tih problema.

“Nije nam cilj da proizvedemo samo dokument o strategiji razvoja u ovoj oblasti, već i tvorce koji garantuju njegovo sprovođenje”, rekao je on.

Ističući potrebu odgovora na pitanje da li se i kako može konstituisati uspešna poslovna politika ustanova zaduženih za baštinu, pored programskog aspekta njihovog rada, Hamović je rekao da je stanje baštine u zemlji i van njenih granica takvo da zahteva višestruko više ulaganja nego što država može da pruži.

Ključno pitanje, prema njegovim rečima, je da li je veći problem nedostatak novca ili manjak kreativnog upravljanja.

“Ili možemo potražiti dodatne izvore sredstava ili ostati bez mnogih delova baštine”, rekao je Hamović, ističući potrebu partnerstva javnog, privatnog i civilnog sektora, intenziviranje regionalnih i međunarodnih kontakata i većeg prisustva u medijima.

Pomoćnica ministra za kulturno nasleđe Dušica Živković posebno se osvrnula na neusklađenost domaćih propisa sa svim evropskim konvencijama u toj oblasti, ali i zastarelost zakona, koji onemogućavaju i uspostavljanje standarda u čuvanju i zaštiti nasleđa, koje nije više oblast kojom se bave samo stručnjaci u toj oblasti, već spada i u korpus opštih ljudskih prava i deo je životne sredine.

Zato međunarodni standardi pre svega nastoje da odgovore na pitanje o društvenom značaju nasleđa - njegovoj vezi sa ekonomskom i socijalnom sferom života, jer nije samo pitanje, KAKO, već i ZAŠTO se nasleđe štiti, čuva i unapređuje, dodala je Dušica Živković.

Podsećajući da je 70-ih započet opsežan posao izrade međunarodnih pravnih instrumenata i standarda koji bi regulisali integralni pristup kulturnom i prirodnom nasleđu, ona je istakla da je najznačajniji sporazum tog vremena bila Uneskova konvencija o zaštiti kulturnog i prirodnog nasleđa (Pariz, 1972), ali i da je od tada pređeno još nekoliko važnih nivoa razvoja međunarodnih standrda, najviše pod okriljem Saveta Evrope i Uneska.

Poslednji među njima je Okvirna konvencija SE o vrednosti kulturnog nasleđa za društvo iz 2005, koja pitanja standarda pomera na teren uključivanja nasleđa u oblast razvoja društva i socijalne kohezije.

“Mnogi od ovih standarda u našoj sredini nisu bili usvojeni, a važno je reći, neki od usvojenih nikada nisu bili dosledno primenjivani”, rekla je Dušica Živković, dodajući da je posledica toga i zaostajanje u standardizaciji zaštite i očuvanja nasleđa, a samim tim i prakse u toj oblasti i slabljenje sistema.

Navodeći da je turbulentni raspad države, s dubokom krizom vrednosti, bio praćen i razaranjem sistema i manipulacijom vrednostima nasleđa, pre svegu u cilju podsticanja nacionalizma, ona je dodala da je tako potrošeno vreme koje su drugi delovi Evrope iskoristili da odgovore ključnim procesima kraja 20. veka, koji su doveli do civilazacijskih društvenih promena, informatičkoj revoluciji i usvajanju koncepta održivog razvoja.

Prema njenim rečima, potrebne su ozbiljne i duboke reforme, koje moraju biti bazirane na znanju, pre svega o upravljanju procesima i promenama. Zato je izuzetno važno i prikupljanje podataka i snimanje stanja, koje će biti nastavljeno kroz niz seminara, radionica i stručnih kurseva planiranih posle konferencije.

Na neusklađenost zakona, čak i kada govore o istim temama, ukazala je i Dušica Juribašić iz Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, iznoseći detaljne podatke o stanju 14 javnih muzeja u Vojvodini, od kojih su 12 kompleksnog tipa.

Prema njenim rečima, važeći Zakon o kulturnim dobrima, usvojen još 1994. godine, realan život odavno je prevazišao, a na isti problem ukazala je i direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Vera Pavlović Lončarski, ističući da je neophodno usklađivanje svih zakona sa sistemskim, uz koordinaciju javnog, privatnog i civilnog sektora, kao i definisanje uloge ministarstava koja nisu direktno nadležna za kulturu i nasleđe.

Poseban problem, prema njenim rečima, je fiskalna politika, koja ne poznaje za sada poreske olakšice ili kredite za ulaganje u kulturna dobra, a kao jednu od mogućnosti za pribavljanje sredstava navela je i samofinansiranje kroz spomeničku rentu, kao što je u Hrvatskoj.

Vera Pavlović Lončarski posebno je skrenula pažnju i na odnos crkve prema kulturnom nasleđu, navodeći da se, između ostalog, za svetinje proglašava i novogradnja, iako to mogu biti samo srednjevekovna zdanja.

Poseban problem predstavljaju spomenici kulture na Kosovu, zbog niza paradoksa u kojima se nalaze, rekla je direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture koji ima oko 280 zaposlenih, a nadležan je ukupno za oko 2.300 kulturnih dobara.

Na konferenciji je posebno bilo reči i o problemima legata, o čijem broju, prema rečima Jasne Jovanov, i nema preciznih podataka.

Testamenti i ugovori gotovo su jedini pravni akti na kojima se zasniva rad legata, a ima primera i njihovog kršenja, uključujući nenamensko korišćenje prostora. Često su nepopisani sadržaji legata, predmeti nisu muzeološki obrađeni, a zbog nepoštovanja ugovora, vlasnici nekada traže poklone natrag.

Na konferenciji je bilo reči i o nematerijalnoj kulturnoj baštini, s obzirom na promenjenu muzejsku praksu koja sve više pažnje posvećuje posetiocima, nego predmetima.

Kako je rekla Vesna Omčikus, muzeji više nisu “kuće predmeta, već kuće ideja”.

U okviru tematskog bloka konferencije o stanju i perspektivama u institucijama zaštite kulturne baštine, posebno je bilo reči i o privatnim muzejima i kolekcijama, kao i o stanju kulturne baštine u regionu i na Kosovu, zajedničkim projektima muzeja, naučnih instituta i zavoda za zaštitu spomeničkog nasleđa, univerzitetskom obrazovanju za profesije u domenu kulturnog nasleđa i saradnji i zajedničkim projektima strukovnih udruženja (IKOM, MDS, IKOMOS, DKS, AIKA).

Posebna sesija posvećena je postojećim inicijativama, novim idejama, potrebama i problemima, a trebalo bi da mapira probleme proistekle izmenjenim ekonomskim uslovima i uskraćenim osnovnim potrebama u radu muzeja i zavoda za zaštitu, odnosno aktuelnim adaptacijama i novim zgradama muzejskih prostora, muzejskim postavkama, pokretnim izložbama, međunarodnoj i međumuzejskoj saradnji, dokumentacijama, revizijama i digitalnoj bazi podataka, kao i devastacijama, krađama i falsifikatima.

Među temama prvog dana konferencije su i menadžment u ustanovama zaštite, permanentna edukacija zaposlenih u institucijama zaštite, rad s publikom, muzejski forum, marketing, PR i uloga medija u zaštiti kulturnog nasleđa, dok će drugi dan skupa početi sutra prezentacijom inovativnih teorija i primera dobre prakse.

O novoj ulozi muzeja u 21. veku govoriće Tomislav Šola sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu, a o transformaciji muzeja Andreja Rihter iz Muzeja savremene istorije u Celju, dok će o projektnom menadžmentu i strateškim projektima govoriti profesorka Milena Dragićević Šešić sa Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Biće reči i o informacionim centrima muzeja i mogućnostima transformacije biblioteke, kao i o publici kao paradigmi .

Portugalski institut za konzervaciju i muzeologiju predstaviće Maria Klara de Frajo Kamaho iz Lisabona, a o novim izvorima finansiranja iz evropskih fondova govoriće Igor Perić i stručnjak iz Italije Ruđero Tabosi.

Biće reči i o mestu i ulozi muzeja u savremenom dobu i etičkim principima i smislu zaštite kulturne baštine.

U završnici konferencije biće reči o održivom razvoju i reformama institucionalnih kapaciteta kroz prizmu Saveta Evrope i Evropske komisije, kulturnom turizmu i ekonomskom razvoju i partnerstvu kao osnovi organizovanja kulturnog turizma.

Kao primeri dobre prakse, biće predstavljeni Mirabile Artificio - Difuzni muzej u Italiji, projekti “Vekovi Bača”, “Senjski rudnik”, “Staro selo - Sirogojno" i zaštita “Šarganske osmice”, a biće reči i o kulturnom nasleđu kao motivu razvoja ruralnog turizma u severnoj Bačkoj.

Posebno će biti predstavljen projekat “Trezor Srbija”, uz učešće direktora više nacionalnih ustanova, a u samoj završnici biće predstavljeni zaključci radne grupe

Kao rezultat konferencije, očekuje se celovit pregled stanja, problema ali i smernica i mogućnosti daljeg rada na zaštiti i korišćenju nasleđa kao razvojnog resursa, ukazivanje na modele međuinstitucionalnog i međunarodnog povezivanja i uspostavljanja intersektorske saradnje sa drugim ministarstvima, radi unapređenja brige o kulturnom nasleđu i prezentacije nacionalne baštine u svetu.

Učesnici će, u okviru pratećeg programa konferencije, moći da predstave svoje institucije i programe.

Tako će biti otvorene izložbe publikacija (muzejskih i zavodskih izdanja) i plakata (institucija, projekata i predloga za međumuzejsku saradnju), a biće održane i virtualne prezentacije muzeja i zavoda na kompjuterima, uz prezentaciju medijske dokumentacije o kulturnom nasleđu, koji je pripremila Medijska dokumentacija Ebart.

Podršku organizaciji konferencije ”Kulturna politika u oblasti kulturnog nasleđa i transformacija institucija” pružili su: Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine, ministarstva nauke, prosvete, omladine i sporta, trgovine i turizma i Ministarstvo za socijalni rad Srbije.

Sajt Ministarstva kulture je www.kultura.sr.gov.yu, a celokupan program nalazi se i u Kalendaru i na Blogu Portala SEEcult.org, na kojem su objavljeni i ključni referati učesnika.

(SEEcult.org)