• Search form

22.08.2009 | 09:02

Kraj Smrti, nastavak akcije

Izložba “Smrt u trezoru” Muzeja istorije Jugoslavije (MIJ), koja se zatvara 23. avgusta, privukla je za manje od dva meseca više od 10.000 posetilaca, a više stotina njih ponudilo je i pomoć MIJ u vezi sa problemom smeštaja eksponata, u okviru akcije koja će biti nastavljena zbog velikog interesovanja.

Budući da je za pristojan “život” zbirki MIJ potrebno dodatnih hiljadu kvadratnih metara depo prostora, građane i kompanije pozvani su, pod sloganom “Naši eksponati su disciplinovani podstanari”, da pomognu i udome neke od vrednih umetnina.

Kraj Smrti, nastavak akcije

Izložba “Smrt u trezoru” Muzeja istorije Jugoslavije (MIJ), koja se zatvara 23. avgusta, privukla je za manje od dva meseca više od 10.000 posetilaca, a više stotina njih ponudilo je i pomoć MIJ u vezi sa problemom smeštaja eksponata, u okviru akcije koja će biti nastavljena zbog velikog interesovanja.

Budući da je za pristojan “život” zbirki MIJ potrebno dodatnih hiljadu kvadratnih metara depo prostora, građane i kompanije pozvani su, pod sloganom “Naši eksponati su disciplinovani podstanari”, da pomognu i udome neke od vrednih umetnina.

Prema navodima MIJ, više stotina ih je popunilo formulare u kojima su ponudili neki vid pomoći muzeju, pa u tom muzeju očekuju da će do kraja godine izneti predlog rešenja problema depo prostora, koji je bio i jedna od tema zanimljivog diskusionog programa izložbe “Smrt u trezoru”.

Centralnu temu postavke u Muzeju “25. maj”, koju su pripremili kustosi Ana Panić i Momo Cvijović, a video ih je do 20. avgusta 10.671 posetilac, činio je ekskluzivan izbor eksponata iz trezora Ovalne zgrade - reprezentativnog objekta sa “druge” strane zida kojim je muzejski kompleks pregrađen 1997. godine, kako bi se u Titovu rezidenciju uselio tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Pri izboru eksponata, nisu primenjivani isključivo muzeološki kriterijumi - odabrani su predmeti koje su svojevremeno, za različite potrebe, od MIJ potraživali istaknuti domaći naučnici, kustosi, reditelji i pisci. O izložbenim predmetima su, u intervjuima koji su bili sastavni deo izložbe, govorili Goran Marković, Ivan Ivanji, Dragomir Acović, Branislav Anđelković i Nenad Radić, iznoseći i subjektivni stav prema Josipu Brozu i njegovom vremenu.

U okviru pratećeg programa izložbe “Smrt u trezoru”, koja je otvorena 27. juna, organizovano je osam stručnih vođenja, kao i Diskusioni program plus, čija je ideja bila da se o temama relevantnim za istoriju Jugoslavije i savremenu muzeologiju razgovara pred očima javnosti. Tako su, u saradnji s brojnim partnerima, realizovana četiri okrugla stola u vezi sa aktuelnim izložbenim programima i dugoročnim planovima.

Na sastanku “(Ne)postojanje depo prostora”, održanog 15. jula, sagledano je trenutno stanje, izneti predlozi za prevazilaženje nastale situacije i razgovarano o opravdanosti osnivanja novih muzeja kada status starih nije rešen, a među učesnicima su bili kustosi, direktori, arhivisti, konzervatori MIJ, Muzeja grada Beograda, Jevrejskog istorijskog muzeja, kao i profesori Filozofskog fakulteta, Seminara za muzeologiju i zaštitu nasleđa.

U saradnji sa Odeljenjem za preventivnu konzervaciju “Dijana” Narodnog muzeja u Beogradu i Master studijama preventivne zaštite, okrugli sto “Preventivna zaštita i dostupnost muzejskih depoa”, održan 22. jula, predstavio je nove tendencije u preventivnoj konzervaciji, sa akcentom na traženju balansa između zaštite zbirki i njihove dostupnosti.

Učestvovali su konzervatori iz Vršca, Muzeja Vojvodine, Etnografskog i MIJ, a predstavljeni su i međunarodni projekti u koje lokalni muzeji mogu da se uključe. Dogovoreno da će se od septembra, na mesečnom nivou, u različitim muzejima organizovati strukovni sastanci o konzervaciji.

Budući da su zbirke MIJ nastale prevashodno od poklona koje su različiti državnici, preduzeća i građani darivali Titu, a da se poslednjih godina darodavci javljaju tražeći darove nazad, treći radni sastanak “Poklonu se u zube (ne) gleda” odnosio se 6. avgusta na pitanje vraćanja poklona, ali i status, stanje i smeštaj darova koje danas dobijaju državnici i političari, pravnu regulativu, kao i sporove koji se tiču vraćanja kulturne baštine zemljama iz kojih potiču.

Osim pravnika, kustosa i muzealaca iz MIJ, Etnografskog, Muzeja grada Beograda, Muzeja Srema i drugih, bili su prisutni i eksperti iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, kao i predstavnici protokola Skupštine i Predsedništva Srbije, sa kojima je dogovorena saradnja u vezi sa smeštajem, čuvanjem i izlaganjem umetnina u državnim objektima. Prvi korak u toj saradnji je stručna poseta zaposlenih u institucijama kulture parlamentu i upoznavanje s manje poznatim predmetima koji se u tom objektu nalaze, a nisu svakodnevno dostupni javnosti.

“Arhivska građa - od stvaraoca do korisnika” bila je tema poslednjeg okruglog stola, održanog 20. avgusta, na kojem su kustoškinje MIJ predstavile izložbe na kojima su na različite načine i u različitim oblicima koristile izvornu arhivsku građu, kao primere dobre prakse, koja je na domaćoj sceni još nedovoljno rasprostranjena.

Direktori državnih arhiva govorili su o načinu odlučivanja o čuvanju građe, uslovima korišćenja i dostupnosti i kriterijumima valorizacije, a s profesorima Beogradskog univerziteta sa katedre za istoriju i naučnim istraživačima, razgovaralo se o značaju korišćenja izvorne arhivske građe. Na pitanja o mogućim perspektivama i budućim načinima arhiviranja, pravnoj regulativi i elektronskom načinu poslovanja, kao i nedavno donetim zakonima o elektronskom dokumentu i elektronskom potpisu, govorili su tvorci nacrta novog zakona o arhivskoj građi, uz zaključak da mora postojati svest stvaraoca, odnosno zaposlenog u nekoj državnoj ustanovi o tome da upravo on stvara arhivsku građu koja će u budućnosti biti značajan izvor za dalja istraživanja.

Sajt MIJ je www.mij.rs

(SEEcult.org)

Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.