Gde su nestali žestoki momci?
Američkim filmovima iz 60-ih “Bulit” Pitera Jejtsa (Peter Yates) i “Point blank” Džona Burmana (John Boorman), u Muzeju jugoslovenske kinoteke 6. aprila počinje ciklus “Gde su nestali žestoki momci?”, koji predstavlja naredna četiri dana junake koji su bili nosioci pobune u eri hladnog rata, a bitno se razlikuju od amoralnih i apatičnih “heroja” današnjice.
Američkim filmovima iz 60-ih “Bulit” Pitera Jejtsa (Peter Yates) i “Point blank” Džona Burmana (John Boorman), u Muzeju jugoslovenske kinoteke 6. aprila počinje ciklus “Gde su nestali žestoki momci?”, koji predstavlja naredna četiri dana junake koji su bili nosioci pobune u eri hladnog rata, a bitno se razlikuju od amoralnih i apatičnih “heroja” današnjice.
Reč je o junacima koji nisu hteli da se integrišu, bilo u ideološke stereotipe u epohi ili u njenu negaciju da bi bili pasivizirani. Suviše su bili pametni da bi verovali političarima, a suviše žestoki da bi čitali Kamija (Camus).
Prema navodima Dinka Tucakovića, ti junaci nastaju na marginama, u rezervatu petparačke (pulp) literature i roto štampe, a filmski ekran donosi novu dimenziju njihove harizme. Danas suvišni, jer ne bi pristali da budu čipovani i politički korektni, ipak ovi mačo ego manijaci prave su moralne karijatide, u poređenju sa amoralnim i apatičnim “herojima” trećeg milinijuma, o kojima ne može da se snimi ni pošten akcioni film.
Osim filmova “Bulit” (1968), sa Stivom Mekvinom (Steve McQueen) i Žaklin Bise (Jacqueline Bisset), i Burmanovog “Point blank” (1967), do 10. aprila biće prikazani i “Zbogom, devojko” (1975) Dika Ričardsa (Dick Rićards), sa Robertom Mičamom (Mitchum) i Šarlotom Rempling (Charlotte Rampling), “Pol Kerzi ne prašta” (1974) Majkla Vinera (Michael Winner) s Čarlsom Bronsonom, “Ja, porota” (1982) Ričarda T. Hefrona (Richard T. Heffron) i “Detektiv Šaft” (1971) Gordona Parksa, te “Inspektor Branigan” (1975) Daglasa Hikoksa (Douglas Hickox) sa Džonom Vejnom (John Wayne) i Ričardom Atenborouom (Richard Attenborough), “Prljavi Hari” (1971) Dona Sigela (Siegel) sa Klintom Istvudom (Clint Eastwood).
Za završnicu su najavljeni “Privatni detektiv Harper” (1966) Džeka Smajta (Jack Smight) s Polom Njumenom (Paul Newman) i Lorin Bekol (Lauren Baccall) i “Detektiv Gan” (1967) Blejka Edvardsa (Blake Edwards) sa Kregom Stivensom (Craig Stevens) i Lorom Devon (Laura).
Prema navodima Tucakovića, za analizu fenomena “žestokih” momaka nameće se i najžešći među njima - Miki Spilejn (Mickey Spilane, 1918-2006), koji je rođen kao Majkl (Michael) u nezgodnom kraju, ali je ime promenio u Miki, jer se to više dopadalo devojkama. Ništa nije ukazivalo da će taj ratni veteran, baraba, cirkuski artista, i sa vremena na vreme agent FBI-ja, s više prostrelnih rana, postati autor međunarodnih bestselera.
Od njega su se ograđivala čak i njegova literarna sabraća, salonski euridita Rejmond Čendler (Raymond Chandler) i komunistički aktivista Dešijel Hemet (Dashiel Hammet), koji su pretendovali na istu publiku, od onih koji su se sa pismenošću izborili u poznoj mladosti, preko dokonih domaćica do alternativnih intelektualaca, ali pre svega na armadu od 16.000.000 ratnih veterana, koja je tumarala Amerikom i belim svetom.
Spilejn je zanat pekao kao scenarista za palp stripove, gde je došao do zaključka da se nasilje uvek bolje prodaje od seksa, bar do pojave porno industrije, a Betmen (Betman) ili Supermen (Superman) duguju mu neke od najboljih dijaloga u balončićima. Sazreo je u roto “tvrdo kuvanim” (hardboiled) romanima. Kada su ga svojevremeno pitali koji su autori uticali na njega, jednostavno je odgovorio: “Dolari!”, a zatim je i pojasnio: “Ja nisam autor nego pisac, autori pišu a pisci su plaćeni!” U svetlu toga, nejasno je kako je postao jehovin svedok 1951.
Njegov literarni i filmski alter ego bio je Majk Hamer (Mike Hammer), kojeg je pomalo neočekivano otelotvorio u filmu “Lovac na devojke” (1963), mačista, lak na jeziku i pištolju, uvek spreman na posničenje, ali i golubijeg srca osetljivog na nepravdu, podmazan alkoholom i u toksičnom dimu jeftinih neparfimisanih cigareta. U jednoj od mnogih životnih besparica, sam je parodirao sebe i sopstvenog junaka, u reklamama za “Miler” (Miller) pivo. Umro je u 88. godini od raka, dok danas njegovu baštinu krčme oni koji nisu smeli nogom tamo gde je on išao glavom, naveo je Tucaković.
Prema njegovim rečima, žestoki momci su nestali, ali njihova slava još uvek titra u mraku bioskopa, a njihova iracionalnost i nepredvidljivost, i suštinska pravednost, mogla bi da trgne iz apatije koja od strahote svakodnevnice beži u virtuelnost alternativnog sveta globalne informativne mreže.
Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a mesečni program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
