Bunkeri za filmsko blago

Filmsko blago Arhiva Jugoslovenske kinoteke na zapaljivim trakama dobilo je devet potpuno rekonstruisanih depoa, koji su svečano otvoreni 7. juna u Košutnjaku, u okviru 12. Festivala nitratnog filma, uz dodelu plaketa predstavnicima Slovenske kinoteke iz Ljubljane i mađarske filmske laboratorije iz Budimpešte, kao i najavu otvaranja Kinotekine zgrade u Uzun Mirkovoj do kraja godine.

Depoi-bunkeri u Košutnjaku čuvaće na hiljade nitratnih filmova, a kompletno su rekonstruisani - od polica, protivpožarnog i sistema rasvete, do pristupnog puta do tog dela Kinotekinog Arhiva.

Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović rekao je da je to važna etapa u očuvanju filmskog blaga.

“Stvoreni su uslovi koji će omogućiti da budemo mirni i da filmovi budu sačuvani”, naglasio je Zelenović.

To je, inače, prva rekonstrukcija te vrste od osnivanja Jugoslovenske kinoteke 1949. godine, a mnogi filmovi, za koje se mislilo da su nepovratno izgubljeni, pronađeni su posle mnogo godina upravo u kolekciji nitratnih filmova Kinotekinog Arhiva.

Rekonstruisane depoe otvorio je ministar kulture Nebojša Bradić, podsećajući da je Zelenović godinama upozoravao na fimsko kulturno nasleđe i potrebu brige o njemu.

Prema rečima Bradića, ta briga ljudi iz Kinoteke za kulturno nasleđe stavljena je sada u okvir kojim svi možemo da budemo zadovoljni.

“To je jedan od uzoritih projekata institucija kulture”, naglasio je Bradić i dodao da Kinoteka i kultura Srbije mogu biti ponosni tim projektom.

Bradić je ponovio i da se očekuje da Kinoteka ove godine uđe u novi dom u Uzun Mirkovoj, za koji je u 2010. izdvojeno oko 163 miliona dinara.

Kvalitetnim opremanjem zgrade u Uzun Mirkovoj, kako je istakao, biće zaokružen proces njene rekonstrukcije i revitalizacije.

Pozdravljajući i predstavnike kinoteka iz Slovenije, Makedonije i Crne Gore, koji su gosti 12. Festivala nitratnog filma, Bradić je naglasio važnost saradnje u regionu i pohvalio Kinoteku, koja tu “misiju obavlja na dobar način”.

Direktor Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Saša Erdeljanović, koji je i selektor 12. Festivala nitratnog filma, uručio je plakete direktoru Slovenske kinoteke Stašu Ravteru i Gaboru Pinteru iz mađarske filmske laboratorije, u kojoj je od prošle godine rekonstruisano 60 igranih filmova iz beogradskog Arhiva.

Čestitajući kolegama iz Beograda na rekonstrukciji depoa, koju je nazvao podvigom, Ravter je povodom dobijenog priznanja rekao da je poznao da je Jugoslovenska kinoteka jedna od najvećih na svetu i da je zato njeno priznanje pokazatelj dobrog rada i odlične saradnje.

Predstavnici kinoteka iz regiona gosti su 12. Festivala nitratnog filma, koji je svečano otvoren 6. juna, na 61. rođendan Jugoslovenske kinoteke i godišnjicu prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu, a do 12. juna predstavlja ukupno 34 ostvarenja iz 13 evropskih filmskih arhiva, među kojima su i remek-dela sedme umetnosti, nastala između prve decenije 20. veka do 60-ih godina istog stoleća.

Pod sloganom “U zapaljivom ritmu”, žanrovski raznovrstan program 12. Festivala nitratnog filma obuhvata i svetske premijere, a među biserima su “Dubrovnik ‘Grad sv. Vlaha’” iz 1938. godine Maksa Kalmića, rađen za Svetsku izložbu u Njujorku 1939. godine, zatim “Čudo vukova” (1924) Rejmona Bernara (Raymond Bernard), jedan od najvećih istorijskih spektakala svih vremena, kao i antiratni “Optužujem” Abela Gansa (Gance) iz 1919. godine, čiji je gotovo ceo prolog tek nedavno pronađen.
 
Ulaz na projekcije 12. Festivalu nitratnog filma je besplatan, jer Jugoslovenska kinoteka želi da promovisanjem svetskog filmskog blaga približi tu umetnost što široj javnosti.

Među atrakcijama 12. Festivala nitratnog filma su i “Karmen” iz 1915. godine Sesila B. De Mila (Cecil B. DeMille) sa velikom operskom divom tog vremena Džeraldinom Farar (Geraldine Farrar), italijanski “Brod” (1921) Gabrielina D’anuncija (Gabriellino D’Annunzio) i Marija Ronkoronija (Roncoroni), zatim “Lisinski”, restaurisana verzija prvog hrvatskog filma, te “Zagreb, glavni grad Hrvatske” (1943), koje je režirao Oktavijan Miletić.

Moguće je videti i najstariji film o Sofiji “Bugarska - putovanje u Sofiju” iz 1908. godine, snimljen u Francuskoj, te svojevremeno zabranjeni film “Oni su pobedili” Josipa Novaka i Borisa Borozanova, a posebna atrakcija je Gansov 192-minutni “Optužujem” iz 1939. godine, jedan od najboljih antiratnih filmova svih vremena.

Festival će zatvoriti “Raskoljnikov” Roberta Viena (Wiene), zanimljiv eksperiment u dekoru ekspresionizma iz 1922/23. godine, a bića prikazana najduža kopija tog filma.

Dan Kinoteke obeležava se na dan prve bioskopske projekcije u Beogradu i na Balkanu, 6. juna 1896. u kafani “Zlatni krst”, nekadašnjem Dušanovom gradu na Terazijama, a danas kockarnici.

Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)