Najveća izložba u gradu

Završna godišnja izložba studenata beogradskog Fakulteta likovnih umetnosti (FLU) predstaviće od 12. juna na tri lokacije više hiljada eksponata mladih umetnika, koji će prvi put ove godine biti upoređeni i sa kolegama u Novom Sadu, u okviru projekta “Perspektivni” Art klinike.

Završna godišnja izložba studenata beogradskog Fakulteta likovnih umetnosti (FLU) predstaviće od 12. juna na tri lokacije više hiljada eksponata mladih umetnika, koji će prvi put ove godine biti upoređeni i sa kolegama u Novom Sadu, u okviru projekta “Perspektivni” Art klinike.

Najveća studentska izložba u Beogradu organizovana je u Rajićevoj, Vojvode Putnika i prostoru FLU u Mila Milunovića u Topčideru, dvorištu najstarije sačuvane namenske zgrade za vizuelnu edukaciju u Beogradu.

Izložba u Novom Sadu biće otvorena 24. juna, nakon čega će stručni žiri (Saša Janjić, Miroljub Marjanović, Sanja Latinović, Sanja Mladenović Kojić, Silvia Dražić, Zoran Bulatović i Nikola Džafo) proglasiti po sedam ”najperspektivnijih” mladih umetnika po klasama u Beogradu i Novom Sadu, od kojih će troje najboljih biti nagradjeni novčano i izložbom u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.

Velika izložba Pesrspektive u Art klinici na kojoj će se opet dodeliti nagrade predviđena je, tradicionalno, za drugu polovinu 2010. godine, a nakon toga će uslediti zajedničke izložbe na različtim lokacijama u Beogradu.

Studenti se predstavljaju crtežima, slikama, interdisciplinarnim radovima, skulpturama, instalacijama, objektima...

Akademija likovnih umetnosti u Beogradu osnovana je 1937. godine, a od 1973. radi kao Fakultet likovnih umetnosti.

Iako FLU pripada grupaciji mlađih visokoškolskih ustanova tog tipa u Evropi, brzo je stekao ugled, jer njegov rad predstavlja samo nastavak institucionalizovanog umetničkog školstva u Srbiji, koje je organizovanije počelo da deluje u drugoj polovini 19. veka.

Osnivači i prvi profesori ALU Petar Dobrović, Milo Milunović i Toma Rosandić su bili školovani u inostranstvu (Pariz, Beč, Firenca, Minhen, Budimpešta) i iskustvima su utemeljili beogradsku Akademiju po uzoru na svetske škole tog tipa, ali preuzimanjem samo nekih tehničkih i organizacionih iskustava, pre svega u ateljerskom sistemu nastave.

Odluka Dekana FLU, redovnog profesora Slobodana Roksandića da nakon 15 godina proglasi otvorenom 73. Završnu izložbu radova studenata Fakulteta likovnih umetnosti u dvorištu grafičkog i slikarskog odseka na Topčideru nije samo skretanje pažnje na kulturno-istorijski značaj nekadašnje majstorske radionice slikara i profesora Mila Milunovića (u kome su slikarske klase prof. Slobodana Roksandića, Gordana Nikolića, Milete Prodanovića...) i prvog objekta projektovanog 1968/69. kao tipska školska zgrada u velikoj meri prilagođena potrebama nastave grafike, već je i diskretno ukazivanje na ruinirajuće posledice nemara zaborava i potsećanje na intenzitet moći stvaranja.

Školska izložba je najveća izložba u gradu, sa više hiljada eksponata, ali je atribucija pogrešno interpretirana. Školska-nisu samo dosadne studije modela ugljenom razasute na štafelajima i zidovima neokrečenih hodnika po kojima se vrzmaju „mladi, neafirmisani“ budući autori, Školska izložba je prava dokumentacija zajedničkog istraživanja kroz vizuelni medij profesora i studenata, ona je niz preseka rada naših najznačajnijih umetnika/prošlih, sadašnjih i budućih! Na prvi pogled konzervativne discipline slike, skulpture i grafike na „školskoj“ se svake godine u junu, u otvorenim klasama, bave ponovnim iščitavanjem struktura života i konstruktivnom sumnjom afirmišu kreativnu dimenziju budućeg života.

Na „školskoj“ su svi pomalo vizionari, jer ćemo se sa izloženim radovima susretati tokom godina u zvaničnim galerijskim prostorima grada. Počinje raspust i ne moramo brinuti o odluci ekološke komisije o zabrani loženja u zgradama u Mila Milunovića 1. Zima je daleko. Naizgled.

Letnje subotnje popodne na „školskoj“ klizi između šetnja po zelenim površinama dvorišta i terasa na svim izlagačkim lokacijama i lokalitetima (Mila Milunovića 1, Vojvode Putnika 68 i Rajićeve 10).

Promaju u holovima na otvaranju ublažiće Neemlans/gitarsko-elektronski dvojac svestarnih studenata FLU, jedan u nizu koji potiče iz te institucije (Mistake Mistake, Bjesovi, Supernaut, Plaćeenici, Jarboli.., Suiluete čak!)

U Rajićevoj 10 (sa zvaničnom adresom Pariska 14) smešteni su: Dekanat, Sekretarijat, Računovodstvo, sale za predavanja, Biblioteka, slikarske i crtačke klase, sale za slikarsku tehnologiju, Galerija, Galerija „Izlozi“, Centar za grafiku i vizuelna istraživanja „Akademija“ i Klub studenata.

Zgrada je sagradjena 1889. godine po projektu Konstantina A. Jovanovića, kao privatna kuća advokata Marka Stojanovića. Po svojoj arhitektonskoj vrednosti, očuvanosti i lepoti pripada spomenicima kulture zaštićene odlukom Gradskog zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda.

U Vojvode Putnika 68 smešteni su Vajarski odsek sa livnicom i Slikarski odsek.

Zgrada Vajarskog odseka, nekadašnja majstorska radionica Tome Rosandića, jedva da je zadržala nešto od prvobitnih oblika - rekonstruisana je i dogradjivana u dva maha, sredinom devedesetih, vrlo radikalno. Ona danas predstavlja najprostraniji i profesionalno najpogodniji prostor sa radionicama za skulpturu u kamenu, metalu i drvetu, sa livnicom koja pruža usluge i umetnicima van fakulteta.

Zgrada Slikarskog odseka izgradjena je 1990. godine po projektu arhitekata akademika Branislava Mitrovića i Slobodana - Kiće Lazarevića, i nagradjena je godišnjom Borbinom nagradom za arhitekturu.

U Mila Milunovića 1 nalazi se Slikarski odsek i Grafički odsek.

Slikarski odsek smešten je u originalnom prostoru nekadašnje majstorske radionice Mila Milunovića. Grafički odsek nalazi se od 1968/69. u objektu projektovanom kao tipska školska zgrada u izvesnoj meri prilagodjena potrebama nastave grafike.

Sajt FLU je www.flu.bg.ac.rs

(SEEcult.org)