Atrakcije 44. BITEF-a

Beogradski internacionalni teatarski festival (BITEF), sa deset predstava u glavnom programu, biće u 44. izdanju - od 15. do 25. septembra, u znaku dijaloga i diskusije, kako samopropitivanjem, tako i uvođenjem tematskih razgovora s publikom o fenomenima savremenog teatra, poput tema kao što su politika i umetnost, libelarni kapitalizam, antopologija, uspavanost društva...

BITEF će svečano otvoriti 15. septembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu belgijski reditelj Jan Laures (Lauwers), čija je predstava “Izabelina soba”, u izvođenju briselske Nidkompani (Needcompany), stekla kultni status na evropskoj pozorišnoj sceni ubrzo posle premijere, najavljeno je 2. septembra na konferenciji za novinare.

“Izabelina soba” je prva u trilogiji belgijskog reditelja Lauresa, a slavna belgijska glumica Vivijan de Mojnk (Vivianne De Muynck) igra u njoj antropološkinju koja, idući od jednog do drugog umetničkog predmeta iz Afrike i sa Bliskog Istoka, evocira današnji odnos prema istoriji i drugačijim svetovima, kao veliku priču o našoj civilizaciji, uz poeziju reči i i igru.

Belgijska predstava biće reprizirana u JDP-u 16. septembra, dok će 20. septembra gostovati na sceni NIS-a u Novom Sadu.

Nidkompani učestvuje i predstavom “Kuća jelena”, koja je treći deo Lauersove dramske trilogije, a inspirisana je pogibijom ratnog izveštača Kerema, brata članice te trupe, u ratnim sukobima na Kosovu. Predstavu karakteriše emocija umetnika pred nemogućnošću da utiču na tokove istorije i njena tragična zbivanja, a ne ne bavi se faktografijom rata, već slikom apsurda koji čovečanstvo ponavlja stolećima, a biće igrana 17. septembra u JDP-u.

Publika BITEF-a videće 16. i 17. septembra u prostoru nekadašnjeg restorana “Grčka kraljica” mađarski “Frankenštajn-projekt”, čiji su autori Kornel Mundruco i Ivet Biro (Kornél Mundruczó/Yvette Biró) iz Budimpešte.

U njihovoj viziji i režiji Mundruca izmenjena je slika o klasičnom monstrumu iz romana Meri Šeli (1818) - on nije tvorevina ludog naučnika, već porodice i društva, bliži je Tađu iz “Smrti u Veneciji“ Tomasa Mana, nego fizičkom čudovištu, a kao takav, tragična je ličnost.

Glavni program biće nastavljen 18. i 19. septembra italijanskom predstavom “Tužni tropi” Kompanije Virđilio Sijeni iz Firence, inspirisanom istoimenim delom Kloda Levi-Strosa, u koreografiji Virđilija Sijenija (Virgilio Sieni). Kamen-temeljac te predstave, koja će biti igrana u Pozorištu na Terazijama, poslužio je kao inspiracija italijanskom koreografu Sijeniju da Levi-Strosov doživljaj izvornih kultura, takozvanih primitivnih naroda, prevede u znakove svoje tanane umetnosti o suštini čovekovog postojanja i njegove nedeljive umetnosti od praistorije do danas.

Berlinski Dojčes teatar izvešće 19. septembra u JDP-u “Ujka Vanju” A. P. Čehova, u režiji slavnog Jirgena Goša (Jürgen Gosch), koji je preminuo ove godine, a ostavio je u nasleđe testamentarno tumačenje čuvene Čehovljeve drame.

Publika pamti Goša po predstavi “Magbet”, koja je prikazana 2007. godine, a izvođenjem “Ujka Vanje” BITEF obeležava i 150-ogodišnjicu rođenja klasika ruske literature Čehova, kao i predstavom “Tri sestre” moskovskog teatra OKOLO kraj kuće Stanislavskog, u režiji Jurija Pogrebnička, koja će biti izvedena u završnici 24. i 25. septembra u Ateljeu 212.

Za novim Čehovom, pored umetnika celog sveta, u poslednje vreme tragaju i umetnici Rusije, ne držeći se više zaveta Stanislavskog, prvog reditelja tog tajanstvenog dramskog pisca.

Među predstavama u glavnom programu 44. BITEF-a su i dve domaće, od kojih je prva novo delo beogradske koreografkinje i plesne umetnice Dalije Aćin “Ko bi hteo mamu kao moju”, koprodukcija Stanice - servisa za savremeni ples i Malog pozorišta “Duško Radović”, u kojem će biti i igrana 20. septembra.

Ne prestajući da traga za novim temama, Dalija Aćin je osmislila tu predstavu kao autobiografsku multimedijalnu ispovest na osnovu snimaka njene petogodišnje ćerke, dokumentarnog videa iz svakodnevice sa ćerkom i njene igre, kao paralelnog javnog života.

U glavnom programu je i Euripidova drama “Bahantkinje” Narodnog pozorišta u Beogradu, koja će biti izvedena 23. septembra, a režirao ju je Stafan Valdemar Holm (Staffan), bivši upravnik Kraljevskog dramskog teatra Dramaten iz Stokholma.

Publika BITEF-a videće 21. i 22. septembra u Narodnom pozorištu i poljsku predstavu “T.E.O.R.E.M.A.” u produkciji TR Varšava, nastalu prema tekstu i u režiji Gžegoža Jažine (Grzegorz Jarzyna), a inspirisanu istoimenim romanom i filmom Pjera Paola Pazolinija.

Poznati poljski reditelj Jažina, čiju je predstavu “Proslava” videla publika 36. BITEF-a, pretvorio je neobičnu pazolinijevsku temu u pozorište retke lepote i začudnost, koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim, istakli su organizatori BITEF-a

Za 22. septembar u Bitef teatru najavljen je i “Spomenik G2” Janeza Janše i Dušana Jovanovića, u produkciji Maske i Mestnog gledališča Ljubljana.

Janez Janša, jedan od trojice slovenačkih umetnika koji se poslednjih godina predstavljaju tim imenom, već se drugi put poduhvata rekonstrukcije jedne predstave svoga starijeg kolege Jovanovića, nagrađivanog reditelja koji je poreklom iz Srbije, a živi i radi u Sloveniji.

Ovoga puta to je rekonstrukcija predstave “Spomenik G” iz 1972. godine, koja je učestvovala na BITEF-u i dobila specijalnu nagradu zvaničnog žirija.

U predstavi igraju umetnica sa davnašnje premijere i mlada igračica, a za razliku od “Pupilije”, ovu duhovitu i stvaralačku rekonstrukciju ostvarili su i Jovanović i Janša.

Prema navodima umetničkog direktora i koselektora BITEF-a Jovana Ćirilova, festivalski program bio je u jednom trenutku ugrožen - imao je samo tri predstave, ali je zahvaljujući Skupštini grada Beograda i Ministarstvu kulture obezbeđeno deset.

Specifičnost 44. BITEF-a je što ove godine nema slogan, čime se nameće ideja festivala kao mesta dijaloga i diskusije.

Prema rečima koselektorke Anje Suše, provokativna ideja izostavljanja slogana ove godine u suštini označava partnerski odnos sa publikom, odnosno dijalog.

Napominjući i da BITEF nikada nije ni bio tematski, već su odabirane najbolje predstave, pa je zatim pronalažen zajednički imenitelj kao tema, Anja Suša rekla je da se ove godine pokušalo nešto drugo i podsetila da i prva četiri izdanja BITEF-a nisu imala slogan, osim opšteg “Nove pozorišne tendencije”.

“Odsustvo slogana je deo široke antimarketinške provokacije, a s druge strane, teme su vezane za vreme u kojem živimo, pa su novina u tom smislu razgovori posle svake predstave o fenomenima na koje predstave upućuju (Pozorište posle iluzije kraja, Sve je politika, ali umetnost nije sve, Nakaze liberalnog kapitalizma, Igranje antropologije, Čehov u XXI veku  u Nemačkoj, Umetnost kao (is)povest, Buđenje tela i uspavano društvo, Reenactment u savremenoj pozorišnoj praksi, Sme li antička drama da bude zabavna i Čehov u XXI veku u Rusiji), rekla je Anja Suša.

I ministar kulture Srbije Nebojša Bradić istakao je da je BITEF bio prvi koji je “otvorio rampu i uspostavio dijalog sa publikom”, dodajući da je imao i važnu misiju da bude predstavnik srpske kulture i susreta kultura Istoka i Zapada, te da je vidljiv i u Evropi i svetu - svi znaju za njega.

Gradska sekretarka za kulturu Ivana Avžner rekla da Beograd zahvaljujući BITEF-u dolazi u žižu interešovanja u regionu, pa i Evropi.

Prema njenim rečima, iako je ekonomska situacija otežana, obezbeđeno je 29 miliona dinara, što je “za nijansu manje nego prošle godine”.

Žirijem 44. BITEF-a predsedava dramaturškinja Nataša Rajković iz Hrvatske, a članovi su teatrološkinja Elena Kovalskaja (Kovalskaya) iz Rusije, rediteljka Đanina Karbunariu (Gianina Carbunariu) iz Rumunije i
reditelj Bojan Đorđev i glumac Damjan Kecojević.

I 44. BITEF imaće raznovrstan prateći program, uključujući povratak “Šoukejsa”, izbora domaćih predstava u duhu BITEF-a, a ove godine ih je pet - “Pomorandžina kora” Novosadskog pozorišta/Újvidéki Színház, “Bog je di džej” Malog pozorišta “Duško Radović”, “Mnogo nas je” i “Džeki i Kenedi / Medeja” Bitef teatra, te “Plaža” Kosztolányi Dezső Színház i Urbána Andráša, u koprodukciji sa Maszk Egyesület iz Segedina.

Ljubica Beljanski Ristić predstavila je “BITEF polifoniju”, a Vera Konjović program “BITEF na filmu”, koji je postao tradicija u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.

Prodaja karata za 44. BITEF počela je, po ceni od 1.000 i 2.000 dinara.

Prošle godine Gran pri 43. BITEF-a dobila je predstava “Sanjari” mladog beogradskog reditelja Miloša Lolića, u produkciji JDP-a, nastala prema retko izvođenom delu međuratnog pisca Roberta Muzila, koji je istražio večne teme čovekove osećajnosti, velika očekivanja i razočaranja...

Specijalna nagrada 43. BITEF-a pripala je zagrebačkoj trupi Bacači sjenki, za “Odmor od povjesti”. Bacači sjenki su isto priznanje dobili i 2007. godine, za predstavu “Ex-pozicija”.

Žiri “Politikine” nagrade za najbolju režiju nagradio je slavnog kanadskog reditelja Roberta Lepaža za predstavu "Plavi zmaj" trupe Ex Machina, dok se publici 43. BITEF-a najviše svidela norveška predstava “Pisac” Jo Stromgren teatra iz Bergena, koja govori o najpoznatijem norveškom nobelovcu i najpoznatijem piscu kvislingu, Knutu Hamsunu, optuženom za veleizdaju.

BITEF je 2009. godine održan na temu “Kriza kapitala - umetnost krize”, a posebno je obeležio 20-godišnjicu smrti legendarne Mire Trailović, čijim je imenom nazvan i Gran pri za najbolju predstavu.

Sajt BITEF-a je www.bitef.rs, a program sa satnicom 44. festivalskog izdanja nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org i u PRILOGU

(SEEcult.org)