Šoškićev Tractatus u ARL
Poznati umetnik Ilija Šoškić, koji živi i radi u Rimu, predstaviće se 9. oktobra u Art radionici Lazareti u Dubrovniku izložbom “Tractatus”, kojom nastavlja istraživanje na proširenju pojma slike. Reč je o instalaciji/tableau-vivant koja insistira na slici koncipiranoj na dijagonali koja seče pravougli prostor, a u centru, na sredini dijagonale, od gipsanog praha, autor pravi “živi totem” (na određen način).
Poznati umetnik Ilija Šoškić, koji živi i radi u Rimu, predstaviće se 9. oktobra u Art radionici Lazareti u Dubrovniku izložbom “Tractatus”, kojom nastavlja istraživanje na proširenju pojma slike.
Reč je o instalaciji/tableau-vivant koja insistira na slici koncipiranoj na dijagonali koja seče pravougli prostor, a u centru, na sredini dijagonale, od gipsanog praha, autor pravi “živi totem” (na određen način).
Prema navodima Šoškića, ideja rada je Tractatus, jer je dijagonala geometrijska izvedenica, dva trougla koja nastaju su proizvod dijagonale, a “živi totem” jednom nogom stoji u prostoru jednog trougla, a drugom u prostoru drugog. Tako koncipirana opredmećena misao, slika kao quantum ili kao prošireni pojam slike, insistira na slici kojoj važnost daju i Ludvig Vitgenštajn (Ludwig Wittgenstein), kome je naslov rada i posvećen, i fizičari kvantne teorije.
“I na kraju umetnost i njen konceptualni segment nalaze podršku i filozofije i fizike; a moze se reći i obratno... Upravo ta veza u ovoj izložbi se potencira, aksiomizira, metafizicira… što i jest, zapravo, umetnost; moj krajnji cilj - prošireni pojam slike…”, naveo je Šoškić, koji je rođen 1935. godine u Dečanima.
Šoškić je, kako je istaknuto u najavi ARL, jedan od najinteresantnijih umetnika generacije koja ulazi u “aktionismus” i u projekat otvaranja u sveukupnom kritičnom momentu koji se uobličava vec na kraju 60-ih. Iako se pojavio u trenutku ukazivanja arte povera u Italiji, Šoškićev rad od početka karakteriše jedna “brzina više”, što se nazire u njegovom energetskom konceptu, intuiciji budućih eksplozija istočnoevropskog sistema, kontinuiranom pisanju-slikanju, to jest kontinuiranom mentalnom dnevniku i političkoj kritici koju uobličava preko crteža-papira-teksta - sistema u kojem je razradio čitavo svoje filozofsko promišljanje i promišljanje o filozofiji 20. veka, od Vitgenštajna do danas.
Radna biografija Šoškića u svetskoj istoriji umetnosti svrstava ga u ozbiljne činioce aktuelnih kretanja u evropskom modernizmu 70-ih godina prošlog veka, u kojem je i danas jedan od učesnika.
Studirao je Umetničku školu u Herceg Novom, Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu i Accademia di belle arti u Bolonji, a izložbom u Museo Diamanti u Ferrari (1972) ušao je na italijansku art scenu, kao ravnopravan učesnik s vodećim ličnostima tamošnje i svetske neo-avangarde…
Imao je bezbroj samostalnih izložbi i učestvovao na mnogo kolektivnih antologijskog karaktera.
Bavi se i teorijskim radom, a o njemu su pisali Emilio Villa, Mario Diacono, Simonetta Lux...
Krajem 80-ih živeo je i radio i u Dubrovniku, sarađujući s Ljubom Gamulin i Mihovilom Ercegovićem, te urednikom Radio Dubrovnika Jovicom Popovićem.
Polazeći iz male konzervativne sredine, krajem 60-ih godina, on se, kako kaže, našao "u pravo vreme na pravom mestu" u Italiji, gde je postao "saučesnik" jedne, u okviru modernizma, nezadržive erupcije razbuđene umetničke svesti i savesti.
Izložba će biti otvorena u ARL do 14. oktobra.
Sajt ARL, koju vodi dubrovački umetnik Slaven Tolj, je www.arl.hr
*Razgovori Šoškića sa umetnicima Selmanom Trtovcem i Tatjanom Ilić o umetnosti, slobodi, današnjem društvu i drugim aktuelnim pitanjima, mogu se naći u Galeriji umetnika portala SEEcult.org
(SEEcult.org)
