Krizna nagrada 51. OS
Oktobarski salon, najveća izložba savremene umetnosti u Beogradu, prvi put od kada je međunarodnog karaktera nema dobitnike tri ravnopravne nagrade - zbog krize je dodeljena novčana nagrada samo beogradskoj umetnici Ani Adamović, dok su dva priznanja dobili južnoafrički umetnik Vilijam Kentridž i Eva Kok iz Danske.
Specifičnost 51. Oktobarskog salona, otvorenog 8. oktobra u bivšoj vojnoj zgradi u centru Beograda, budućem Muzeju grada, ogleda se i u tome što je žiri bio jednočlan, takođe zbog uštede, a činio ga je nemački kustos Rene Blok (Block).
Blok je veliki prijatelj Oktobarskog salona, a bio je i umetnički direktor OS 2006. godine i, prema navodima organizatora iz Kulturnog centra Beograda (KCB), uvek kada dođe otkupi po neki rad domaćih umetnika.
Blokova izložba “Love it or Leave it”, kao deo pratećeg programa, trenutno je postavljena u galeriji Artget KCB-a, organizatora Oktobarskog salona, čiji je osnivač Grad Beograd.
Novčana nagrada 51. Oktobarskog salona, u iznosu od 250.000 dinara (oko 2.500 evra) dodeljena je Ani Adamović kao podsticaj domaćem umetniku.
Kentridžu je dodeljeno priznanje za životno delo, a Evi Kok za najveći doprinos konceptu 51. Oktobarskog salona, koji je osmislio kustoski tim iz Švedske - Juan Puset (Johan Poussete) i Selia Prado (Celia) pod sloganom “Noć nam prija”, pozajmljenim iz eseja Horhea Luisa Borhesa, koji otvara pitanje nesvesnog selektivnog sećanja, odnosno pamćenja (Ne mogu da prođem kroz predgrađa u samotnoj noći a da ne pomislim da nama prija noć jer potiskuje nevažne detalje, baš kao i naše sećanje).
Nagrada KCB-a, koja podrazumeva organizovanje samostalne izložbe u jednoj od galerija tog centra u 2012. godini, dodeljena je italijanskoj umetnici Rozi Barba.
Na 51. OS učestvuju i Zoran Naskovski iz Srbije, Maja Bajević (BiH), Tereza Habard i Aleksander Birhler (SAD), Junas Dalberj (Danska), Tim Ečels i Stiv Mekvin iz Velike Britanije, Amar Kanvar (Indija), David Maljković (Hrvatska), Arnaut Mik (Holandija), Harun Farocki (Češka), Omer Fast (Izrael) i Karl Mikael fon Hausvolt i Tumas Nordanstad (Švedska), kao i švedski umetnik Erik Krikorc, čija je instalacija “Emotivni gradovi” postavljena na Palati “Albanija” i obuhvata sajt Emotionalcities.com, preko koga građani mogu da odgovore na pitanje kako se osećaju i tako doprinesu opštoj slici raspoloženja u Beogradu danas, deset godina posle demokratskih promena.
Radovi 20 umetnika odabranih za izložbu “Noć nam prija”, među kojima je troje iz Srbije, postavljaju pitanje o izboru onoga što pamtimo i onoga što zaboravljamo.
Uveren da umetnost može da doprinese “širem razumevaju naših izbora, poveća interesovanje za proces promišljanja onoga što smo videli, kao i kritičkom posmatranju sveta”, Puset je na otvaranju 51. Salona poručio, između ostalog, i da danas postoji problem objektivnosti istorije.
Izložba “Noć nam prija” priređena je na oko 3.000 od ukupno oko 10.000 kvadratnih metara prostora bivše zgrade Vojne akademije u Resavskoj, koji je Ministarstvo odbrane ustupilo 2006. godine za Muzej grada Beograda, a nalazi se nedaleko od NATO bombama uništenog Generalštaba.
S obzirom na tradicionalno veliku gužvu na otvaranju Oktobarskog salona, posetioci nisu imali priliku da pažljivije pogledaju radove, uglavnom video instalacije, a za to će im i biti potrebno oko pet sati.
Mnogi su postavku obišli tek posle izlaska dobrog dela onih koji su prvi ušli, a deo publike je slušao otvaranje i govore na zakrčenim stepenicama od prizemlja zgrade do izložbenog prostora na spratu.
Snažan utisak ostavila je i sama zgrada Vojne akademije, stara više od jednog veka, koja se uklapa i u kustoski koncept tematike individualnog i kolektivnog sećanja, rekonstrukcije istorije i percepcije stvarnosti.
Bivša zgrada Vojne akademije inspirisala je beogradsku umetnicu Dušicu Dražić za site-specific rad “Zimska bašta”, simboličan narativ o marginama, isključenju i okruženju, koji je izazvao veliku pažnju, a reč je o instalaciji napravljenoj od korova skupljenog u zgradi i dvorištu tog bivšeg vojnog objekta, kojom umetnica na formalan i arhitektonski način istražuje istoriju tog lokaliteta.
Nagrađena beogradska umetnica Ana Adamović učestvuje na 51. OS video radovima “Kancona”, koji je omaž starosti i sećanju, i “Madlene”, koji je posvećen izgubljenom vremenu generacije iz sredine 70-ih godina 20. veka, kojoj i sama pripada.
U video-radu “Kancona” starica usredsređeno gleda u sebe, dok sluša vlastiti glas kako peva njenu omiljenu pesmu iz mladosti, koju je prvi put čula 1941. Pesma je na italijanskom, o vojniku koji piše majci s fronta: govori joj koliko mu nedostaje, kako je više nikada neće napustiti ako bude preživeo rat… Njen glas i pesma su oruđe kojim se oživljava prošlost.
Radovi Adamovićeve iz serije “Madlene”, započete 2004. godine, bave se istraživanjem prizora koji predstavljaju ili bi mogli da predstavljaju, okidače sećanja. Naslov serije “Madlen” potiče iz najvažnijeg dela francuskog pisca Marsela Prusta, u kojem je madlen zapravo kolačić koji, kada se umoči u čaj, budi nehotično sećanje koje nagoni autora da krene u potragu za izgubljenim vremenom.
Danska umetnica Eva Kok (Koch), nagrađena za doprinos koncepciji 51. OS, učestvuje na izložbi “Noć nam prija” radovima “NoMad” (1998) i “Približavanje”.
U instalaciji ”NoMad” prikazuje uzani nasip koji se pruža između neba i mora, gde koračaju ljudska obličja. Nasip, koji je ponekad vidljiv, a katkad prekriven vodom, predstavlja prelaz, mesto prelaska koje povezuje dva mesta. Ujedno je i međuprostor, a jaz je između ovde i tamo.
Instalacija “Približavanje” pozajmljuje tekst iz Danteove “Božanstvene komedije” o potrazi za smislom i, ništa manje, za neobjašnjivim ili neopipljivim. Zvučna pozadina i slika stoga pripovedaju istu priču, ali različitim jezikom. Uhvaćen između ta dva jezika, gledalac dolazi u oštar sukob s osnovnim stanjem našeg odnosa sa okolnim svetom, stalnom potrebom za tumačenjem. Umetnica ukazuje da ideal nedvosmislene komunikacije ne postoji, odnosno da se uvek nalazimo na polju tumačenja, a čak iako govorimo istim jezikom, to ne znači da nešto shvatamo istovetno.
Južnoafrički umetnik Vilijam Kentridž (William Kentridge), dobitnik priznanja za celokupan opus, učestvuje filmom “Šta će doći (već je došlo)”, koji je zasnovan na anamorfnim slikarskim tehnikama iz 17. veka pomoću kojih izobličeni prizor ponovo poprima prave proporcije kada se gleda iz određenog ugla.
Rad kao početnu tačku uzima zanimanje za predkinematografsku tehnologiju, u spoju s posmatranjem prirode percepcije. Kao svojevrsna metafora, govori o preuzimanju odgovornosti za surovu kolonijalnu istoriju Etiopije pod italijanskim fašizmom na koju se rad odnosi.
Umetnica Roza Barba, dobitnica nagrade KCB-a, predstavljena je instalacijom “Dugačak put” o ogromnom privremenom trkalištu u Juti, koje je bilo u upotrebi samo nekoliko nedelja pre no što je zauvek napušteno, a snimljeno je iz ptičje perspektive.
Roza Barba učestvuje i filmom “Daj mi da vidim”, čija je glavna odlika zvuk, a prikazuje jedan morski pejzaž, obalu nekog neodređenog mesta uveče.., uz priču o čoveku koji gubi vid. Prijatelj mu pomaže da zapamti predmete u svom domu koji su zametnuti, posebno jedan neobičan predmet koji se više ne može vizuelizovati, niti opisati rečima. To postaje ključno za čovekovo vraćanje u prošlost. Prizori noćnog leta iznad arhipelaga postaju metafora za njegovu potragu za uspomenama i iščezavanje njegovog nekada postojanog sveta.
Eva Kok i Roza Barba razgovaraće 9. oktobra sa publikom, nakon kustoskog vođenja posetilaca kroz izložbu.
Raznovrstan prateći program takođe će biti održan u Resavskoj, u saradnji s nevladinim organizacijama, alternativnim umetničkim grupama i pojednicima, a obuhvata i različite edukativne programe namenjene različitim ciljnim grupama.
Najavljena je i emisija “Oktobarski salon - Gužva” autorki Maje Uzelac i Tijane Todorović, koja će biti emitovana na II programu RTS-a 14, 21. i 28. oktobra, a bavi se kulturnom politikom kroz strategiju razvoja Oktobarskog salona, zatim odnosom umetnosti i ekonomije i 51. Salonom i pratećim programima.
Oktobarski salon organizovan je ove godine budžetom od oko 30 miliona dinara, od čega su gradske vlasti obezbedile 21 milion, četiri miliona je iz rebalansa, četiri od Ministarstva kulture, a ostatak od partnera i sponzora.
Prvi put ove godine ulaz na OS biće naplaćivan (200 dinara), ali je ulaznica u formi članskih karata, pa će posetioci moći da uđu na izložbu koliko hoće puta.
OS prvi put ima i novine - u cilju popularisanja u najširoj javnosti, a prvi broj predstavlja koncept i umetnike i njihove radove. Najavljena su tri izdanja u po 30.000 primeraka, koja će biti distribuirana širom grada.
Žurka 51. OS održana je u foajeu Dvorane KCB-a, u ambijentu izložbe “Queer salon”, organizovane u okviru Pride Weeka, povodom prve Parade ponosa u Beogradu, koja je zakazana za 10. oktobar.
Na Queer salonu, koji obezbeđuje policija, učestvuju Aleksandar Maćašev (Njujork), Biljana Cincarević (Beograd), Draško Bogdanović (Sarajevo/Toronto), Ivana Savić (Niš), Jelena Jelača (Beograd), Jelena Karleuša (Beograd), Mirko Ilić (Njujork) i Rena Raedle i Vladan Jeremić (Beograd), a iako sasvim različitih likovnih jezika, politika u umetnosti, generacija i medija u kojima stvaraju, povezuje ih to što su proteklu deceniju bili aktivni u procesima konceptualnog promišljanja i vizuelnog osmišljavanja queer identiteta u javnom prostoru.
Oktobarski salon, koji su gradske vlasti osnovale 1960. kao izložbu najboljih ostvarenja u oblasti likovnih umetnosti, menjao je tokom poluvekovne istorije koncepciju i oblike organizovanja, a od 2001. imenuje se umetnički direktor koji predlaže koncept. Od 2004. godine OS je međunarodnog karaktera, a umetnički direktori bili su do sada Anda Rotenberg, Darka Radosavljević Vasiljević, Rene Blok, Lorand Heđi, Bojana Pejić i Branislava Anđelković.
Sajt Oktobarskog salona je www.oktobarskisalon.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org i OVDE
Više o 51. OS-u možete naći u tekstu “51. OS - Noć nam prija”, a fotografije radova nalaze se i u Foto galeriji portala SEEcult.org
(SEEcult.org)
