Obnova balkanskog filma
Došlo je vreme da se proslavi obnova balkanskog filma - piše: Elma Tataragić, selektor regionalnog takmičarskog progama na SFF-u Pre samo jednu deceniju, filmski autori iz regiona pratili su velike festivale iz daljine. Danas, filmski autori čiji je pravi dom Sarajevo zvezde su Kana, Berlina i Venecije. Da li filmovi sa Balkana mogu da budu konkurentni među evropskim filmovima? Kada smo odlučili da profilišemo Sarajevski filmski festival prvenstveno kao festival posvećen filmu iz jugoistočne Evrope, mnogi su mislili da to nije tako dobra ideja.
Došlo je vreme da se proslavi obnova balkanskog filma - piše: Elma Tataragić, selektor regionalnog takmičarskog progama na SFF-u
Pre samo jednu deceniju, filmski autori iz regiona pratili su velike festivale iz daljine. Danas, filmski autori čiji je pravi dom Sarajevo zvezde su Kana, Berlina i Venecije.
Da li filmovi sa Balkana mogu da budu konkurentni među evropskim filmovima? Kada smo odlučili da profilišemo Sarajevski filmski festival prvenstveno kao festival posvećen filmu iz jugoistočne Evrope, mnogi su mislili da to nije tako dobra ideja.
Bio je to rizičan preokret i za nas, ali bili smo uvereni da je regionu potrebna platforma za ohrabrivanje i negovanje novih talenata koji su zapostavljeni ili izgubljeni u društvima u tranziciji.
Filmovi koji su se tada snimali bili su malobrojni, nedostajalo im je produkcijskih uslova i nedostajala im je platforma sa koje mogu da budu lansirani na međunarodnu scenu.
Od samog početka, naš cilj je bio da negujemo nove talente i ohrabrimo filmsko stvaralaštvo u teškim uslovima. Nije bilo dovoljno obezbediti platformu za promovisanje snimljenih filmova; bila nam je potrebna još jedna platforma da negujemo projekte u pripremi i učinimo ih kompatibilnim sa međunarodnim filmskim tržištem.
Tako smo 2003. godine promovisali regionalni takmičarski program kao događaj visokog profila samo za regionalne filmske autore i pokrenuli CineLink kao naš koprodukcijski market.
Za samo sedam godina, takmičarski program je postao glavno mesto za premijere najboljih regionalnih filmova, dok se CineLink smatra jednim od deset najboljih fillmskih marketa u Evropi.
Najvažnije od svega, pojavila se nova generacija filmskih stvaralaca i ova generacija je samouverena, snažna i ne mari mnogo za ograničenja, granice, pravila i finansije, jer film doživljava kao najbolji savremeni medijum za komunikaciju i pripovedanje.
Dok je predstavljao i promovisao svoj najnoviji film, Socijalizam, Žan Lik Godar je u jednom intervjuu početkom godine izjavio: "Ne postoji intelektualna svojina, postoji samo intelektualna odgovornost."
Ova izjava pokreće čitav niz pitanja o autorskim pravima, onlajn distribuciji filmova, i tako dalje (sve važne teme sa kojima se takođe bavimo preko našeg industrijskog odeljenja).
Ali, za naš ovogodišnji izbor važniji je drugi deo te rečenice. Izraz "intelektualna odgovornost" najlakše može da opiše ovogodišnji takmičarski izbor Sarajevskog filmskog festivala.
Program se sastoji od devet filmova veoma različitih autora; različitih po iskustvu, po estetskom pristupu i po tome kako doživljavaju svet.
Ono što im je zajedničko je nešto veoma novo u regionalnom filmu: intelektualna odgovornost prema filmu, prema društvu koje manje ili više delimo, i prema svom radu, u ovom slučaju filmu.
Takmičarskom selekcijom dominiraju već zreli filmski stvaraoci u tridesetim i četrdesetim godinama koji predstavljaju svoj četvrti film. Takav je Radu Muntean iz Rumunije sa filmom Utorak, posle Božića, koji govori o ljubavi i prevari.
Mađarski režiser Kornel Mundruco je ponovo uvršten u naš takmičarski program sa filmom Nežni sin: Projekat Frankenštajn, koji se bavi pitanjima tajni iz prošlosti, ali, takođe, i ljubavi. Sabolč Hajdu, još jedan Mađar, predstaviće Biblioteku Paskal, u kojoj uz pomoć fantastike priča priču o seks trafikingu iz istočne u zapadnu Evropu, stvorivši tako novi žanr i prikazavši ovu često obrađivanu temu na jedan sasvim novi način. Vavien, turskih režisera Jagmura i Durula Tajlana, priča je o porodičnim problemima ispričana sa humorističke distance, učinivši film dostupnim za širu publiku. Dva filma iz Bosne i Hercegovine, Jasmina Nedžada Begovića, i Sevdah za Karima Jasmina Durakovića, oba su drugi filmovi.
Jasmina, smeštena u devedesete godine prošlog veka, priča je o nevoljama dve neobične izbeglice, dok je Sevdah za Karima savremena priča o savremenom bosanskom društvu. Mađarska rediteljka Agneš Kočiš pojavljuje se prvi put u takmičarskom programu Sarajevskog filmskog festivala sa svojim drugim filmom, Adrienn Pal, intimnom pričom o medicinskoj sestri koja pokušava da pronađe sreću i smisao života tražići davno izgubljenog prijatelja iz detinjstva.
Debistantski filmovi su sirovi i eksperimentalni i daju poseban kvalitet ovoj selekciji. Jedan je Tilva Roš mladog srpskog reditelja Nikole Ležaića, koji govori o mladima iz mestašca u Srbiji rastrzanih između moderne MTV-kulture i društva u tranziciji koje je njihova stvarnost. Austrijska rediteljka Barbara Eder priča sličnu priču, doduše smeštenu među mlade u Sjedinjenim Državama, sa niskobudžetnim filmom, Amerika iznutra.
Osim ovih devet igranih filmova, još 11 kratkih i 18 dokumentarnih filmova takmičiće se za nagradu Srce Sarajeva. Sa još sedam filmova u selekciji "U fokusu" , i 30 bosanskih filmova koji su snimljeni prošle godine, Sarajevski filmski festival prikazaće 75 filmova iz čitavog regiona.
Sarajevski filmski festival je odigrao veoma važnu ulogu u jačanju regionalne industrije sa našim koprodukcijskih marketom CineLink, Work-in-Progress i novouspostavljenim Regionalnim forumom. Pre dve godine pokrenuli smo obrazovnu platformu poznatiju kao Sarajevo Talent Campus, koja je iznedrila još jedan projekat: Sarajevo grad filma, fonda koji svake godine proizvede četiri ili pet kratkih filmova mladih regionalnih talenata.
Regionalni film se u mnogome promenio u poslednjih 15 godina. Ne bismo preterivali kada bismo rekli da su filmovi iz ovog regiona pretrpeli najdramatičniju promenu, ne samo u produkcionom smislu, već i po pitanju sadržaja.
Regionalna produkcija je morala da prođe mnogo toga otkako su se produkcione šeme dramatično promenile posle pada Berlinskog zida. Danas, kada slavimo dvadesetogodišnjicu pada Zida, slavimo i rađanje jedne nove filmske estetike koja dolazi iz našeg regiona.
Pre samo deset godina, regionalni reditelji su pratili velike festivali iz daljine. Sada su glavne zvezde Kana, Berlina i Venecije, dok je njihov pravi dom Sarajevo.
*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)” koji je posvećen analitičkom izveštavanju o kulturnim politikama na Zapadnom Balkanu, a realizuje Balkanska istraživačka regionalna mreža (BIRN). SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu (SCP). Tekstovi su originalno objavljeni u okviru sekcije “Culture Watch” na sajtu BIRN-a, a zainteresovani se mogu prijaviti i na mesečni “Culture Watch” bilten.
