Moje telo - moja teritorija
Međunarodni Dan borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembar, u Beogradu je obeležen nesvakidašnjim društveno angažovanim performansom "Moje telo moja teritorija" na Trgu Republike, čiju su izvedbu omogućili Rekonstrukcija Ženski fond, Mreža Žene protiv nasilja, Autonomni ženski centar i Feministički putujući karavan.
Performans je deo kampanje “16 dana aktivizma” protiv nasilja nad ženama, koja se ove godine bavi temom "Militarizam i nasilje nad ženama", sa posebnim osvrtom na zločin silovanja.
Kampanja već osam godina kao centralni deo aktivnosti predstavlja putujuće ulične performanse koji tretiraju razne aspekte društvenog problema muškog zlostavljanja žena, kao što su ubistva, silovanja, trgovina ženama i decom, porodično nasilje i incest traume, izvodeći ih u raznim gradovima Srbije.
Performans "Moje telo moja teritorija", u režiji Dijane Milošević, na tekst Jelene Anđelovski, izvode glumice: Vesna Bujošević, Zorica Nikolić, Ana Imširović - Đorđević i Slađana Rackov, a scenografkinja je Marija Vidić, tehnička podrška Nikola Cakić, video master Aleksandra Nestorov, dok je za organizaciju i produkciju zadužena Zoe Gudović.
Performans otvara tango - "tužna misao koja se pleše", u audio interpretaciji benda Gotan Project, uz čije taktove učesnice igrom i pokretima tela potresno dočaravaju pretrpljeno iskustvo patnje, užasa i strahote seksualnog zlostavljanja.
U prvom delu performansa one reflektuju žrtvu, koja nema mogućnost izbora, niti šansu da se brani, koja je u šoku, paralisana strahom i očajem dok trpi nasilje. U drugom delu je audio dramskim zapisom autentično dočarana policijska istraga, gde shvatamo koliko sam tok istrage doprinosi još većem poniženju i degradiradaciji žene, mnoštvom pitanja u stilu: "Šta si imala obučeno?", "Da li si se branila?" ili izjavom: "Biće na kraju tvoja reč protiv njegove." Poslednji deo performansa odražava intimnu, unutrašnju borbu žene, duboke ožiljke na njenoj duši, ali i odluku da ne ćuti o tome, već da se odlučno suprotstavi i bori protiv počinioca tako što će skupiti hrabrost da ukaže na njega, suoči se sa njim i izvede ga pred lice pravde da bi dobio zasluženu kaznu.
Performans upućuje na širenje svesti o tome da za zversku brutalnost i sramotu nasilničkog čina nije odgovorna žena, da u ime slobode i prava svih nastradalih žena - žrtava, u ime budućnosti, treba ustati i boriti se protiv ovog i njemu sličnih zlodela, koja se mahom prećutkuju ili preblago kažnjavaju, a kojima su gusto protkani, krvlju, patnjom, predrasudama i poniženjem ispisani, cela istorija i sadašnjost. Silovanje nije nevoljni seks, već gnusni zločin, nevezan za vreme i prostor, ratne ili mirnodopske uslove.
Društveno-angažovani performans “Moje telo moja teritorija” biće, posle Beograda, izveden i 27. novembra u Novom Pazaru (Kulturni centar DamaD), a tokom decembra u Velikoj Plani (Žene u akciji), Kruševcu (NVO Peščanik), Leskovcu (Žene za mir), Nišu (SOS telefon za Romkinje "Osvit") i 6. decembra u Loznici (NVO Svetionik).
U Srbiji, prema podacima Incest trauma centra, svaka četvrta devojčica preživi neki oblik seksualnog nasilja.
Prema podacima Autonomnog ženskog centra, 80 odsto počinilaca seksualnog nasilja su poznate osobe, više od 70 odsto slučajeva se dešava u poznatom prostoru, u 87 odsto slučajeva uključena je pretnja po život žene, a u 50 odsto slučajeva postoji pretnja oružjem.
I pored takve statistike, žene koje prežive seksualno nasilje i dalje se suočavaju sa osudama sredine i neadekvatnom zaštitom države.
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama obeležava se od 1981. u znak sećanja na tri sestre Mirabel, koje je brutalno ubio diktator Rafael Trujillo u Dominikanskoj Republici 1960. godine.
Sestre Mirabel delovale su pod imenom ''Las Mariposas'' (leptiri) kao političke aktivistkinje i postale simbol otpora diktatorskom režimu Trujilla. Zbog svojih aktivnosti, hapšene su više puta zajedno sa svojim muževima. Kada su 25. novembra 1961. godine krenule u posetu muževima u zatvor, uhapsila ih je Trujillova policija.
Sve tri su zadavljene, a njihova tela su pronađena polomljenih kostiju.
Ujedinjene nacije su 1999. godine usvojile 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.
"16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama" je globalna, svetska kampanja za ženska ljudska prava.
Prva kampanja "16 dana aktivizma" održana je 1991. godine uz koordinaciju "Center for Women's Global Leadership" instituta iz Nju Džersija koji utvrđuje strateške pravce i pravi godišnji globalni kalendar na kojem se nalaze najzanimljiviji programi.
Sajtovi organizatora su www.rwfund.org, www.womenngo.org.rs i www.zeneprotivnasilja.net (program kampanje u gradovima u Srbiji nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org)
Tekst: Biljana Kosmogina
Fotografije: Biliana Rakočević
