Vođenje kroz izložbu Prihvatljive razlike
Kustoskinja Maja Ćirić vodiće posetioce 22. januara u podne kroz izložbu “Prihvatljive razlike: mnogostruki potencijali i slikarstvo / Voren Najdih”, koja je otvorena u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda povodom nagrade “Lazar Trifunović” koju je dobila za 2007. godinu. Maja Ćirić govoriće o radu američkog umetnika Najdiha, njegovim istraživanjima opažajnih fenomena, dugi i njenom spektru u slikarstvu, kao i o njegovim stavovima da umetnost treba da pruži nove senzacije, nove vrste percepcije.
Kustoskinja Maja Ćirić vodiće posetioce 22. januara u podne kroz izložbu “Prihvatljive razlike: mnogostruki potencijali i slikarstvo / Voren Najdih”, koja je otvorena u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda povodom nagrade “Lazar Trifunović” koju je dobila za 2007. godinu.
Maja Ćirić govoriće o radu američkog umetnika Najdiha, njegovim istraživanjima opažajnih fenomena, dugi i njenom spektru u slikarstvu, kao i o njegovim stavovima da umetnost treba da pruži nove senzacije, nove vrste percepcije.
Najdih je umetnik koji se u radu kreće kroz različite medije - od fotografije, preko slikarstva do videa, koristeći ih da potencira i objasni vezu nauke i umetnosti. Istovremeno je zainteresovan za sam proces stvaranja slika.
Izloženi radovi su primeri kako Najdih reinterpretira istoriju umetnosti, zbog čega je izložena i slika Vase Pomorišca “Autoportret s paletom” iz 1932.
Najdihovi radovi su, takođe, primer shvatanja umetnosti kao eksperimentalne investicije, kao skupa ideja koje kritički pokreću sistem.
Najdih teži da stvaranje slika učini transparentnim. Smatra da u savršenom procesu postoji određena grupa slika, unutar samog medija (bilo ono fotografija, slika ili video). On nastoji da umetničkim akcijama ponovo osvoji saznajne oblasti koje su usmerene na efekte i mehanizme široko rasprostranjenih medija masovne kulture u globalnom svetu.
Spajajući na elegantan način naučno i estetsko znanje i iskustvo (do sredine 80-ih se bavio očnom hirurgijom), Najdih u radu polazi od tačke na kojoj je realnost prvobitno stvorena: neuronskoj mreži mozga.
Za projekat “Neuromoć” dobio je 2010. prestižnu nagradu Vilem Fluser.
Najdihov rad predstavljen je u Likovnoj galeriji KCB-a u okviru nagrade “Lazar Trifunović” koja je od 2001. godine modifikovana u autorsku izložbu laureata “Kritičari su izabrali”.
Pri odabiru umetnika za izložbu “Kritičari su izabrali”, povodom nagrade koju je dobila za tekst u katalogu izložbe “Reset” Mrđana Bajića, predstavnika Srbije na 52. Bijenalu u Veneciji, cilj Maje Ćirić bio je da stimuliše mnogostruke ontologije slikarstva i konceptualne umetnosti i ukaže na prevaziđenost esencijalističkog poimanja umetnosti, što se ogleda u sledećem stavu: “Umetnost nikada nije bila - nije to ni danas - toliko banalna i toliko konkretna da pravi razlike između pojedinih političkih i ekonomskih sistema”.
Predstavljanjem Najdihovog projekta, Maja Ćirić nudi stimulativno viđenje toga šta savremena umetnost i kritika podrazumevaju u 21. veku i kako mogu biti relevantni i u institucionalnim okvirima, u kojima se stvara prostor za razlike uslovljene različitim vidovima moći u geopolitičkim, ideološkim, ekonomskim i naučnim kontekstima.
Maja Ćirić podsetila je u katalogu izložbe “Prihvatljive razlike...” da je Lazar Trifunović smatrao da je umetnost složena pojava u koju se uklapaju mnogi komplikovani fenomeni, ali i da umetnost, da bi živela s vremenom u kojem nastaje, mora da osluškuje njegov zvuk, probleme i bolove.
Maja Ćirić tako ukazuje i na potrebu nove uloge galerijskog prostora i umetničke kritike.
Da bi bila relevantna u 21. veku, galerija mora istovremeno da bude otvorena mreža, crna kutija, bela kocka, hram, laboratorija i situacija, nudeći kreativno partnerstvo kustosa i producenta, umetničkog objekta i ideje umetnosti. S obzirom na to da je savremena umetnost samo deo celokupne intenzivne kulturne produkcijie a naročito u veb 2.0 okruženju, umetnička kritika usmerena je ka malom broju insajdera koji, i kada su za nju zainteresovani, nemaju vremena da ih sve pročitaju. Ako kritika već nema tržišnu vrednost i logiku, Maja Ćirić ukazuje da je prilika da nađe mesto u kulturnoj produkciji u njenom upisivanju u kustosku praksu.
Prema njenim rečima, savremena umetnost, bez utopijskih očekivanja, omogućava i ponovno iščitavanje i relativizovanje stavova Lazara Trifunovića - istoričara umetnosti, likovnog kritičara i dugogodišnjeg profesora moderne umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, jedne od najznačajnijih ličnosti za razvoj istorije umetnosti u Srbiji, čijim je imenom nazvana nagrada za likovnu kritiku i kritičko pisanje o savremenoj umetnosti.
Sajt KCB-a je www.kcb.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
*Foto: Božidar Đokić
(SEEcult.org)
