Beogradizacija Beograda
Beogradske vlasti započele su akciju za očuvanje identiteta i kulturnog nasleđa glavnog grada, odnosno njegovih “pravih vrednosti”, a podršku za taj projekat, koji je deo priprema za kandidaturu Beograda za evropsku prestonicu kulture 2020. godine, dobile su od kompanije Naftna industrija Srbije (NIS). Projekat “Beogradizacija Beograda” počeo je 31. jula na desetak lokacija širom grada, a trajaće do kraja ove godine svake poslednje subote u mesecu.
Beogradske vlasti započele su akciju za očuvanje identiteta i kulturnog nasleđa glavnog grada, odnosno njegovih “pravih vrednosti”, a podršku za taj projekat, koji je deo priprema za kandidaturu Beograda za evropsku prestonicu kulture 2020. godine, dobile su od kompanije Naftna industrija Srbije (NIS).
Projekat “Beogradizacija Beograda” počeo je 31. jula na desetak lokacija širom grada, a trajaće do kraja ove godine svake poslednje subote u mesecu.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas rekao je na otvaranju te akcije u Knez Mihailovoj ulici da je cilj propagiranje pravih beogradskih vrednosti, objavljeno je na sajtu grada.
“Mnogo se priča o beogradizaciji Srbije i mi neprestano objašnjavamo da Beograd nikome ništa ne uzima već samo daje. Zato smo i odlučili da iskoristimo tu reč i da pokažemo i promovišemo najbolje vrednosti glavnog grada”, rekao je Đilas, izrazivši uverenje da Beograd zaslužuje titulu evropske prestonice kulture i nadu da će je i dobiti.
U projektu “Beogradizacija Beograda” mogu da učestvuju svi, pre svega u aktivnostima koje ne zavise od novca.
“Svako od nas može da učestvuje u ovom projektu kako bi se osećao bolje i učinio da se ljudi u njegovom okruženju isto tako osećaju, dakle da pomognemo našim komšijama, starima na ulici, majkama sa decom, da se zaustavimo na pešačkom prelazu, poštujemo ‘žute trake’, ustupamo mesto starijima u vozilima javnog gradskog prevoza, te sve ono što ne zavisi od para”, rekao je Đilas, najavljujući niz manifestacija za buđenje pozitivne energije i poboljšanje turističkih atrakcija Beograda.
Generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko izrazio je zadovoljstvo učešćem te kompanije u tom projektu, navodeći da su kultura i kulturni balans deo života i da je, osim rada i ekonomije, veoma važno i učešće u kulturnim zbivanjima.
“Rusi koji dođu u Srbiju vole ovu zemlju i njen glavni grad i žele da pomognu u njenom stremljenju ka Evropskoj uniji”, rekao je Kravčenko, koji je sa pomoćnikom gradonačelnika Beograda Živoradom Anđelkovićem potpisao u Starom dvoru Sporazum o saradnji u oblasti kulture, kojim započinje zajedničko strateško delovanje u oblasti kulture u glavnom gradu Srbije.
U okviru tog sporazuma, čija vrednost nije precizirana, NIS podržava projekat “Beogradizacija Beograda”, a prema rečima Anđelkovića, cilj je vraćanje vrednosti na osnovu kojih je Beograd svojevremeno nazvan gradom otvforenog srca.
“Ne želimo da podržimo stav da je bolje živeti u nekom rijaliti šou programu nego u sopstvenom životu, ne možemo da podržimo neukus, šund ili nasilje”, rekao je Anđelković, pozivajući građane da učine sve što mogu da bi Beogradu bio vraćen šarm i prave vrednosti.
Direktor NIS-a rekao je da je za tu kompaniju “vrlo važno da podrži takve projekte”, jer je razvoj kulture jedno od njenih strateških opredeljenja.
“Ubeđeni smo da Beograd 2020. godine može postati kulturna prestonica Evrope, ali želimo i da se ostali gradovi Srbije kandiduju za ovu titulu”, rekao je Kravčenko.
Projekat je počeo kolom, koje su odigrali članovi KUD-a “Lola”, a zaigrali su i građani, kao i pomoćnik gradonačelnika Anđelković i gradski sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan.
Organizovane su i sportske aktivnosti u parkovima, promocija projekta na pijacama, uz deljenje karata za bazene i voća, recitovanje poezije u pekarama, DJ program na bazenima, izleti u najzelenijim delovima grada, ispisivanje grafita, te vožnja brodom.
Povodom kandidature za evropsku prestonicu kulture, beogradske vlasti zatražile su nedavno i podršku gradova u regionu, a tim povodom ovih dana je boravio u Beogradu i direktor Evropske asocijacije festivala Darko Brlek iz Slovenije, koji je i direktor Festivala Ljubljana i član Programskog saveta Maribora - evropske prestonice kulture 2012.
Brlek je i poznati klarinetista, član Kamernog ansambla Trio Liviđana. Bio je i direktor i umetnički direktor Opere Ljubljana, a za potpredsednika Evropske asocijacije festivala, sa sedištem u Briselu, izabran je 1997. godine. Od 2005. godine je predsednik te asocijacije koja okuplja više od stotinu evropskih festivala. Jedan je od osnivača evropskog Doma za kulturu, čije je sedište u Briselu.
Mariborska titula evropske prestonice kulture predstavljena je i široj javnosti koncertom “Mariborskog internacionalnog orkestra 2012”, koji je održan 31. jula u Kolarčevoj zadužbini, u okviru Beogradskog letnjeg festivala (BELEF).
Ove godine titulu evropske prestonice kulture imaju Pečuj u Mađarskoj, oblast Rur u Nemačkoj i Istanbul.
Sajt Grada Beograda je www.beograd.rs
(SEEcult.org)
