10 godina Magacina
Magacin u Kraljevića Marka, kulturni centar koji je pre deset godina dodeljen nezavisnoj sceni u Beogradu, obeležava od 9. do 11. juna deceniju postojanja intenzivnim programom kojim će ponovo postaviti pitanje svog formalno-pravnog neregulisanog statusa, a ujedno će pokazati u svim svojim prostorima deo raznovrsne umetničke produkcije kojom istrajno doprinosi kulturi Beograda i pruža jedinstven primer zajedničkog korišćenja resursa za opšte dobro, uprkos pritiscima i pokušajima zatvaranja.
Trodnevnim programom izložbi, predstava, performansa, projekcija, video i audio radova, radionica i otvorenih proba, biće proslavljena decenija primene ideja o zajedničkom radu, solidarnosti, otvorenosti i toleranciji, koje su sve ove godine krasile Magacin.
Iako još od 2007. godine deluje kao jedinstveni kulturni centar u Srbiji koji je otvoren za umetnike, umetničke organizacije, studente, neformalne grupe i sve druge kojima je potreban prostor za rad, pravni status Magacina ostao je neregulisan i posle deset godina zbog neispunjenih obećanja gradskih vlasti da će nekadašnje skladište izdavačke kuće Nolit u potpunosti prepustiti nezavisnoj sceni.
U prostoru Magacina organizacije nezavisne kulturne scene stvorile su u proteklih deset godina dinamičan prostor za performans, eksperimente, ples, debate, intervencije, kritike… mesto kojim Beograd, kako ističu, može biti ponosan i zbog kojeg može stati rame uz rame sa brojnim gradovima u Evropi i regionu koji su napuštene gradske resurse iskoristili za otvaranje novih mogućnosti umetničkog stvaranja, susreta i razmene. Uprkos tome što u Magacinu godišnje radi više od 60 organizacija iz polja savremenog umetničkog stvaralaštva, koje prosečno produkuju tri dešavanja dnevno, odnosno skoro 1.000 programa godišnje, korisnici Magacina stoga su pod stalnim pritiskom i u strahu od zatvaranja tog centra, a kao najozbiljniji izvor nesigurnosti i neizvesnosti vide upravo gradsku vlast.
Zbog toga trodnevni program povodom jubileja Magacina i počinje 9. juna panel diskusijom “Modeli novih institucija nezavisne kulture – kakve nam institucije trebaju, primeri iz regiona i slučaj Magacin”.
Uz predstavnike Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), koja je pre dve godine upostavila novi model funkcionisanja Magacina po principu otvorenog kalendara, u razgovoru o mogućnostima opstanka takvog kulturnog centra učestvovaće i kolege iz Hrvatske i Makedonije, a pozvani su i gradski sekretar za kulturu Ivona Jevtić i v.d. direktor Doma omladine Nenad Dragović, kao predstavnik gradske ustanove kojoj je pre deset godina poverena uloga formalnog administratora prostora namenjenog organizacijama sa nezavisne scene.
Panel diskusijom biće ponovo aktuelizovana tema novih institucionalnih modela u okviru borbe za rešavanje pravnog statusa ustupljenog javnog prostora. Uz postojeće primere dobre prakse iz regiona, biće ukazano i na sam model rada Magacina.
Model civilno-javnog partnerstva, koji je uspešno primenjen u Hrvatskoj, predstaviće Mirela Travar, predsednica Saveza udruženja Operacija Grad, koji je sa gradskim vlastima Zagreba suosnivač Pogona Jedinstvo. O novoj instituciji u Skoplju, čiji su osnivači Opština Centar i Asocijacija nezavisne kulturne scene Makedonije “Jadro” govoriće Anita Ivković, članica Nadzornog odbora te asocijacije i v.d. direktor novoformirane ustanove Centar-Jadro. Model rada Magacina, kao i dosadašnje iskustvo dijaloga sa gradskom upravom, predstaviće predsednik Upravnog odbora Asocijacije NKSS Radomir Lazović, a razgovor će moderirati Milica Pekić, istoričarka umetnosti, takođe aktivna članica NKSS.
Intenzivan trodnevni program povodom jubileja organizovan je u celokupnom prostoru Magacina (Kraljevića Marka 4, 6 i 8), koji će posetioci moći da upoznaju razgledanjem izložbe video i audio radova (u Centralnom prostoru, kancelarijskom, na Tavanu, u Radionici i u Ostavinskoj galeriji). Svaki video/audio rad je tačka na mapi za istraživanje galerijskih, radnih, kancelarijskih, uređenih i manje uređenih, dobro poznatih i nikad viđenih prostorija koje se prostiru na tri lokacije na površini od 1.400 m2. Takođe, svaki rad je smešten u posebno izabrani ili kreirani prostor, koji će predstavljati svojevrsnu nadogradnju, komentar ili intervenciju na sam rad.
Biće izloženi radovi više od 40 umetnika iz Srbije, Švedske, Nemačke, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, odabrani na osnovu javnog poziva.
U Centralnom prostoru biće izloženi i umetnički radovi Vladana Jeremića i Rene Raedle “Prekid proizvodnog ciklusa” i “Protivrečnosti i transformativna putanja umetnosti i rada”, Siniše Ilića “Prekarijat”, - serija crteža koja dosad nije izlagana u Beogradu, te “Bokser” Gorana Denića.
Prekarijat
Uoči panel diskusije, koja pocinje u 18.30, u Centralnom prostoru biće održana otvorena proba nove produkcije Stanice Servisa za savremeni ples “Scrape” autorke Jovane Rakić.
Arhiv Magacina, koji će podsetiti dokumentarnim sadržajem na ljude i događaje sa nezavisne scene u proteklih deset i više godina, biće postavljen u Kancelariji, gde će posetioci moći da saznaju i šta im korisnici Magacina preporučuju za čitanje, u okviru “Zimnice” ČitamЧиташ.
U prostoru Radionice Zemunski mali umetnički centar – ZMUC predstaviće neformalni, spontani arhiv svog desetogodišnjeg delovanja, kojim se trasira niz subjektivnih sećanja i u čijim interpretacijama postoje velike varijacije. Biće predstavljeni radovi “Ogledalo grada” Branislava Nikolića, “Fraktalne formacije” Eugena Borkovskog, “Stara partizanka” Dragane Nikoletić i Senke Trivunac i “Koji si ti grčki bog” Milorada Mladenovića.
Najavljena je i ZMUC-ova radionica linoreza, odnosno štampanje kordona čuvara Magacina.
Karkatag će u prostoru Praksa Makerspace voditi sva tri dana od podne do 18 sati radionicu za produkciju, eksperimentisanje i (samo)edukaciju, čime će omogućiti bilo kome, sa ili bez predznanja i iskustva u radu sa alatima, da se upusti u prljave radioničarske poslove u mračnom podrumu.
Karkatag poziva i na program Centra za pregovore sa realnošću u Ostavinskoj galeriji, u koji će biti moguće priključiti se u bilo kom trenutku od 17 do 21 sat. Uz učešće Julije Blavert i Jaše Riselmana iz Nemačke, te Aleksandra Popovića, Marka Dimitrijevića i Ane Dimitrijević, biće reči o granici između stvarnosti i fikcije, razlozima zbog kojih verujemo da je nešto stvarno, a nešto ne…Centar za pregovore sa realnošću (Center for Negotiating Reality) je međunarodna umetnička platforma koja se bavi kreiranjem iskustava publike koja se oslanjaju na svakodnevne situacije u realnom svetu.
Uz programe koji će trajati sva tri dana, posetioci će 10. i 11. juna (14.30-16.30) u prostoru Ilegalnog bioskopa imati priliku da učestvuju u muzičko-pozorišnoj radionici “Koji je tvoj ritam?” Namenjena je svima koji vole muziku i žele da istražuju šta je ritam, bez obzira na talenat, obrazovanje i iskustvo. Zainteresovani će biti upoznati sa osnovnim elementima igre, zvuka i osluškivanja različitih oblika muzike, a budući da ritam može da se proizvodi i telom, i muzičkim instrumentima ili zajedno, moguće je poneti i svoje instrumente.
U Ilegalnom bioskopu 10. juna od 17 sati biće predstavljena i interaktivna instalacija “Heavy Mental Target” Lidije Antonović iz Teatra Mimart, koja sadrži njene kolažne dnevnike iz tinejdžerskog doba, razne atraktivne predmete, duhovite asocijativne plakate i interaktivne igre, koje će posetioci moći da pregledaju na dan završetka NATO bombardovanja pre 18 godina (10. juna 1999).
Posetioci će potom u Ilegalnom bioskopu moći da pogledaju i dokumentarni film “Kulturni radnik/ca, 3 u 1” Marte Popivode iz Teorije koja hoda (TkH), koji govori o ulozi levo orijentisane nezavisne kulturno-umetničke scene i kulturnih radnika/ca na prostoru bivše Jugoslavije. Prateći život i rad nekoliko aktera u Skoplju, Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, film istražuje šta znači biti kulturni radnik/ca u post-socijalističkim kontekstima tih gradova i koje su mogućnosti za akciju i intervenciju upostojeću društvenu realnost sa pozicija umetnosti i kulture. Na taj način, film reflektuje aktuelne tendencije i probleme kritičke nezavisne kulturne scene, kao i odnose umetnosti, teorije i aktivizma, koji su snažno prisutni u regionu.
Tokom vikenda će zaživeti i Tavan Magacina – performansom “100 godina oktorbarske revolucije, 10 godina Magacina – da li ste spremni za revoluciju?” Uroša Jovanovića, koji će biti izveden 10. juna u 20 sati.
“Umetnost treba razumeti kao ‘rezultat života u državi’, kao ‘socijalni produkt’, i tačnije kao ‘veran odraz vladajućeg duha javnosti’. Iz savremenog društva i umetnosti kao ‘industrijske ustanove’ ne može proizaći nijedno umetničko delo koje obuhvata ‘duh slobodnog čovečanstva mimo svih nacionalnih granica’. Drama kao savršeno umetničko delo može se iznova roditi tek iz revolucije. Samo revolucija može stvoriti budućnost umetnosti”, poručuje Jovanović, pozivajući na zajedničko započinjanje revolucije.
Muzej korupcije, Marija Marković
Na Tavanu će 11. juna ZMUC od 12 do18 sati prikupljati eksponate za novoosnovani Muzej korupcije i predstaviti program započet nedavno u okviru tog projekta u Crnoj Gori (video projekcija infografika na temu korupcije objavljenih na bilbordima u Budvi).
Za poslednji dan slavljeničkog programa Magacina najavljen je i fizičko-izvođački trening “Prijatno kretanje” Dušana Murića (Stanica) u Plesnoj sali od 17 do 18.05.
Belgrade Raw će u dvorištu Magacina postaviti fotografski mural, nastavljajući praksu koju inkognito sprovodi u Beogradu proteklih meseci, a istovremeno će Dušan Rajić, član tog kolektiva, i Aleksandar Denić, dugogodišnji prijatelj, oslikati zajednički rad koji će biti njihova prva direktna kolaboracija.
U Centralnom prostoru 11. juna u 21 sat biće izvedena predstava “ПROTOK ŽUD ЊE” Bojana Đorđeva, deo serijala performansa koji je koncipirаn kаo zbirkа monologа likovа iz sаvremene književnosti koji lutаju grаdom u potrаzi zа zаdovoljenjem – seksuаlnim, intelektuаlnim, egzistencijаlnim.
“Te priče odjekuju svudа oko nаs: iz stаnovа, hotelа, železničkih stаnicа i benzinskih pumpi, pаrkovа, ulicа, seks šopovа i policijskih stаnicа. One su sve vreme prisutne u etru i sаmo nekаd аrtikulisаne. Diskurs žudnje precizno mаpirа grаd i poziciju ovih subjekаtа u sаvremenom društvenopolitičkom kontekstu: njihovu kritičnost, refleksivnost i subverziju kаo rezultаte (sаmo)mаrginаlizаcije. Grаd je posmаtrаn, аli i posmаtrа. Anonimnost gužve i mаse, tаko neophodnu bodlerovskoj figuri flâneur-a, šetаčа, ovogа putа obezbeđuju zvučni zаpisi u vidu аudio vodičа kroz grad”, naveo je Đorđev u opisu svog rada koji publika konzumira/izvodi tako što sluša zvučni zapis na određenoj putanji, pa je stoga neophodno rezervisati mesto preko adrese tamara.b.povic@gmail.com ili na telefon 064 286 4185.
Za izvođenje performansa potreban je mp3 plejer ili smart telefon sa slušalicama. Pri rezervaciji termina moguće je rezervisati i mp3 plejer, a obezbeđen je i prevoz do lokacija.
Povodom jubileja Magacina, objavljena je i publikacija-vodič kroz sve prostore tog kulturnog centra dostupnog svima, koji deluje od juna 2007. godine, kada je ambiciozno otvoren kao model za slične prostore u Beogradu i Srbiji.
Kao formalno-pravni administrator prostora u ime vlasnika – Grada Beograda, određen je Dom omladine, koji je na osnovu javnog konkursa odabrao šest organizacija koje bi koristile MKM u periodu od dve godine (Stanica – servis za savremeni ples, Teorija koja hoda – TkH, nKA – nezavisna kulturna asocijacija, ProArtOrg, Rende i SEEcult.org). Ugovori sa odabranim organizacijama nikada nisu potpisani; već na početku je izostalo obećano renoviranje kancelarijskog prostora u potkrovlju, a sprečen je i pokušaj samoupravnog programskog odbora organizacija da realizuje konkurs za izbor programa srodnih udruženja za 2007.
U pokušaju da ponovo pokrenu pitanje Magacina, organizacije koje deluju u njemu organizovale su u junu 2008. godine regionalnu konferenciju “Samit nesvrstanih CK”, posvećenu nezavisnim kulturnim centrima na prostoru ex-YU. Iako su i tom prilikom predstavnici gradskih vlasti ponovili obećanja i najavili otvaranje novih prostora za nezavisnu kulturnu scenu, nikakav pomak se nije desio.
Status quo je prekinut krajem 2014. godine, kada je Dom omladine Beograda naložio organizacijama u MKM-u da se isele. To je sprečila Asocijacija NKSS koja od tada vodi MKM na osnovu novog modela, koji je ustanovljen posle javne rasprave, a zasnovan je na principu otvorenog kalendara i deljenja resursa.
Još jedan pokušaj izbacivanja organizacija i zatvaranja MKM sprečen je krajem 2016. godine, zahvaljujući brzoj reakciji NKSS i podršci mnogobrojnih umetnika, kulturnih radnika, javnih ličnosti i građana.
Detaljan program povodom desetogodišnjice Magacina moguće je pronaći i na sajtu NKSS, Fb strani Magacina i u Kalendaru portala SEEcult.org, a nalazi se i u PRILOGU (pdf).
(SEEcult.org)
