12. GoetheFEST poziva na razmišljanje
Festival savremenog nemačkog filma GoetheFEST, u organizaciji Gete instituta, biće održan tokom oktobra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a pod sloganom “Refleksije – između percepcije i stvarnosti”, prikazaće sedam filmova koji pružaju duboku analizu aktuelnih pojava u savremenom društvu, odnosno onih koje su za savremeno društvo relevantne.
Beogradski program 12. GoetheFEST-a biće održan od 12. do 15. oktobra u Kulturnom centru Beograda, novosadski od 19. do 22. oktobra u Kulturnom centru Novog Sada, a niški program u sali 5 bioskopa Cineplexx od 26. do 29. oktobra, u saradnji sa Niškim kulturnim centrom.
Čak pet filmova 12. GoetheFEST-a, čija je selektorka Sunčica Šido, inspirisano je istinitim događajima.
Gete institut programom tog festivala nastoji da kontinuirano pokreće kulturne, političke i društvene dijaloge inspirisane savremenom nemačkom filmskom umetnošću.
“Koliko god svaka zemlja ima svoje probleme i globalne teme bivaju promišljane na različite načine, kroz raznolike umetničke perspektive otvorenije možemo da proširujemo sopstvene horizonte, što posebno važi za teme koje nam nisu bliske”, navela je ona, ukazujući da ovogodišnjom selekcijom dominiraju filmovi koji potvrđuju tezu da je život težak – bilo da ste tinejdžer u berlinskom kvartu Nojkeln ili inženjer kosovskog porekla koji pokušava da se integriše u nemačko društvo, nastavnica na početku karijere, žena u Iranu, volite nekoga ko napusti svet živih, ili u meta filmskom svetu ne prođete dobro u podeli uloga.
Program 12. GoetheFEST-a otvara beskompromisna filmska adaptacija bestselera proslavljenog nemačkog stendap komičara, podkast voditelja i pisca Feliksa Lobrehta “Sunce i beton” u režiji Dejvida Vnenta, koji vodi gledaoce u centar socijalnih nepravdi, berlinski Nojkeln.
Za četvoricu tinejdžera i glavnih protagonista to je kvart pun droge, rep muzike, nasilja i dosade. Zaplet tog surovog i na trenutke brutalnog filma, sa izobiljem laganih i duhovitih elemenata, baziran je na pokušaju dečaka da akutni problem vršnjačkog reketiranja dilera iz kraja reše krađom donacije novih kompjutera iz škole. Ključni adut filma, prema navodima selektorke, jeste autentičnost, čemu u velikoj meri doprinose muzika, podela uloga i neobični uglovi kamere.
Radnja se dešava u stambenom naselju Berlin-Gropijusštat u najtoplije leto 2003. godine. Parkovi zaudaraju na pseći izmet, na svakom koraku su ostaci razbijenog stajka, po ćoškovima stoje dileri… Tu žive samo kriminalci i žrtve. Lukas, Đino i Julijus spadaju u žrtve. Nemaju novca za bazen, nemaju sreće u ljubavi, kod kuće se samo svađaju. Kada u parku kupuju travu, svedoci su sukoba dilerskih bandi. Lukas dobija batine i treba da plati reket od 500 evra. Njegov novi drug iz razreda, Sančez, ima ideju kako da skupi novac: mogli bi zajedno da provale u školu, izvuku nove računare iz skladišta i prodaju ih. To bi im rešilo sve finansijske probleme. Njihov plan se ostvaruje – zamalo.
U programu 12. GoetheFEST-a je i debitantski film “Obični” Sofi Linenbaum koja je, nakon završenih studija psihologije, pisanja pozorišnih komada, studija režije na filmskom univerzitetu Babelsberg Konrad Volf, niza serija i kratkih dokumentarnih filmova, snimila prvu dugometražnu igranu naučno-fantastičnu satiru.
Film Visara Morene “Egzil”, nadrealni triler o paranoji i identitetu, imao je svetsku premijeru na Sandensu, nemačku na Berlinalu, a srpsku na Festivalu autorskog filma, nakon što je na Sarajevo film festivalu osvojio nagradu za najbolji film 2020. godine, kao i brojna druga priznanja na filmskim festivalima. Teme tog trilera sa elementima nekonvencionalnog smisla za humor su posledice integracije, asimilacije i ksenofobije po život čoveka.
Sunčica Šido posebno izdvaja i film Ilkera Čataka “Zbornica”, nominovanog za Oskara i ovenčanog sa pet velikih filmskih nagrada koje dodeljuje Nemačka filmska akademija - za najbolji film, režiju, scenario (Johanes Dunker), glavnu žensku ulogu (Leoni Beneš) i montažu (Geza Jeger). Čatak u toj dirljivoj drami, premijerno prikazanoj u sekciji Panorama Berlinala, stavlja pod lupu mikrokosmos škole, stvarajući portret savremenog društva.
Kroz priču mlade nastavnice na početku karijere, u zapletu baziranom na krađama u školi, film kritički preispituje savremenu kulturu debate i time poziva na diskusiju o istini i pravdi. Čatakov četvrti bioskopski film bavi se svevremeno aktuelnom temom: školskim sistemom koji se poslednjih decenija ne menja proporcionalno promenama u društvu i u kojem vlada isti sistem prenošenja znanja i hijerarhija.
Na programu je i danski kandidat za Oskara, dansko-nemačko-švedsko-francuska koprodukcija “Sveti pauk” reditelja Alija Abasija, čiji autori ističu da je reč o “najiranskijem” filmu ikada snimljenom, koji je začeo pukotinu u cenzuri dugoj 50 godina. Reditelj i ostali učesnici iranskog porekla u filmu snose teške posledice odluke da se društveno angažovano pozabave temom femicida kao posledice mizoginiije u kontekstu islamskog fundamentalizma, upravo u vreme iranskih protesta za ženska prava.
Taj neo-noire film baziran je na istinitom događaju s početka 2000-ih u svetom gradu Mašadu, drugom najvećem gradu u Iranu, u kojem porodični čovek, veteran iransko-iračkog rata, sa fiksacijom religiozne misije izvrši 16 ubistava. Izvanredna Zar Amir Ebrahimi dobila je nagradu za najbolju žensku ulogu u Kanu za ulogu novinarke iz Teherana koja se predano i neustrašivo istraživački bavi serijom misterioznih davljenja prostitutki. U isto vreme, iransko društvo je podeljeno na one koji strahuju i one koji ubicu smatraju herojem, jer “čisti” grad od nemorala. Muzika, gluma i fotografija su aduti filma koji je kritika svrstala u sam evropski vrh.
Film “Zaljubljena Orfeja” poseban je u selekciji 12. GoetheFEST-a, redak po tome što u sebi spaja operu i film, kao i po savremenosti i iznenađenjima. Orfej i Euridika tek su inspiracija za razmaštavanje kreativnog reditelja Aksela Raniša, sa Mirjam Mesak u glavnoj ulozi, i obiljem kemp elemenata u drugom planu filma.
Za glavnu junakinju Nele, opera nije samo utočište od sumorne svakodnevice na poslu u kol-centru, između stalnih telefonskih poziva i večernjeg angažmana na garderobi Opere, već je i deo života, a samim tim i filma “Zaljubljena Orfeja”, prepunog vizuelnih i akustičkih utisaka. Nele za tili čas dospeva na pozornicu gde zamenjuje opersku divu koja ne prestaje da kašlje i tako počinje priča o uspehu po uzoru na film “Zvezda je rođena”. Međutim, prethodno je na ulici upoznala sitnog kriminalca Kolju i njihovi se životi odmah stapaju u zajedničku plesnu koreografiju koja je izraz njihovog duševnog srodstva. Ali mit o Orfeju iz grčke mitologije, za kojim poseže Raniš, obrnuta je konstelacija glavnih likova – Nele je Orfej, tj. zapravo Orfeja, Kolja je Euridika, što stavlja Nele pred velika iskušenja kada Kolja gine u saobraćajnoj nesreći.
Program zatvara film “Čovekove mere” Larsa Karumea, čija je prethodna ostvarenja “Država protiv Frica Bauera” i “Minut ćutanja” i publika GoetheFEST-a veoma cenila. Njegova nova istorijska drama bavi se mračnim poglavljem nemačke kolonijalne istorije, zločinima nad namibijskim plemenima Herero i Nama, koji se smatraju prvim genocidom 20. veka.
U snimanju filmu, čija su centralna tema pseudonaučne rasne teorije, učestvovalo je ispred i iza kamere više od 1.500 Namibijaca. Pod lupom su politika i nauka koje ruku pod ruku legitimišu rasizam. Pitanje aktuelnosti centralne teme filma, kako je navela Sunčica Šido, nameće pitanje kako je moguće da nisu okončani reparativni i restitutivni procesi kolonijalne istorije Nemačke i kada će se to dogoditi.
Aleksander Hofman je ambiciozni doktor etnologije. Tokom jedne "Etnološke izložbe” u Berlinu, sprijateljio se sa jednom delegacijom narodâ Herero i Nama i upoznaje prevoditeljku Keziju Kambazembi. Nakon nekog vremena, ustanak naroda Herero i Nama u nemačkoj koloniji pretvara se u ratni sukob. Hofman sa vojnicima putuje kroz ove krajeve i postaje svedok strašnih zločina kolonijalne vojske. Međutim, i Hofman prelazi granice morala kada njegov poslodavac u Berlinu od njega zahteva da za Nemačku pošalje lobanje i skelete ubijenih Herera kako bi se na njima vršila rasna istraživanja. Kada etnolog saznaje da se Kezija navodno nalazi u jednom koncentracionom logoru na Ostrvu ajkula, njegova vlastita degeneracija doživljava vrhunac. Njegova potraga za Kezijom se pretvara u putovanje u mrak prvog genocida u 20. veku...
Organizatori su izrazili nadu da će svaki od filmova u programu 12. GoetheFEST-a biti platforma za razmišljanja i diskusije.
“Ako dozvolimo sebi da, učeći iz tuđih percepcija utičemo na sopstvenu, ona može biti bliža stvarnosti”, poručila je selektorka GoetheFEST-a.
GoetheFEST održava se od 2012. godine kao presek savremene nemačke kinematografije. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma.
Festivalski program nalazi se na sajtu Gete insituta, kao i u Kalendaru portala SEEcult.org (Beograd, Novi Sad, Niš).
(SEEcult.org)
