17. Slobodna zona otvorena uz poziv na solidarnost i empatiju

Filmski festival Slobodna zona počeo je 4. novembra u Kombank dvorani u Beogradu rasprodatom premijerom dokumentarnog filma o legendarnom kuvaru, putniku i pripovedaču o hrani Entoniju Bordejnu, uz poruku kolektiva Solidarna kuhinja o važnosti empatije, posebno u kriznim vremenima.

Program 17. Slobodne zone, a druge pod maskama zbog pandemije, koja je istovremeno počela i u Kulturnom centru Novog Sada i u Sinepleksu u Nišu, predstavili su direktor tog festivala Rajko Petrović i selektori regionalnog i međunarodnog programa Ivan Bakrač i Branka Pavlović, pozivajući publiku da do 9. novembra pogleda više od 60 dugometražnih i dvadesetak kratkih igranih i dokumentarnih filmova.

“U Slobodnoj zoni imaćete priliku da se kroz projekcije družite i upoznate na nov način Entonija Bordejna, Dajanu Spenser, profesora Bahmana i njegove učenike, najgoru osobu na svetu, kao i najlepšeg dečaka na svetu, da proverite zašto je toliko uporna i dosadna Greta Tunberg ili kako je baka Mariet Liferink iz Johanesburga prošla put od domaćice do jedne od deset najuticajnijih osoba u svetu rudarstva i zašto ratuje protiv velikih kompanija i veruje da je bog odustao od ljudskog roda i da je njena dužnost da povrati pravdu u svetu”, kazao je Petrović.

Ivan Bakrač, predstavljajući regionalnu selekciju Horizonti Balkana, konstatovao je da se prošle godine u ovo vreme optimistično verovalo da će 17. Slobodna zona biti moguća pod normalnim okolnostima.

“To, nažalost, i dalje nije tako i zbog toga nismo mogli da se ne zapitamo šta će biti sa našom publikom, da li će ljudi da odustanu od bioskopa... Ali, evo, vi ste tu i vi ste dokaz da zbog vas pravimo filmove, pravimo festivale i da je jako važno da filmove gledamo zajedno i da te priče proživimo zajedno sa tim likovima”, izjavio je Bakrač, pozivajući publiku da pogleda sedam raznovrsnih filmova u selekciji Horizonti Balkana, koji su specifični i posebni, ali imaju i zajedničku nit, a to je da pozivaju da shvatimo koliko su emocije pojedinaca važne.

“Zato vas pozivam da zajedno gledamo filmove, da se prisetimo tih emocija koje smo zaboravili, jer smo se fokusirali na pandemiju i razne druge probleme”, poručio je Bakrač.

Selektorka Međunarodne i selekcije 14+ Branka Pavlović pozvala je publiku na filmsko putovanje u prošlost, u budućnost i nazad.

“Upoznaćete mesta na koje ljudska noga jedva da je kročila, spustiće se u dubine ljudskog srca; biće dramatično, biće duhovito, radovaćete se, a možda ćete i plakati. Ako oslušnete pažljivo, čućete zvuke koje nikada niste čuli i upoznaćete razne heroje. To su obični ljudi koji snagom volje i srca uspevaju da prevaziđu strah i pretvore ga u nadu. Videćete da ovo nije svet bez heroja već da se heroj postaje kroz patnju, solidarnost i posvećenost istini”, poručila je Branka Pavlović.

Podsetivši da Slobodna zona puni 17 godina, koliko u proseku imaju i najmlađi autori filmova, posebno je pozvala publiku da sazna “kako izgleda budućnost dokumentarnog filma” 6, 7. i 8. novembra u 13.30 u Dvorani Kulturnog centra Beograda, gde će biti besplatno prikazani filmovi iz  programa “Naše razlike su naša snaga” i “Future Is Here”.

Branka Pavlović, foto: Olivera Inđić

U ime Solidarne kuhinje, 17. Slobodnu zonu proglasili su otvorenom aktivisti te inicijative Đorđe Radaković i Sara Nikolić, predstavivši da je nastala u vreme pandemije, kao primer samoorganizovanja i svesti o rastućem problemu siromaštva u društvu, ali i nebrige države za najugroženije.

U vreme policijskog časa uvedenog na početku pandemije, kada se pokazalo da postoji veliki broj ljudi koji imaju poteškoća da prežive i da se prehrane, osnivači Solidarne kuhinje, među kojima je bio i jedan profesionalni kuvar, napravili su najpre 30 obroka i podelili ih. Potom je svako od njih pozvao svoje prijatelje da se pridruže.

“Imali smo sreće da imamo solidarne prijatelje i zajedno smo uspeli da napravimo jezgro ove organizacije”, ispričao je Radaković. Obroke priprema u kuhinjama više od 250 aktivista, a svake srede, subote i nedelje dovoze ih do Vukovog spomenika, gde ih dobije svako ko dođe, za razliku “od narodnih kuhinja koje procenjuju ko je gladan, a ko nije”.

Solidarna kuhinja, foto: Tanja Drobnjak

Sara Nikolić dodala je da ljudi nisu gladni i ne spavaju na ulici zbog oskudice ili zbog toga što su “lenji” i “nesposobni”, već zbog načina na koji je politički i ekonomski sistem izgrađen.

“Izgradili smo svet u kome hrana nije ljudsko pravo i osnovna potreba, već privilegija. Mi verujemo da je odgovor solidarnost, a ne milosrđe ili dobročinstvo. Kroz solidarnost prepoznajemo da smo svi deo iste političke zajednice i da moramo delovati zajedno kako bismo naša društva učinili pravednijima, a naše živote dostojanstvenijim”, poručila je Sara Nikolić, pozivajući publiku da i posle filmskih projekcija ne zaboravi da preispita “društvenu i sopstvenu odgovornost u zajedničkoj borbi za slobodu od gladi”.

Osim filmova raspoređenih u 12 programskih celina, 17. Slobodna zona nudi i bogat prateći program.

Gosti 17. Slobodne zone, koji će razgovarati sa publikom nakon projekcija svojih filmova, biće italijanski reditelj Roberto Salinas (Plesač sa Kube), Firuzeh Hosrovani (Radiograf jedne prodavnice), albanski autor Ardit Sadiku (Slobodnim stilom za Montenegro), švedski reditelj Frederik Gerten (Zlato Johanesburga), ruski rediteljski dvojac Svetlana Rodina i Loran Stup (Izgubljeno ostrvo), hrvatska glumica Gracija Filipović (Murina), hrvatska rediteljka Tiha Gudac (Žica), grupa Škart (Duga resa), srpska rediteljka Senka Domanović (Mi nismo pokrenuli vatru), hrvatski glumac i reditelj Damir Markovina (Čekaj me)  i iranska rediteljka Firuze Hosrovani (Radiograf jedne porodice).

Novina 17. Slobodne zone je programska celina Sonar, za koju su zadužene studentkinje Tamara Milošević (FMK) i Anja Kovačević (FDU), a baviće se sadržajima koji se stvaraju i gledaju na platformama kao što su YouTube, Instagram, Facebook ili TikTok.

U okviru diskusionog programa Kompas, u Dvorani KCB-a i KCNS-u biće održani razgovori koji će produbiti teme odabranih filmova.

Grupa autora govoriće o svojim filmovima i u okviru programa “Naše razlike su naša snaga” i “The Future Is Here”, a kanadska autorka Lusi Voker održaće onlajn masterklas “Kako ispričati priču”, nakon projekcije svog najnovijeg dokumentarca “Dovedite svoju brigadu”.

U pratećem programu u Jugoslovenskoj kinoteci biće prikazan dokumentarac “Najlepši dečak na svetu” Kristine Lindstrem o tome kako je na život glumca Bjerna Andresena uticao izbor za ulogu prelepog dečaka Tađa u filmu “Smrt u Veneciji” (1971) Lukina Viskontija. Tim povodom biće priređena i retrospektiva Viskontijevih filmova u Kinoteci.

Najavljene su i promocije knjiga tematski povezanih sa filmskim svetom: “Viskonti: Uvid u krvi i mesu” Aleksandra Garsije Ditmana, “Radnja mešovite robe” Branka Vučićevića i “Žena s drugog kata” Jurice Pavičića, kao i onlajn radionice Digitalnog propelera, regionalna konferencija posvećena podkastu i mala škola bontona “Kako se gleda film”, u saradnji sa Art bioskopom Kolarac.

Festival će zatvoriti 9. novembra film “Spenser” Pabla Laraina o princezi Dajani, koji stiže svega nekoliko dana nakon američke i britanske bioskopske premijere.

Na zatvaranju 17. Slobodne zone u Domu omladine Beograda biće dodeljene nagrade za najbolje angažovane filmove u međunarodnoj i regionalnoj konkurenciji, najbolji film u okviru selekcije 14+, najbolji film u okviru selekcije 8+, te nagrada Human Rights i nagrada publike.

U žiriju za međunarodni takmičarski program su urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije Miroljub Stojanović i gosti iz Hrvatske - reditelj i scenarista Nebojša Slijepčević i pisac, scenarista i novinar Jurica Pavičić. Žiri regionalnog takmičarskog programa čine srpska glumica Hana Selimović, crnogorski reditelj Dušan Kasalica i jedan od osnivača Dokufesta u Prizrenu Aliriza Arneliju.

Deo festivalskog programa biće dostupan od 10. do 20. novembra i filmofilima širom Srbije putem onlajn platforme KinoKauch.

Festival su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

Festivalski sajt je slobodnazona.rs, a program sa satnicom se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*Naslovna fotografija: Olivera Inđić

(SEEcult.org)