170 godina Narodnog muzeja
Narodni muzej u Beogradu, čija je stalna postavka zatvorena već 11 godina, proslavlja 170 godina od osnivanja izložbom srpskog impresionizma iz prve dve decenije 20. veka, priređenom povodom stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, a tradicionalno će dodeliti i godišnje nagrade i priznanja.
Izložba “Svetlost u mraku Prvog svetskog rata”, koju će svečano otvoriti 10. maja ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac, realizovana je “u čast 170 godina osnivanja, ali i kao upozoravajuće podsećanje na 100 godina od početka Prvog svetskog rata”, saopštio je Narodni muzej, koji od 2003. čeka rekonstrukciju.
Kroz antologijski izbor umetničkog stvaralaštva iz prve dve decenije 20. veka, kako je istaknuto, publika ima priliku da upozna najviše domete srpskog impresionizma nezaobilazne u pregledima umetnosti u domaćim i svetskim galerijama i muzejima.
Osim iz zbirki Narodnog muzeja, izložba obuhvata i radove iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Spomen-zbirke Pavla Belјanskog u Novom Sadu, Umetničke galerije “Nadežda Pertović” u Čačku i privatnih kolekcija, među kojima su dela Nadežde Petrović, Mališe Glišića, Milana Milovanovića i Koste Miličevića, čiji su životi i umetnost svetlosti trajno prepleteni sa užasima i mrakom Velikog rata.
Ti umetnici ujedno su učinili i iskorak ka savremenom umetničkom izrazu i njihov umetnički opus predstavlјa početak moderne u Srbiji. Podstaknuti zaostavštinom izvornog impresionizma, razvili su autentičan umetnički izraz i time su, kako zaključuje autorka izložbe Ljubica Milјković, “ozarili doba posrnuća, sunovrata i mraka civilizacije”.
Predstavlјajući slikarstvo koje nastaje i traje uprkos ratnim nedaćama, izložba “oslikava stvaralačku snagu i kreativnost koje bez obzira na okolnosti nalaze svoj put”, ukazujući na načine na koje “umetnik sagledava trenutak u kojem stvara, kako umetnost okreplјuje ili prkosi”.
Jubilej Narodnog muzeja biće obeležen i 9. maja svečanošću na kojoj će v.d. direktora Bojana Borić Brešković podsetiti na najznačajnije projekte realizovane u proteklih godinu dana i najaviti buduće. To će ujedno biti prilika i da se od predsednika Upravnog odbora novoosnovane Fondacije Narodnog muzeja Ive Lozice čuje nešto više o njenim cilјevima.
Svečano će biti uručena i nagrada Narodnog muzeja za najbolјi diplomski rad Odelјenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, kao i zahvalnice darodavcima koji su tokom protekle godine obogatili kolekcije Narodnog muzeja i zaslužnim pojedincima i ustanovama sa kojima je Narodni muzej realizovao programe. Biće uručene i plakete zaposlenima koji u Muzeju rade 10, 20 i 30 godina rada, kao i zahvalnice novim penzionerima Narodnog muzeja.
Za 11. maj u atrijumu je najavljena i predstava “Solunci govore” - projekat Akademije umatnosti iz Beograda, rađen prema dramskom tekstu Antonija Đurića, u režiji Cisane Murusidze, koji je premijerno izveden 6. aprila u Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banjaluci, a 26. aprila u Narodnom pozorištu u Beogradu i uvršten u zvaničan uprogram obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata.
Predstava oživljava sećanje na sve rodolјube koji su nesvakidašnjim stradanjima doprineli pobedi u Velikom ratu, a realizovana je pod pokrovitelјstvom predsednika Srbije i Republike Srpske Tomislava Nikolića i Milorada Dodika, uz blagoslov patrijarha srpskog Irineja.
Narodni muzej trebalo bi ponovo da bude otvoren do kraja mandata novoizabrane Vlade Srbije - kako je obećao nedavno premijer Aleksandar Vučić.
“Obećavam da će ova Vlada Srbije konačno obnoviti Narodni muzej na Trgu Republike, koji na sramotu svih nas stoji zatvoren deceniju”, rekao je Vučić 27. aprila u Skupštini Srbije, predstavljajući ekspoze.
Vučić je naveo da ga je, kao roditelja, stid što u Srbiji žive deca koja nisu imala prilike da vide Narodni muzej.
“Uostalom, da pitam i nas poslanike, ministre ili koga već hoćete, da li znamo gde se danas čuva Miroslavlјevo jevanđelјe. Verujte mi da 90%, pretpostavlјam, ne bi znalo, a svako dete kada smo mi išli u školu znalo je tačno mesto u Narodnom muzeju gde može da ga vidi”, rekao je Vučić, koji nije pomenuo u ekspozeu i Muzej savremene umetnosti, takođe zatvoren već godinama zbog rekonstrukcije.
Rekonstrukcija Narodnog muzeja prvobitno je trebalo da bude obavljena prema projektnom rešenju autorskog tima na čelu sa arhitektom Milanom Rakočevićem, a potom je, na osnovu javnog konkursa, 2010. godine odabran novi predlog proces rekonstrukcije i dogradnje Narodnog muzeja - prema idejnom rešenju arhitekte Vladimira Lojanice. Taj projekat praktično nije ni započet zbog nedostatka novca, a predviđao je veliko stepenište na ulazu sa Trga republike, te dogradnju četvrtog, dvostepenog nivoa planiranog za modernu umetnost, kao i zastakljene kupole na vrhu zgrade i podzemnog depoa.
V.d. direktora Bojana Borić Brešković, kao kandidat za direktora Narodnog muzeja, predložila je krajem 2013. godine, trofaznu sanaciju, adaptaciju i delom rekonstrukciju zgrade, koja bi trebalo da bude završena u naredne tri godine.
(SEEcult.org)
